Bio reprezentativac Jugoslavije, igrao Premijer ligu, a sada ima hotel sa najmoćnijim pogledom u Crnoj Gori

Napustio je Englesku i odlučio da se bavi hotelijerstvom u Crnoj Gori, što mu trenutno i te kako dobro ide

Na sam pomen imena i prezimena Saša Ilić, mnogi ljubitelji fudbala će pomisliti na nekadašnjeg kapitena Partizana i legendu tog kluba!

Međutim, ne i Englezi, pogotovo navijači Čarltona, jer su oni 90-ih godina imali svog Sašu Ilića - nekadašnjeg golmana koji je zabeležio i dva nastupa za reprezentaciju tadašnje Jugoslavije (Izrael, Rusija).

Preporučujemo

Zatoi ne čudi što su upravo Englezi odradili sjajnu priču sa Ilićem koji je u međuvremenu postao hotelijer i valsnk jednog od najlepših zdanja na crnogorskom primorju - Monte Bai Retreat.

Ilić je rođen u Australiji, karijeru je počeo u Grafičaru, a branio je još za Radnički Beograd, Sent Leonards, pomenuti Čarlton, Vest Hem, Portsmut, ZTE, Barnsli, Blekpul, Aberdin i Lids u kom je 2005. završio karijeru.

Kako sam kaže za "San", niz nemilih događaja odveo ga je u silaznu putanju. Za godinu dana otac mu je preminuo, prvi brak mu se raspao, a kuća u njegovom vlasništvu je izgorela. A poseta centru za detoksikaciju dala mu je ideju da otvori sopstveni butik hotel.

Prodao je svoj posed u jugoistočnom Londonu, seo na svoj motor i otišao za Crnu Goru. Kuću koju je imao u prelepom starom gradu Perastu pretvorio u zadivljujuće odmaralište.

- Zbog određenih okolnosti u mom životu, između 2009. i 2012. nisam bio sasvim siguran šta želim da radim sa sobom posle fudbala - rekao je on za "SunSport" i dodao:

- Monte Bej Retrit je bio moj spas. 2009. godine sam prošao kroz razvod, posao mi je propao zbog kreditne krize u Londonu, otac mi je preminuo i izgorela je kuća koju sam imao u Crnoj Gori. Tri godine sam bio izgubljena duša. Ali otišao sam u hotel za detoksikaciju i to mi je očistilo um, telo i dušu.

Nastavio je Ilić da objašnjava svoj put.

- Već sam imao drugu nekretninu u Crnoj Gori, a na ideju sam došao tek nakon što sam završio poslednji dan detoksikacije. Bio sam veoma nesrećan u Londonu. Nisam ništa radio, nisam imao zanimanje i bilo je teško vratiti se fudbalu. Prodao sam svoje mesto u Blekhitu, skočio na motor i odvezao se čak do Crne Gore da započnem ovo svoje novo putovanje.

- Pratio sam svoj instinkt. Živeo sam sa dosta tuge zbog smrti mog oca i navikao sam se da ponovo budem samac. Nisam imao fokus u životu, krstario sam kroz život i nisam imao ništa što bi me ujutru izvuklo iz kreveta. Da nisam napravio promenu, mislim da bih bio još jedna statistika. Ne bih imao ništa i bio bih u stečaju. Svu zaradu koju sam zaradio potrošio bih na fudbal, siguran sam u to, pa sam morao da donesem tu odluku koja će promeniti život.

Ono što Ilićev hotel karakteriše to je svakako neverovatan pogled koji se pruža, a cena za noć iznosi oko 200 evra.

- Pretvorio sam ga u butik hotel, sa samo šest spavaćih soba i potpuno je zatvoren. Svi gosti koji dođu, imaju isključivo korišćenje bara, restorana, bazena... Pružamo uslugu sa pet zvezdica koju biste videli u jednom od većih hotela, ali sa intimnijim osećajem. Pozdravljam sve, ispraćam ih. Obično ih dočekam domaćim pićem, rakijom, a onda ih ispratimo velikim zagrljajem i poljupcem. I osnovni koncept je da se ne dozvoljava nikome drugome spolja da uđe.

(Telegraf.rs)