Igrao u Zvezdi, uzeo 5 trofeja, sada je jedan od najuspešnijih biznismena i ima jaku poruku za fudbalere

Vlada Mirković bio je član one generacije crveno-belih koja je 2000. vratila titulu na Marakanu posle pet sušnih godina * Danas je uspešni biznismen koji je sagradio imperiju, a svojim savetima želi da pomogne i ostalim bivšim i sadašnjim igračima

Oni stariji ljubitelji fudbala znaju ga kao hitronog napadača koji je Crvenoj zvezdi na terenu, najčešće sa kamatom, vraćao za one minute koje je dobijao, kao momka koji je dao doprinos u osvajanju prve titule crveno-belih posle pet sušnih godina (1999/00), ali i kao strelca gola i asistenta u onom čuvenom susretu generacija najtrofejnijeg srpskog kluba 2001. godine!

Mlađima lik i delo Vladislava Vlade Mirkovića možda i ne znači puno, što je i logično s obzirom na to da je 2004. otišao u penziju, ali ova današnja javnost ga i te kako poznaje - i to kao jednog od najuspešnijih biznismena u Beogradu. Čoveka koji je postao sinonim za nekretnine i gradnju u glavnom gradu Srbije, koji je napravio svoje malo carstvo i mnogo veću biznis karijeru nego onu fudbalsku.

Preporučujemo

Međutim, i danas, kada s pravom može da kaže da je izgradio imperiju, Mirković ne zaboravlja da je ime i prezime stekao zahvaljujući Zvezdi, a da mu je u suštini sve ovo omogućila fudbalska lopta prema kojoj se, pa čak i onoj koju drži u svojoj kancelariji, odnosi s poštovanjem.

Ne voli da se eksponira u javnosti, sam kaže da mu to nije potrebno, ali je pristao da govori za Telegraf kako bi svim igračima preneo jaku poruku i pomogao im da se ostvare u životu i mimo fudbala. Da ne upadnu u one opasne životne zamke iz kojih se i "najveći" teško izvuku. Njegova poruka je jasna - nije sve izgubljeno ako nisi postao uspešan fudbaler - a sam Mirković je klasičan primer za to.

- Sve ovo danas je donela lopta. Od malih nogu sam krenuo da igram i došao sam do Zvezde. Vera u sebe, borba, trening i nema odustajanja. Igraš-ne igraš, nema odustajanja. Naravno da treba biti psihički jak. Sve je u glavi. Moraš pozitivno da razmišljaš. Moji prvi fudbalski počeci su bili u Mornaru iz Bara, sa 15 godina. Radio sam, trenirao borio se. Sportski sam živeo, nisam izlazio i radio neke druge stvari. Samo sam se posvetio fudbalu i bio sam vojnik. Trening, rad i disciplina. Prešao sam u Mogren sa 17-18 godina, vodili su me iskusni treneri, da bih u Crvenu zvezdu došao u prelaznom roku na zimu 1999. Tada su u klub stigli Mihajlo Pjanović iz OFK Beograda, Aleksandar Kocić i Leo Lerinc iz Vojvodine, ja iz Mogrena i Dejan Savićević iz Milana - rekao je Mirković koji se dotakao povratka "Genija" na Marakanu:

- To je nerealno. Gledao si ga kako igra u Milanu i sada si zajedno sa njim na terenu. Sediš pored njega, gledaš ga i ne veruješ. Deliš svlačionicu sa takvom veličinom, ideš na pripreme, igraš... To je bajka.

Otkrio je Mirković i kako je završio u Zvezdi za koju je igrao od 1999. do 2003. godine i za to vreme je osvojio dve titule i tri Kupa. Iako je bio velika želja Obilića i OFK Beograda, pa čak i Partizana, nekadašnji napadač je birao srcem.

- Igrao sam dobro u Mogrenu, dao sam gol Partizanu i OFK Beogradu. Dragan Džajić me je primetio i došao sam u Zvezdu. Videli su moju brzinu, jer je moja karakteristika i bila to što sam brz. To me je i dovelo u Zvezdu. Kao što je Binić bio 1991. godine, ja sam u tom periodu važio za najbržeg igrača Jugoslavije. Plus, davao sam golove. Ne možeš da dođeš u Zvezdu, ako nisi najbolji u svom klubu.

