Duljaj o Partizanovom planu za pojačanja na zimu, porodici, košarkaškom klubu, derbiju: "Nisam Baharov dželat"

Drugi deo velikog novogodišnjeg intervjua trenera crno-belih za Telegraf

Mogli ste juče na stranicama Telegrafa da pročitate o svemu što se dešavalo u Partizanu od leta do zimske pauze, iz perspektive trenera Igora Duljaja, da saznate neke male tajne u vezi sa njegovim statusom, koji je bio na klimavim nogama prelaznim rokom, uspešno okončanim zahvaljujući "pomoći prijatelja".

Nije tu bio kraj iskrenog razgovora, trener crno-belih je kasnije otkrio šta planira do nastavka šampionata, pa i neke detalje lične prirode, koji mu leže na srcu, a nema često priliku da ih istakne, a tiču se porodice, podrške drugim sekecijama crno-belih...

Preporučujemo

Sve to čitajte u drugom delu intervjua Igora Duljaja za Telegraf.

Tri pozicije prioritet

Veliku igračku tranziciju je Partizan doživeo tokom proteklog leta, pokrenuo ju je upravo Duljaj insistirajući na podmlađivanju igračkog kadra, a posle nekoliko meseci rada otkriva i koje pozicije želi da unapredi.

- Potrebno nam je još nekoliko pojačanja da bi se cela priča zaokružila, da bismo u svakom momentu imali resurse i na terenu i na klupi. To je zapravo nešto što sam iskusio u Ukrajini, da kada trener menja jednog igrača koji je uzšao u zamor na teren ulazi jednako kvalitetan, ako ne i bolji i ne daje rivalu mnogo šanse. Zato smo označili kao prioritete krilo, možda i dva, a kažem to da bismo imali igrača u situacijama kada "lomimo" rivala u poslednjih 30 minuta, da taj koji ulazi bude prevaga. Da bude mlad igrač, željan dokazivanja, ambiciozan da se pokaže i dokaže u Partizanu - kaže Igor Duljaj i nastavlja.

- Ne mora da bude prva opcija, može da ima period adaptacije, ali kada uđe da pokaže kvalitet i doprinese timu, uz to da finansijski kasnije donese klubu. Ksander Severina je došao bez obeštećenja, plata mu je manja nego nekim srpskim igračima i to je put kojim želim da idemo. Takođe, potreban nam je jedan mlad, bonus igrač u odbrani, kako bismo mogli da kombinujemo kada možda Ilić nije u sastavu, kao i defanzivni vezni, sa istim targetom - da pomogne timu, ali da klub ima opciju da profitira kasnije.

Po modelu kupi mlado i jeftino, a prodaj skupo je Partizan funkcionisao decenijama, a onda se taj model izgubio minulih godina. Međutim, Duljaj ga je od letos vratio.

- Tako je, želeo sam da Partizan upravo tako funkcioniše, pogotovo sada kada je koeficijent na nivou lige pao i moramo da budemo svesni da su evropska takmičenja teško dostupna. Liga šampiona je "svetlosnim godinama" daleko od naših mogućnosti i moramo da priznamo sebi gde smo i šta smo. Ne vodim politiku kluba, ali na neki način učestvujem u celom konceptu i uvek postavljam sebi pitanje kako mogu da pomognem Partizanu da živi i funkcioniše kroz samu ekipu. Svake godine pričamo istu priču: prvo mesto i Liga šampiona. Ne postavljamo pitanje koji su uslovi da budem prvi, da dođem do i igram Lige šampiona, da uopšte budemo konkurentni u kvalifikacijama. Moja je ideja, ako uopšte budem u Partizanu, jeste da vidimo koji su to igrači, ko može iz škole, koji je plan...

Duljaj smatra da se u današnje vreme iz omladinske škole previše lako dolazi do prvog tima.

- Može neko da se ljuti na mene koliko hoće, danas se previše, ali previše lako dolazi iz škole do prvog tima, što nekada nije bio slučaj. Znači, potrebno je da "strada" pet, šest igrača zbog tog jednog bonusa. Bio bi najsrećniji da donose odmah i rezultat i profit, ali to je gotovo nemoguća misija. Partizan ne može da čeka, traži se instant rezultat, sve i odmah.

Porodica trpi zbog mog posla

Zbog prirode posla, Duljaj kaže da praktično jedva viđa porodicu, koja se i preselila kada je postao trener Partizana, što zbog njegovog mira, što zbog eventualno nepredviđenih situacija.

- Najbliži, porodica trpi mnogo i mogu da nabrojim, ne dane, nego sate koje smo proveli zajedno u prethodnim mesecima. Oni su se čak i preselili, želeo sam da budem sam, da budem fokusiran, da možda nešto pripremam i kada je vreme za spavanje, a i da oni budu bezbedniji, da ih zaštitim od tog stresa. Nisam želeo da mi prenose ko šta priča, piše, komentariše, već da budem isključivo koncentrisan na posao.

