Zvezdin minut u šampionskom satu Mančestera
Ima li ovde problema?
U šarenolikim analitičkim mislima bilo bi najlakše krenuti od toga da je Mančester siti aktuelni šampion Evrope, a onda iz tog korena izgraditi dalje mišljenje o igri i oceni Crvene zvezde. Srpski prvak je u ćošku ringa primao strašne udarce, zatim provukao kroz gard jedan kroše koji je gadno razljutio teškaša i već u sledećoj rundi završio na zemlji. Elitna lekcija koja će se ukazati narednih meseci i godina na mnogim ispitima.
Ima li ovde problema?
Pa, ako mislite da budete šampion Evrope, ima. Što su apetiti manji, to se iz meča u Mančesteru sve manje uzima za problem.
Veći je problem što trener Barak Bahar nema još jasnu sliku svog sastava. Još uvek kombinuje, još se ne vidi ni kostur ekipe.
Taman kada se nešto nađe za shodno dobije svoju zamenu. Praktično, Izraelac i šta u jednom momentu sigurno zna, već nešto kasnije nije siguran. Novih lica mnogo, oružja raznolikih, ali u paketu nisu došla uputstva.
Ovo merenje u Zvezdi mogu da posmatraju za džabe. Ništa se ne plaća ili plaća nešto sa dna džepa.
O generalijama toliko, a pojedinostima i individualnim performansima se da pričati.
Golman Glazer je ostavio poraz od 3:1 u granicama pristojnosti, pa i pored loše reakcije kod drugog gola i na prelomu meča, dobro je radio svoj posao.
Onakav pritisak iz prohladnog Mančestera se može videti još samo na nekoliko evropskih terena i u Marijanskom rovu.
Preko 20 šuteva na gol za poluvreme, štoperska linija na 30 metara od protivničkog gola, a 40 minuta bez pogotka.
Imala je sreća kome da se obrati, ali se raspričala baš pred sami odlazak u svlačionicu kada je Bukari postigao taj šok pogodak za 0:1.
U konstantnom gušenju, Zvezda je došla do daha, i to pre predaha.
Nakon toga, sve imaginacije padaju u vodu i sve se završava onako kako je pisalo na papiru realnosti. Tri gola, sigurna pobeda Sitija i zaključena priča.
Istaknuta razočarenja su slaba partija Stamenića i nevidljivost Mitrovića.
Istaknute pozitivne priče su pomenuti Glazer, solidni štoper Điga, vredni Hvang koji nije sve vreme mogao da se hvata sa protivničkim veznjacima i brzi Bukari.
Po izlasku Bernarda Silve, ostavio je Građane bez klasičnog plejmejkera, ali je tu nastupio Rodri koji se približio golu i krenuo da orbitira oko svih saigrača.
Bilo ga je svuda, da udeli pas za ofanzivu, da pokupi loptu od defanzive, ali i da postigne pogodak.
Sve je to izgledalo toliko lako poput levitacije, pa se njegovo "sad sam tu, a sada tamo" iznenadno pojavljivanje uporedilo sa Pirlom.
Njegovo delovanje, ne samo da je oslobodilo Diaša i Akea, već bilo srž čitavog koncepta Sitija u bezomučnim atacima.
Tu Zvezda nije isparirala, a to je bilo od ključnog značaja na strateškom planu. Sve ostalo su grane i efekti pomenutog rada.
Da se prednost gola zadržala malo duže od dva minuta, možda bi frustracija i promenila ophođenje domaćina.
Sigurno da su u svojim glavama do poluvremena vodili sa 3:0, a ne gubili sa 0:1. Takvo ubeđenje zna da utiče čak i na psihološku stabilnost šampiona Evrope.
Ipak, na kraju je bio onakav kraj kakav se mogao lako zamisliti, ali u nekom momentu i promeniti. Nisu se Englezi ispod novinarske lože za džabe držali za glavu i gledali ka ekranu gde je pisala odluka VAR-a.
No, bilo pa prošlo, a ono što će tek biti za Zvezdu ne sme ovako proći.
Sledi serija u kojoj se ni ne pomišlja o praštanju.
Još 90 minuta nauke je iza Bahara, još 90 minuta eliksira strategije, još 90 minuta žive istine.
Sve je u porazu od najbolje svetske ekipe benigno, ali problem nesloženih kockica ne sme postati honičan.
(Telegraf.rs)