Imao je Mirković tu nesreću da je u nezgodno vreme stigao na Marakanu, ali je već na startu osvojio Kup. Zatim i duplu krunu, pa još jednu titulu i Kup.

- Bombardovanje je počelo, Zvezda nije bila prvak od 1995. godine, svi su hteli titulu. U to vreme Obilić je Željkom Ražnatovićem Arkanom bio jak, Partizan sa Nenadom Bjekovićem, Žarkom Zečevićem i Ljubišom Tumbakovićem. Mi smo te 1999. osvojili Kup. Miroljub Ostojić je počeo sezonu 1999/2000, od četiri utakmice izgubili smo tri i njega je zamenio Slavoljub Muslin. To je jedan vrhunski trener, najbolji koji me je trenirao.

- Obilić i Partizan su počeli da padaju, mi smo, s druge strane, počeli da pobeđujemo. Doduše, teško, Uvek je tu bilo 1:0 ili 2:0. Borba na svakom meču i tako sve do poslednjeg kola. Sad je u fudbalu bajka. Tada kako je bilo... Pa, sve klubove su držali moćni ljudi. Da je bilo teško - jeste, ali je Zvezda posle pet godina uzela titulu sa vrhunskim igračima. Svi su kasnije otišli u najjače lige Evrope i imali milionske ugovore. Italija, Španija, Engleska, Francuska - rekao je Mirković i dodao:

- Velika euforija je bila. Zvezda uvek hoće da bude prva i da uzme sve trofeje. Uvek je frka posle svake utakmice. Evo, sad izgubiš od Voždovca i Čukaričkog i svi te napadaju. U Zvezdi je teško igrati, jer se traže rezultati. Ne možeš ti da kažeš "nema veze, sad sam izgubio, dobiću sledeću." Ne, to u Zvezdi ne postoji. I u Evropi i u Srbiji, Zvezda ide na pobedu i zato je velika. Uvek se od nje traže rezultati.

Kad je već pomenuo Evropu, Mirković dodaje da Zvezda može da prezimi ove sezone.

- Sad će da bude smak smeta ako ne obezbedimo proleće u Evropi. A čekaju nas ozbiljni klubovi sa ozbiljnim budžetima. Međutim, naravno da Zvezda može da obezbedi to proleće. Zašto ne bi mogla? Pa, recite mi, koije smo mi sve ekipe pobeđivali? Šta je problem da pobediš Jang Bojs i Lajpcig? Čak i Mančester Siti. Nikad se ne zna. Fudbal se igra 11 na 11, i oni su od krvi i mesa. Mogu da imaju loš dan. Nikad se ne zna, to je fudbal i zato je najlepši na svetu. Veliki su padali na Marakani, ne vidim da i sada ne može da se desi. A čak i ako se ne desi, ja smatram da ne bi trebalo da bude taj "smak sveta."

Ostaće upamćeno i to da je na pomenutom susretu generacija, u čast 10 godina od osvajanja titule u Bariju, Mirković stajao "rame uz rame" sa takvim veličinama kluba. Dan koji nikada neće zaboraviti.

- Marakana puna, na terenu naši najveći asovi. Delim svlačionicu i izlazim na teren sa Mihajlovićem, Jugovićem, Savićevićem, Pančevom i ostalima. To je sve neopisovo, da budeš pored tih imena. Najbolja generacija svih vremena. Koja je uspela ono što niko nikad neće uspeti. Daj Bože da hoće, nadamo se, ali... sam osećaj biti u Zvezdi je neverovatan. I da ne igraš, i da si 58. igrač, ti su čoveče u Zvezdi. Ti si uspeo. Dovela te Zvezda, gledala te, verovala u tebe. Dovela te da budeš građanin ovog grada. Znate koliko je teško doći u Beograd da živiš? Mnogi nisu uspeli, razočarali su se, vratili u malo mesto, uvek im je kriv neko, a u suštini sami su krivi. Svako je za svoj neuspeh sam kriv, nije niko drugi.

Zanimljivo, na sam pomen Zvezde, Mirkoviću naviru emocije prema voljenom klubu.

