Jedini večiti derbi koji nije odigran: Krvava tuča navijača na Marakani, napadnuti fudbaleri crno-belih

U pitanju je 115. duel večitih

Žrebom je odlučeno da se 14. oktobra 2000. godine, u 8. kolu tadašnjeg prvenstva SR Jugoslavije odigra 115. večiti derbi između Crvene zvezde i Partizana - prvi posle petooktobarskih promena u našoj zemlji. Ipak, ovaj susret večitih nećemo pamtiti po lepoti fudbalske igre i umeću fudbalera u crnom i crveno-belom, već po opštoj tuči navijača dva tima. Derbi je trajao svega tri minuta i nekoliko sekundi.

Naime, i pre pomenutog meča, pristalice crno-belih obavestile su javnost da će bojkotovati meč, a razlog je ležao u neslaganju sa tadašnjom upravom.

Preporučujemo

Južna tribina nije bila ispunjena kao prethodnih godina, a već od starta meča Grobari su verbalno iskazivali nezadovoljstvo radom prvih operativaca kluba povicima - “Uprava napolje”.

I kada se činilo da će se na tome završiti, te da će prisutni na stadionu moći da uživaju u derbiju, dogodile su se i prve čarke.

Navijači Partizana sukobili su se sa redarskom službom koja je bila smeštena podno južne tribine, a malobrojna policija nije uspela da spreči eskalaciju sukoba. Pomenuti događaj bio je signal za navijače Zvezde, koji su se uputili ka južnoj tribini, pa je došlo do opšte tuče na samom terenu.

Grobari su polomili veći broj stolica, a u nameri da smiri svoje navijače, ostacima sedišta pogođen je i kapiten Saša Ilić.

U opštem metežu, napadnuti su fudbaleri i stručni štab crno-belih, od kojih su najgore prošli Ivica Iliev koji je dobio udarac u predelu glave i zaradio hematom, te tadašnji trener Ljubiša Tumbaković, koji je zaradio posekotinu na čelu.

- Imam tek 20 godina i nisam ni sanjao da će mi se ovo dogoditi. Možda sam i sam kriv što nisam verovao da se to može desiti i nisam na vreme, odmah krenuo da pobegnem u tunel. Ipak, sam se spasao uz pomoć trenera Crvene zvezde Dostanića, Lea Lerinca i, zamislite, jednog navijača Crvene zvezde koji je utrčao u teren, a koji je brat moje devojke. Bilo bi još gore da nije bilo igrača Crvene zvezde koji su bili krajnje korektni i takođe, kao i mi uplašeni, ali su do kraja uspeli da nas zaštite od linča - rekao je tada Ivica Iliev.

Svi su bili razočarani viđenim, a celu situaciju najbolje opisuju reši Aleksandra Kocića, tadašnjeg golmana Zvezde.

- Neću da govorim mnogo da moje reči ne bi bile pogrešno protumačene. Očigledno je da se naelektrisana atmosfera iz društva prenela na teren. Kada je krenuo haos sa južne tribine, naši navijači su mahinalno ušli u teren da bi nas igrače branili od razularenih navijača Partizana. Ova utakmica treba da se odloži za kraj prvenstva, kada neke najosnovnije stvari u državi dođu u red. Nakon svega ovoga ozbiljno razmišljam da napustim fudbal - kazao je Kocić.

Policija se sa navijačima na južnoj tribini borila se do 34. minuta, kada je uspela da ih izbaci van stadiona, a u 38. minutu ostatak navijača na severnoj tribini zapevao je sadašnju himnu naše zemlje "Bože pravde". Nakon toga, delegat utakmice Nikola Jocković saopštio je da meč neće biti nastavljen.

U tadašnjim neredima povređeno je 35 navijača, a povrede su zadobila i dva pripadnika MUP-a. Pomenuti susret  došao je, može se reći, u nezgodno vreme, jer se samo devet dana pre toga desio petooktobarski prevrat-dan kada je sa vlasti svrgnut tadašnji predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević.

Derbi je odložen za 7. mart naredne godine, a tada je uspešnija bila Crvena zvezda koja je slavila sa 2:0 golovima Mihajla Pjanovića i Nenada Lalatovića.

(Telegraf.rs)