Dan kada je Aca Radović poginuo na Severu: "Molio sam ga da ne ide na derbi, rekao je - moram"

Vreme čitanja: oko 2 min.

Prošle su 24 godine od ove tragedije, ali sećanje na Acu Radovića i dalje ne bledi

Foto ilustracija: Telegraf/Redstarbelgrade.rs/Youtube/SveDELIJEnaFejsuYtCh

Datum 30. oktobar 1999. godoine zauvek će ostati upamćen kao jedan od najtužnijih u istoriji srpskog fudbala, pogotovo kada je u pitanju Crvena zvezda, pošto je život na večitim derbiju tada izgubio Aleksandar Aca Radović!

Umesto da taj 113. večiti derbi bude praznik fudbala, videli smo tragediju koja će zauvek ostati upamćena i prvu i jedinu nasilnu smrt navijača baš na stadionu - kada je raketa ispaljena sa južne tribine, od strane Partizanovih navijača, pogodila Acu u grudi. Nažalost, preminuo je. Imao je samo 17 godina.

Aca je odmalena navijao za Zvezdu., Tu ljubav mu je preneo otac Tomislav na kog je 2015. godine, pred 148. večiti derbi, Telegraf sasvim slučajno naleteo u parku. U društvu unuke, Tomislav je tada rekao:

- Ovo mi je prvi derbi od pogibije sina 1999. godine na derbiju.

Na pitanje da li je otac Ace Radovića, tada je samo klimnuo glavom.

Četiri godine kasnije, Tomislav je dao ekskluzivnu ispovest za BBC na srpskom, gde je priznao da rane i dalje bole, čak i više kako godine prolaze.

- Naš narod kaže da vreme leči sve, ali ovde nije tako... Sve je teže kako vreme prolazi. Vodio sam Acu od malih nogu na evropske utakmice i na derbije. Kad je krenuo u gimnaziju počeo je da ide bez mene... Mislio sam se što bih mu branio, neka ide, i ja sam išao. Tog jutra, oko 10 sati, Aca je tek ustao, protezao se... Rekao sam mu daj, bre, Aco, nemoj na derbi, idi na svoju utakmicu. Odgovorio mi je - a moram, derbi je to. Tad sam ga video poslednji put.

Aleksandar Radović je sahranjen u Opovu, a na sahrani su bili prvi tim i uprava Zvezde.

- Narednih deset godina sam svakog 30. oktobra odlazio na stadion JNA, palio sveće i nosio cveće na mesto gde je Aca ubijen. Partizan mi nije pravio probleme oko toga - ističe Tomislav Radović.

Iz tabora večitog rivala su ga nekoliko puta zvali da dođu u Opovo i izjave saučešće, dodaje.

- Odbijao sam ih, ali sam na kraju prihvatio. Došli su Bjeković, Zečević i još jedan funkcioner kluba, neki Makedonac. Tada još nije bilo obelodanjeno kako su te rakete dospele na tribinu, a oni su rekli da klub nema nikakve veze sa tim - rekao je Tomislav.

(Telegraf.rs)