- Dečački san je ostvaren! Svuda posle možeš da ideš, ali kada si igrao na Marakani i dao gol - to je kraj! Nema iznad toga! Mnogi igrači koji su napravili veće karijere, uzeli milione, a nisu igrali u Zvezdi, na kraju žale. Nisi igrao na Marakani, nisi osetio sever. Nije to to. Zvezda je institucija. Ne samo za Balkan, već i za Evropu. Gde god da smo išli, svi su znali za "Red Star." A za Partizan, onako.

Možda je Mirković mogao da ostavi i dublji trag u redovima najtrofejnijeg srpskog kluba, ali činjenica je da ne žali ni za čim. Imao je i tu nesreću da je sa minute delio sa ozbiljnom konkurencijom.

- Konkurencija je bila velika. Pjanović, Drulić, Pantelić... Ali ja sam znao gde mi je mesto. Znao sam da imam kvalitet i bio sam presrećan što sam tu gde jesam. Najčešće sam ulazio sa klupe, nekada i počinjao. Dosta sam i golova dao koliku sam minutažu imao. Čak i da nijednom nisam tresao mrežu, zadovoljan sam što sam bio član Zvezde. Što sam došao, što su me doveli i što sam, na kraju, opstao u Beogradu i nastavio svoj život i drugu, biznis, karijeru koja mi je mnogo donela. Zvezda mi je dala ime i prezime, kontakte sam napravio kroz fudbal i to sam na kraju iskoristio za budući posao. Još u Zvezdi sam počeo da planiram dalji život, jer sam znao da ta karijera fudbalera traje kratko. Ja sam verovatno jedini igrač u istoriji Zvezde koji je, dok je igrao za klub, otvorio svoj biznis - počinje Mirković da nam objašnjava suštinu:

- Otvorio sam piceriju 2000. godine kod Hrama. Svi su mi došli na otvaranje. Predsednik, direktori, igrači. I svi su bili u čudu. Fudbaler otvara kafanu! Otvara piceriju, ne zanima ga fudbal. Ne, mene fudbal zanima, ali moja vizija je bila da će sve to trajati četiri-pet godina. A ja posle toga moram da živim. I to novi život. Da kroz biznis pravim plan posle fudbalske karijere. Karijera traje 5, 10, 15 godina, a šta posle? Poenta je uvek to posle. Moraš da razmišljaš 15-20 godina unapred. A mnogi razmišljaju samo za danas. E, danas će da bude, a za sutra... Ne, praviš plan. Meni je taj restoran bio veliko iskustvo. Držao sam ga pet godina. Shvatio sam kako funkcioniše privatan biznis. Plaćaš porez državi, plaćaš dažbine, razne namete. Plaćaš 24 raznorazne stavke. To je mali biznis, ali veliki za mene. Zato što sam bio mlad i početnik. Kroz to sam sazrevao kao biznismen. To me naučilo poslu, šta znači rad i poštovanje, šta znači država, redovna plata, dažbine, porez, PDV. Uporedo sam igrao fudbal i čekao šansu da li ću negde otići.

Gledajući iz ove perspektive, za Mirkovića je bila srećna okolnost to što je posle Zvezde odlučio da batali fudbal i u potpunosti se posveti tom biznisu.

- Kada mi je istekao ugovor sa Zvezdom, radio sam u piceriji i učio posao. Sazrevao sam kao ličnost. Bio sam mlad, a za bilo koji veći biznis teško je kad si mlad. Onda sam 2005. ugovorio prvu lokaciju za gradnju. Ja sam kao fudbaler uvek svima pričao da ću da pravim zgrade, nadogradnje, potkrovlje. Ljudi su se čudili, nisu verovali. Malo su se i rugali. Bio mi je teško. Tu su, pored mene, a rugaju se mom planu i ne poštuju me. Smejali su se. Ali sam imao svoju viziju, znao sam da sam pošten i korektan, da ću da završim sve što počnem. Da ću uvek sve da ispoštujem. I kada je krenuo plan gradnje grada (2004. godine), našao sam jednu lokaciju i prodao stanove sportistima i fudbalerima. Ljudima sa strane. I onda napraviš, drugu, treću, četvrtu, petu zgradu i sve ide svojim tokom. Mnogo sam srećan šta sam sve napravio. Došao sam sa jednom malom torbom, vozom iz Crne Gore, da igram za Zvezdu. Pravio sam ime i status kroz fudbal, onda i kroz mali biznis do velikog, pa sve do ovoga danas. Mislim da sam ispunio svoj san kao sportista, kasnije kao biznismen. Ono što je najvažnije jeste da sam ostao fer, sportski i korektan sa svima. I sve što sam dogovorio, to sam ispoštovao. Najbitnije u poslu je da nigde nisam zatvorio vrata, ni u sportu ni u biznisu. I zato sada sve ide svojim tokom.

