Jeftini, a dobro igrate: Partizanova jesen iz bajke oličena u navijačkoj satiri

Crno-beli u 171. večitom derbiju porazili Crvenu zvezdu (2:1) i vratili se na prvu poziciju na tabeli za miran zimski san

Ima naš narod izreku: "Nije kome je rečeno, već kome je suđeno" kada priča, poput jesenje Partizanove, doživi vrhunac i srećan kraj u najvažnijem meču srpskog fudbala, iako se u trenutku učinilo da tim posustaje, gubi korak i prepušta drugome ono za šta se mesecima borio.

Na kraju nije, jer su igrači vođeni rukom Igora Duljaja, koji je iz postojećeg igračkog kadra izvukao maksimum, reagovali u ključnom momentu, pod najvećim pritiskom "moranja" i savladali, kako slavodobitno nekoliko puta rekoše iz Ljutice Bogdana - najskuplju Zvezdu još od Barija, opovrgavajući tezu da čuveni minhenski Bajern ima "blizanca" na Balkanu.

Preporučujemo

Taj neutemeljni nivo samopouzdanja, protkan nesmotrenim, zapaljivim izjavama u predigri derbija, verovatno je iz Duljaja, koji je dete kluba, ali i iz fudbalera Partizana izvukao i poslednji promil snage, inata, ne dopuštajući da rival prvi prođe kroz cilj.

Tako se Partizan, u samo četiri dana, između Radničkog 1923 i Crvene zvezde, od "lovine" pretvorio u "lovca", predstavljajući se u sasvim drugačijem svetlu, u ratničkom "modu". Spreman da ostavi i goli život na terenu ne bi li zapušio usta onima koji su mesecima unazad, ali i, rekosmo već, pred sam 171. okršaj potcenili klub, igrače, istoriju...

Šta u osnovi razlikuje postojeći tim crno-belih u odnosu na prethodne u godinama za nama, šta je donelo transformaciju u tako kratkom periodu posle gubitka dva boda i prvog mesta protiv Krajujevčana?

Kako se lovina pretvorila u lovca

Pre svega - dobro pripremljena utakmica Igora Duljaja i njegovog stručnog štaba, taktički, ali pre svega motivaciono. Partizan je dobrih 75 minuta bio agresivniji, konkretniji na terenu, tim koji zna šta želi, tim u kome svaki igrač u svakom trenutku prepoznaje svoju ulogu i ne štedi se ka tom cilju. Ali sa akcentom na reč - tim!

Ideje rivala su pročitane, dobijena bitka, pre svega, u veznom redu, ali i napadu gde su crno-beli bili strpljivi, mudri i vešti da iskoriste svaku pukotinu u odbrani Zvezde. Uz navedeno, ekipa je od prve do poslednje, odbrambene linije, odigrala veoma dobro, disciplinovano u defanzivi, zatvarajući ključne igrače rivala. To je na drugoj strani i omogućavalo ofanzivnu tranziciju i prostor za Natha, Zahida, Kalulua i Saldanju...

Kada je stigao do prednosti, Partizan je znao da stane i "iza lopte", a malo je posustao u poslednjih 15-tak minuta, pred hazarderskim, bezidejnim napadima protivnika i to samo zbog činjenice da crno-beli nemaju tako široku rotaciju u kadru.

Tako su crno-beli funkcionisali i tokom većeg dela jeseni, kada su bar šest ili sedam utakmica preokrenuli od 80. minuta do kraja nadoknade, tako su i očvrsli posle letošnjeg egzodusa u kvalifikacijama za Ligu konferencija, kada ih je fudbalska javnost "prežalila" i predviđala krah i u domaćim okvirima.

Navjačka baza u svlačionici

Jednako ključna činjenica za sve dobro što se dešavalo crno-belima tokom jeseni, pa i u minulom večitom derbiju je i to što su, počevši od trenera Duljaja, nekolicina prvotimaca "zagriženi" navijači Partizana, koji klub osećaju kao svoju kuću, porodicu i shodno tome se i ponašaju.

Prednjače Nikolić, Aranđel Stojković, Šćekić, koji su se letos praktično sami ponudili treneru Duljaju da dođu i pomognu, ne birajući uloge, iako su znali stanje u klubu, finansijske probleme, potom Antić, golman Jovanović, Kristijan Belić, kapiten Svetozar Marković, te momci iz škole Ilić, Stjepanović, Trifunović, Baždar, Jevremović... Svi oni "dišu" Partizan.

Kada tome pridodate miljenika navijača - Bibarsa Natha. koji se u klubu i Srbiji odomaćio do te mere da namerava da ostane i živi u Beogradu sa porodicom, a jedan je od lidera svlačionice, jasno vam je da Crvena zvezda, u stanju u kome se trenutno nalazi, nije imala previše osnova za gordost i bombastične naslove u medijima.

Šta su prioriteti tokom zime?

Naravno, nije sve bajka, iako derbi sigurno utiče na "hormon sreće" kod navijača Partizana. Klub iz Humske bi tokom pauze, koju je dočekao s mirom, na prvoj poziciji, morao da reši neke ključne stvari na svim nivoima.

Pre svega da konačno imenuje Upravu, da ustoliči "glavu" kluba - predsednika, koji će oformiti Upravni odbor sa ljudima koji su sposobni da donesu novac, a ne "fikusima" u devetoj deceniji života koji zarad nekog "članstva u bratiji" zadnjicama popunjavaju fotelje zbog ličnog ćara i koristi.

Prioritet je takođe i dopunska selekcija, proširenje igračkog kadra sa bar tri nova fudbalera, koje će treneru Igoru Duljaju omogućiti lakše manevrisanje i podići kvalitet.

Klub, odnosno sportski sektor sa stručnim štabom, letos je odradio dobar posao, angažovano je 11 novih fudbalera, značajno podmlađen kadar, od kojih su većina pogoci. Uloženo je u teškim okolnostima oko 3.000.000 evra (za sve igrače), no, već sada neka od pojačanja imaju višemilonske ponude na stolu, što znači da je put ispravan.

Jednako važno je i da se Partizan shodno tome oslobodi igrača na koje stručni štab ne računa, što zbog rasterećanja budžeta i otvaranja prostora za pojačanja, što zbog same atmosfere u svlačionici.

Dakle, Partizan jednostavno mora da nastavi sa poslovanjem koje pomalo odgovara satiričnom navijačkom pokliču: "Jeftini, a dobro igrate". Da kupuje jeftino i prodaje skupo, ne zapostavljajući pritom rezultate, jer od toga se živi...

(Telegraf.rs)