Kako je "crno-belo vrapče" pre 27 godina obuklo dres sa brojem 1 i ušlo u legendu Partizana

Debitovao je Saša Ilić u ubedljivoj pobedi Partizana još 1996. godine

Bio je 26. oktobar, sada već davne 1996. godine. Parni valjak je doslovno samleo Borac u Čačku, pobedivši sa 10:0, a svoj debitantski nastup u crno-belom dresu imao je Saša Ilić.

Tadašnji trener Ljubiša Tumbaković je Ilića poslao na teren u 57. minutu meča, ne sluteći da će fudbaler, koji je u toj utakmici nosio dres sa brojem 1, postati legenda i prva asocijacija na klub iz Humske 1.

Preporučujemo

- Tumba je poznat kao trener koji daje šansu mladim igračima, osetio je priliku, otvorila se mogućnost. Okrenuo se prema meni i kaže: "Hajde, mali, zagrej se". I tako, eto mene na terenu. Ćira, Trenevski, Čakar, Hristov...nameštali su da postignem neki pogodak, uzalud. Pobedili smo 10:0. Prva moja utakmica i rekordna pobeda - rekao je Ilić pre izvesnog vremena.

Legendarni kapiten Partizana je u klubu, doduše sa prekidima, proveo preko dvadeset godina.  Za to vreme, Saša Ilić je oborio mnoge rekorde; upisao je 873 utakmice čime je pretekao Momčila Vukotića, a na meču protiv OFK Beograda odigranom 30. marta 2014. godine, postigao 119. gol u prvenstvenim mečevima i time uspeo da pretekne Stjepana Bobeka.

Mnogi su na početku njegove karijere sumnjičavo vrteli glavom, ističući da zbog svoje fizičke konstitucije neće moći da se ozbiljnije bavi fudbalom. Ali, "Partizanovo vrapče" je dokazalo da je vanserijski fudbaler, i još bitnije - čovek.

Bio je kapiten u pravom smislu te reči. Tokom karijere se prema protivnicima ophodio fer i sportski, bio umeren u izjavama, a u prilog tome govori i koreografija navijača Zvezde na njegovom poslednjem večitom derbiju odigranom u aprilu 2019. godine.

Prvi put se obreo u Partizanu 1988. godine, kada ga je na trening petlića i to kao devetogodišnjaka doveo otac. Prošao je sve selekcije čuvene Partizanove omladinske škole, učio fudbal, štosove i cake u igri od velikog Matekala, ali i Miše Radakovića, Pere Ćosića, Branka Rašovića.

Profesionalni ugovor sa crno-belima potpisao je 1996. godine i kako je tada pričao, prva plata mu je iznosila 500 maraka.

- Četiri dana sam čekao ispred stadiona da potpišem ugovor sa Partizanom. Bila su to četiri dana velike strepnje da se ne dogodi nešto nepredviđeno pa da odustanu. Tada bi se srušio sav moj svet. Jer, jedino što sam želeo u životu tada bilo je da zaigram za Partizan, osvojim titulu i dam gol Crvenoj zvezdi. Uz neke stvari koje su se kasnije dešavale u životu, a pre svih rođenje moje dece, to mi jedan od najradosnijih trenutaka u životu. Nije tajna šta sam dobio tada. Platu, samo platu i ništa više... Eto, reći ću, ona je bila 500 maraka - izjavio je svojevremeno Saša Ilić.

Sve tri želje ostvario je legendarni Sale, i to u kratkom vremenskom periodu: 26. oktobar 1996 - debi za crno-bele protiv Borca u Čačku; jun 1997 -  prva titula,  20. mart 1999 - prvi gol u večitom derbiju (na Marakani, 2:2).

Crno-beli dres sa brojem 22 koji mu je obeležio karijeru nije izabrao sam, već je za to "krivac" bio ekonom crno-belih, Branko Vučićević - Gavran.

- Ekonom Gavran je tako odlučio. Prvo mi je dao jedinicu, a sledeće godine kad sam počeo da igram, kaže, ti mali uzmi 22. A ja dete, niti smeš nešto da ga pitaš ili određuješ. Nema taj broj 22 neko značenja, niti sam ja rođen, niti mi je ko u porodici na taj datum. Kad sam došao u Galatu, daju mi desetku, ali neću. Ostajem veranu 22. i Gavranu. Kao klinci smo sanjali desetku - otkrio je legendarni kapiten Partizana.

"Crno-belo vrapče" izraslo je u "surog orla" koji je sa klubom iz Humske osvojio 11 titula prvaka i sedam trofeja u Kupu, dok je tome dodao i nastupe u Ligi šampiona 2003. i 2010. godine.

Blistavu karijeru okončao je na utakmici sa Proleterom, 19. maja 2019. godine. Igru je napustio u 82. minutu, a zamenio ga je Lazar Pavlović.

(Telegraf.rs)