Otkrio je Mirković i koliko je teško napraviti taj prvi korak.

- Uvek postoji strah, moraš da veruješ u sebe. Strah i briga. Kako će da krene. Tu su i neka spletkarenja. Kažu: "Ne može on to, radi za drugog. Kako? Odakle mu? Nikad nije zabio ašov, nije završio građevinski fakultet." Uvek imaš ta spoticanja, ali ako veruješ u sebe, kao i kad si fudbaler, onda moraš da uspeš. Ali moraš da veruješ u sebe. Ako ne veruješ, onda si na klackalici. U problemu. Zato moraš da si ambiciozan i da veruješ u svoju ideju. Džabe ti, ako ne veruješ u svoju ideju. Uvek sam bio pozitivan i borio sam se za tu svoju ideju. I kao klinac sam nešto trgovao, borio se za svoj dinar. Kao mali sam prodavao pivo i koka-kolu na plaži. Pa i kao fudbaler sam donosio dve torbe majica u klub i prodavao. Imao sam plan za dalje, bio sam korektan i pošten. To je najbitnije i zato ti se svuda vrata otvaraju - rekao je Mirković i dodao:

- Za razliku od nekih drugih, koji su imali zarađen novac od fudbala, ja sam od minusa krenuo. Čak ne ni od nule. Krenuo sam u investiciju za koju sam verovao da ću da završim i uspeo sam u tome. Bilo je teško. Tu su bili ljudi koji su se premišljali hoće li ili neće sa mnom. Da li će kupiti stan ili ne. Onda noćima ne spavaš, razmišljaš kako ćeš da nađeš pare. Potom sam ušao u posao sa korektnim ljudima i to ti se uvek vrati. Ponavljam, ako veruješ u ideju i boriš se - tu nema zime! Fudbal me mnogo naučio, da budem disciplinovan, vredan i radan. Sport je odlična baza za biznis. Naučiš disciplinu, redovan trening, redovno spavanje. Slušaš trenera, ljude u klubu... Ti si mašina. Moraš da poštuješ i slušaš ljude. Ako nešto filozofiraš, sklone te. Tako je i u poslu. Ako filozofiraš, onda kaskaš. I onda ne možeš da dođeš do cilja. Sport je bitan za sve. Za sazrevanje, odrastanje, da nisi na ulici. Družiš se sa sportistima koji, kao ljudi, imaju viziju. Koji se bore, rade, takmiče. Pa život je takmičenje. Čitav život se za nešto boriš i takmičiš. Borba, nema odustajanja. To je moja vizija.

"MVC Mirković Invest", firma koju je Vlada osnovao, do sada je finansirala u preko 18 projekata.

- Sve ove zgrade na Vračaru, od Crvenog krsta do Vračara. Kajmakčalanska, Gajeva, Šumatovačka, Cara Nikolaja, sve su to ulice gde sam gradio. Negde oko 70.000 kvadrata sam napravio na Vračaru. Oko 300-400 stanova je napravljeno, završeno, uknjiženo, useljeno. Sve kako treba. I stalno se radi i pravi. Pored tog biznisa gradnje, uvek sam razmišljao za budućnost - izdavanje. Uvek sam imao alternativu. Sada prodaja ide super, ali ide i izdavanje. Ako stane prodaja, tu je izdavanje i obrnuto. Uvek razmišljaš unapred.

