Zašto Rade Bogdanović nije igrao za reprezentaciju? "Tražili su mi 50.000 da idem na Mundijal"

Zabeležio je samo tri nastupa za Jugoslaviju, a smatra da je morao najmanje 30

Poslednjih dana, nekadašnji fudbaler Atletika iz Madrida i Verdera, Rade Bogdanović, našao se u centru pažnje zbog "verbalnog prepucavanja" sa selektorom reprezentacije Srbije Draganom Stojkovićem Piksijem.

Bogdanović sada radi kao fudbalski analitičar i komentator i profilisao se kao osoba za koju tabu teme ne postoje, dok iza sebe ima jednu "bolnu tačku" kada je u pitanju reprezentacija Jugoslavije.

Preporučujemo

Naime, za nacionalni tim odigrao je samo tri meča, a svojevremeno je u intervjuu za Telegraf otkrio zašto nije više i kako su mu tražili 50.000 maraka da bude član Plavih na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine.

- Ja sam jedini igrač u istoriji srpskog fudbala koji je platio da igra za reprezentaciju, tako što sam platio avionsku kartu od Tokija do Seula i debitovao na tom Koreja Kupu. Napustio sam letovanje na Tajlandu kako bih ispoštovao himnu, grb, državu...Napustim Puket, dođem u Tokio i izvadim vizu, platim kartu i odem u Seul. Odigram tri utakmice i gotovo. Postigao sam dva gola na prvoj utakmici, otišao u Atletiko i više me nikad nisu zvali - rekao je Bogdanović tada:

- Nikada nisam pitao, ali mogu da pretpostavim da je to zato što nisam imao lobi. Nisam imao menadžere. Tad je to bila SRJ. Ko će udovoljiti Crnogorcima i svim ostalima koji su trebali da se prodaju? Ko će ga znati... Ali, jedno je sigurno. Ja sam igrač koji je morao da ima minimum 30 utakmica za reprezentaciju.

Potom se osvrnuo na to što su mu tražili novac da ide na Svetsko prvenstvo.

- Jeste, istina je. Tražio mi je jedan novinar čiji sin je išao u školu sa pokojnim Batom (Brankom) Bulatovićem, tadašnjim gensekom reprezentacije. Tražio mi je 50.000 maraka da igram. Ja nisam hteo da platim i onda su odveli jednog igrača na SP u Francuskoj koji do tada nije ni igrao za reprezentaciju - rekao je Bogdanović i nastavio:

- I kako misliš da im se na kraju vrati? Ne bih im dao pet maraka, a ne 50.000. Ne bih mogao da stanem u ogledalo i pogledam se kasnije. Obraz nizašta ne dajem - iza svake svoje reče stojim. Nije to bila stvar u novcu. Ih, tada je love bilo za sve. Smešno. Daš 50.000 hiljada i napraviš vrhunski ugovor. Ja sam tada mogao, kada sam odlazio iz Atletika, da potpišem za Aston Vilu. Menadžer Vile u julu mesecu zove Atletiko i šalje avion na aerodrom. Mi na aerodrom, zovu iz Atletika i kažu ''Vraćaj se. Ne možeš da dobiješ radnu dozvolu.'' Imao sam tri nastupa za reprezentaciju, trebalo mi je šest. Opušteno sam mogao da kupim sebi nekoliko utakmica za nacionalni tim. Mogao sam da platim tih 50.000, odem na SP, izguram još tri četiri prijateljske i ko zna u kom pravcu bi mi išla karijera. Nisam hteo.

(Telegraf.rs)