- U rodnu Topolu, gde mi počiva otac, a živi ostatak porodice nisam išao dugo, nisam video ni rođenu bratanicu, koja se nedavno rodila. Ali, uvek kažem u tim momentima da je i Partizan moja porodica, da su me trpeli igrači, ljudi oko mene, pa mogu i ja sve to van fudbala. Iskreno, ne živim fudbal baš 24 sata u danu, moram da nađem nekoliko sati za prijatelje, saradnike, da treniram zbog sebe i tako mahom funkcionišem.

Navijači često "kače" Duljajeve snimke radovanja posle golova u derbiju ili na mečevima koji su pobeđivani "na nož". Trener kaže da je video, ali da uopšte nije bio svestan situacije.

- Video sam, ne samo snimke radovanja, već i reakcija prilikom nekih situacija i iskreno vam kažem da se ne sećam većine stvari. To valjda u toj tenziji samo izađe iz vas i radite nešto čemu se posle čak i smejete sa drugima. Obično mi sinovi pošalju i kažu da je nedostajalo samo da "uklizam" nekome. Proživim celu utakmicu sa igračima pored aut-linije, "igram" faktički sa njima, pa se i radujem golovima pobedama. Nisam puno golova postigao kao fudbaler crno-belih, ali mi se čini da sam sada srećniji kao trener kada postignemo gol nego u igračkim danima. To je osećaj koji ne mogu ni da opišem, posebno posle golova u nadoknadi, a bilo ih je dosta, pa i u derbiju zato sam možda i "leteo" posle drugog gola protiv Zvezde. To je ipak posebna utakmica. Nekima sam smešan, nekima lud, no, to naprosto ne može da se kontroliše, jer sve dolazi iz srca.

Nisam Baharov dželat

Kada smo već kod derbija, lepši kraj takmičarske godine, posle svega što se dešavalo, Duljaj nije mogao da poželi od pobede u derbiju.

- Svaka pobeda protiv Crvene zvezde je lepa iz perspektive igrača, trenera ili navijača Partizana. To je nešto najlepše, kao i obrnuto, to je prirodno. Jednako mi je važno da to bude sa dobrom, atraktivnom igrom i smatram da je minuli derbi opravdao i ta očekivanja. Oba tima su odigrala dinamičan meč, prepun borbe, prilika, nije bilo dosadno kao možda u ranijim duelima. Navijači su mogli da uživaju u pravom okršaju dva tima, nije bilo ništa ni prljavo, već čista sportska priča i to je jedino što mene zanima.

Po rečima ljudi iz Crvene zvezde, Bahar ne bi bio smenjen da je remizirao ili pobedio Partizan, u suprotnom je morao da napusti klupu. Ispada da je Duljaj bio "dželat" kolegi sa klupe.

- Ma, nisam ja ničiji dželat, mogu da budem samo svoj i dželat Partizana - smeje se trener crno-belih.

- Ako pričamo o Baharu, bio je šest puta šampion svoje zemlje, igrao Ligu šampiona, pobedio sa Makabijem neke velike evropske klubove i nikako se ne može reći da se radi o lošem treneru. Ne možete da budete šest puta prvi ni u nekom selu, a kamoli u državi. Sjajno je počeo, leto je bilo blistavo, kasnije se desilo to što se desilo, jer se verovatno nije adaptirao na sve ovo kod nas, najblaže rečeno.

Sedim sa kim hoću, bodrim koga hoću

Pored svakodnevnog posla u fudbalskom klubu, Duljaj je veliki navijač košarkaške sekcije i često je na utakmicama Evrolige sa fudbalerima crno-belih. Iako čelnici dva kluba nisu u najboljim odnosima, igrači dva tima su se nekako povezali, šaljući jedni drugima podršku čestitke pred važne utakmice.

- Duša me boli kada se setim i pričam da ne postoji to što je nekada bilo, jer obično dobijem opasku: "to je bilo u tvoje vreme". Mogu da vam nabrojim "milion" sportista iz drugih sekcija kluba kojima sam se divio kao dete. Sećam se, recimo, Danijele Čurović, koja je bacala kuglu, stalno sam je sretao na stadionu kada bismo trenirali, posmatrao kako radi, ostale atletičare takođe, dizače tegova, bicikikliste, rvače, košarkaše... Uvek smo bili jedna familija. Da li je trebalo da razmišljam šta će neko da kaže ako odem na košarku da gledam Partizan, da mi spočitava "čiji sam"?

- Svoj sam isključivo i idem tamo gde me srce vodi. Otići ću i na odbojku, rukomet koji su ozdravili, nadam se i da će vaterpolo, jer čujem da bazen nema ni vodu. Išao sam svojevremeno i na derbije u hokeju, rukometu, na ženski košarkaški derbi Partizan - Zvezda. Kao sportistu me interesuje samo sportska priča, bez politike ili bilo čega sa strane, i da mi neko kaže ili zabrani da idem da navijam za košarkaški klub, da se pozdravim sa predsednikom tog kluba, da me vezuje za ovoga ili onoga - to se neće desiti. Nisam ni u čijim "kandžama", iako svašta pričaju, volim i bodrim samo Partizan u svim sportovima i to niko ne može da mi oduzme - zaključuje Igor Duljaj.

(Telegraf.rs)