"Zvezdin šamar" nije smeo da mu se ponovi, pa je izazvao veliki fudbalski skandal i završio u zatvoru

Ovo je priča o jednom od najvećih fudbalskih skandala koji se dogodio pre 30 godina, i to neposredno pred finale Lige šampiona

Englezi su je preveli kao "Class Act", tvorci su je objasnili kao priču o običnom čoveku sa izuzetnim ambicijama koja je polubiografska, a polufikcija!

Priču o čuvenom Bernaru Tapiju, sinu vodoinstalatera koji se probio do neviđenih visina. Čoveku koji je bio vlasnik Adidasa i ministar u Vladi Francuske, ali pre svega tajkunu koji je vodio Olimpik iz Marselja do titule prvaka Evrope - prve koju je jedan francuski klub osvojio.

Preporučujemo

I dok se Tapijeva porodica zgrožava epizodama serije koja se emituje na "Netfliksu" (Tapi je inače preminuo pre dve godine), jedna scena iz pretposlednje i poslednje nas je navela da se podsetimo jednog od najvećih skandala koji je potresao fudbal. Skandal koji se desio samo nekoliko dana pre finalne utakmice Olimpija i Milana, a zbog kog je Tapi bio čak i u zatvoru - a Marselj ostao bez titule.

U pitanju je skandal koji je povezan sa podmićivanjem fudbalera koji je viđen u proleće 1993. godine. Pred poslednje kolo francuskog šampionata protiv Valensijena, Tapi i generalni menadžer Žan-Pjer Berne kontaktirali su, preko svog igrača Žan-Pjera Edelija, Horhea Buručagu, Kristofa Robera i Žaka Glasmana i ponudili im novac da ne "zatežu" na terenu. S tim da ovaj poslednji nije učestvovao.

Tapi prosto nije želeo da ostane bez titule prvaka Francuske, mada ga je Berne savetovao da izađu na teren sa drugim timom kako bi prvi odmorili za finale sa Milanom. S druge strane, Tapija je jako boleo šamar koji je doživeo od Crvene zvezde dve godine ranije i pošto-poto je hteo da se domogne "ušatog pehara".

Utakmica protiv Valensijena odigrana je 20. maja 1993. godine i jedini gol postigao je Hrvat Alen Bokšić u 21. minutu. Kristof Robert je u 23. zamenjen zbog navodne povrede, dok je čak i sudiji bilo sumnjivo što se Buručaga ne buni ni na jednu njegovu odluku, iako je bio poznat po tome. Glasman je, s druge strane, jedini igrao pošteno.

Toliko ga je izjedalo što je znao da su saigrači i za njega uzeli novac, da je na poluvremenu rekao svom treneru Boru Primorcu o mitu. Zatim je o tome obavestio i sudiju Žan-Mari Venijela koji je razgovarao sa svojim pomoćnicima i kapitenom Olimpika Didijeom Dešanom. Policija je odmah posle meča otišla u svlačioniocu Marselja i ispitala sve, dok Glasman nije naveo koji igrači su primili mito.

Marselj je tom pobedom uzeo titulu, nekoliko dana kasnije i LŠ, pobedom protiv Rosonera identičnim rezultatom (1:0), ali dok se u klubu slavila uporedo je otvorena istraga vezana za nameštanje.

Dve sedmice posle utakmice, Rober je sam kontaktirao tužioca u Valensijenu i priznao je svoju ulogu, da bi policija u vrtu njegove tetke našla zakopanih 250.000 tadašnjih franaka - što je bila polovina novca. Sam Tapi je prvobitno tvrdio da je to bila pozajmica Roberuda otvori restoran, mada je sam igrač već sve objasnio.

Policija je u međuvremenu upala i u prostorije Marselja, ispitala je 12 članova tima, a Edeli i Berne su priznali i brzo su završili iza rešetaka zbog "aktivne korupcije." Francuska fudbalska federacija je u septembru oduzela titulu Marselju, ponudila je PSŽ-u koji istu nije želeo da prihvati. Kao ni da ide u Ligu šampiona.

Marselj je izbačen u drugu ligu, vratio se u elitni rang za sezonu 1996/97, dok je Tapiju naređeno 1994. da napusti klub. Glasman je 1995. dobio nagradu za fer-plej, jer nije učestvovao u nameštanju.

Suđenje je počelo u martu 1995. godine i Edeli i Berne su okrivili Tapija za sve. Berne je čak tvrdio da je klub koristio mito na pet ili šest utakmica u sezoni. Presuda je donešena 15. maja 1995. godine i Tapi je mora u zatvor na više od dve godine: osam meseci zbog nameštanja i još 18 zbog prevare sa računima kluba. Ipak, tek 1997. je otišao na služenje i ostao je samo šest meseci iza brave.

Edeli je osuđen na godinu dana zatvora, Buručaga i Rober na šest meseci uslovne kazne, a Berne na dve godine uslovno i novčanu kaznu.

Nakon što je ovaj skandal potresao svetski fudbal, mnogi drugi sportisti i funkcioneris u izašli i otkrili da je Tapi pokušavao da ih podmiti. Pa čak i igrači Crvene zvezde kojima je pred finale u Bariju bilo ponuđeno pola miliona maraka. Posebno Stevanu Diki Stojanoviću.

- Hteli su da kupe utakmicu i onda su se namerili na mene. Znali su da je golman poslednja prepreka. I dobro su razmišljali. Nikada nisam ni pomislio da je neko spreman da mi tako nešto ponudi. Kada sam dobio poziv, rekli su mi da imaju nešto za mene. Mislio sam zovu me na razgovor za novi klub, jer sam imao dozvolu Crvene zvezde da posle sezone odem u inostranstvo. Sve se to desilo u hotelu, bio sam sa Robijem, pili smo kafu. Kad sam otišao sa njima u sobu i kad su mi pokazali kofer, nije mi bilo dobro. Mnogo je novca bilo, ali nisam poklekao. Bili su to sve naši ljudi, ali unajmljeni od Francuza. Uopšte se nisu uzbudili kad sam ih odbio. Znaš šta su mi rekli? 'Ne moraš da uzmeš pare, ali ćemo mi reći da si uzeo. I sve će izaći u novinama. Kako god da utakmica prođe, ti ćeš biti kriv'. Ma, beži, rekao sam mu.

- Izleteo sam kao muva bez glave iz hotela, nisam znao gde udaram. Bože, šta me ovo snađe?! Pozvao sam Duju (Ratomir Dujković, tada trener golmana u Crvenoj zvezdi), kažem mu šta mi se desilo. A on će meni: 'Samo mirno, verujem ti'. I došla je informacija u svlačionicu da je golman kupljen. Onda sam pričao sa igračima, sa Dujom, upravom kluba. Našao sam se u situaciji da nisam kriv, a da sam kriv. A i šta bih ja sa tim parama? Meni je bilo teško, posebno pred utakmicu u Bariju. Stalno mi je prolazilo kroz glavu to što mi je taj kriminalac rekao da su me kupili. Jedva sam čekao da prođe tih 120 minuta, pao mi je ogroman teret s leđa - prisetio se Stojanović svojevremeno igrica pred to finale KEŠ.

(Telegraf.rs)