- Dosta sportista je kupovalo, sve bivši igrači i drugovi. Oni su u svakoj zgradi kupovali stanove i lokale. To im je kasnije mnogo značilo radi nekog mira i stabilnosti. Posebno bih izdvojio Sanibala Orahovca i Milivoja Vitakića. Oni su najpametnije uložili u stanove i lokale i od toga danas žive. Svi ti koji su kupili i napravili dobar posao, oni su i dan-danas mirni. I njihova deca. Imaju kirije, rade, izdaju  smatram ih za mnogo pametne ljude zato što su taj novac koji su zaradili uložili u nekretnine. Bezbrižni su, uživaju. Mnogo su zaradili posle karijere na nekretninama jer je vrednost stana skočila. Renta takođe.  Svaka im čast. Ja im kažem: "Ne morate od mene da kupite. Kupite od bilo koga. Neku zemlju, nešto na moru. Bilo gde. Imaš 100 evra, miran si. legne svakog prvog. Pa 200, 300, 500..." Neko ima više, neko manje. Poenta je da su uštedeli pare koje su zaradili. Nisu trošili, kupovali skupa kola, išli na skupa letovanja. I to što su zaradili sad su udvostručili jer je cena kvadrata sa 1.500 evra skočila na 4.000. A kirija skače puta 10.

Ističe Mirković da je veliki broj bivših igrača napravio velike "greške u koracima" kada je u pitanju život posle fudbala. Ne samo domaćih, već i onih inostranih - što se posebno ogleda kada su u pitanju bivši NBA igrači.

- Dosta njih nisu razmišljali kao sportisti. Misle da će svaki dan biti kao "taj dan." Nisu razmišljali da karijera prestaje, da nema više sporta, već su išli dan po dan. Misle da pare koje su zaradili nikada ne mogu da odu, a istina je da sve pare na ovom svetu mogu da se potroše. Ako ne vodiš računa o njima i ako ne ulažeš, ne postoje pare koje ne možeš da potrošiš. Ako ne razmišljaš pametno, ako nisi mudar i štedljiv, džabe ti sve. Možeš milijarde da zaradiš, sve će da nestane. Zato sada razmišljaš za narednih 10-15 godina. A pogotovo kada se stvara familija. Dođe žena, imaš odgovornost, pa jedno dete, drugo dete, treće dete. Najlakše je da imaš petoro dece, ali šta ako ne mogu da prežive? Kako si onda uspeo? A imao si, lepo si živeo. Vozio BMV-a i Mercedesa, dok deca sada grcaju i nemaju za hleb. A ti onda nervozan, u stresu. Onda kreću problemi. Život je dug. Malo se to promenilo u odnosu na ranija vremena, ali ne baš toliko. Sad kupuju nekretnine, ali ne toliko koliko bi trebalo. Mnogi i dalje žive u nekim filmovima, nerealnim stvarima. Moraš da budeš skroman i realan i da gledaš u budućnost.

Zbog svega ovoga što je rekao, poruka Vlade Mirkovića je jasna:

- Poruka je da razmišljaju o tome da otvore neki privatni biznis.  Da rade pomalo. Ili da ulažu u nekretnine i imaju neku sigurnost posle. I za njih i za njihovu decu. Možda čak i da se njih nekoliko udruži i da počnu sa biznisom. Da zaborave na karijeru. Ona je završena. To su stare novine. Super, sve okej, lepo je to, ali život treba gledati napred. Za mlade generacije koje ne uspeju u fudbalu, kao možda ja koji nisam napravio inostranu karijeru, poenta je da postoji karijera i posle fudbala. Da nije sve izgubljeno ako nisi postao fudbaler. Obično fudbaleri nisu obrazovani, jer nisu završili škole i fakultet. Ali to ne mora da znači. Moraš da budeš mudar, da kažeš da je sve to iza i kreneš sa novim početkom. Otvoriš kiosk, otvoriš trafiku, pa onda dve ili 10. Pa jednu manju prodavnicu, onda i veću. Menjaš delatnost, trguješ. Kupiš za dolar, pa prodaš za dva. Ima milion delatnosti, sve se proizvodi. Sve može da se radi.

- Nekretnine nikad neće stati, uvek će da bude gradnje i zarade. Da li ćeš zaraditi dinar ili dva, ali nikad ne možeš da izgubiš. I uvek treba ulagati u nekretnine. Beograd se zidao pre 100 godina, sada se zida i zidaće se u narednih 100 godina. Ne samo Beograd, nego i ostali gradovi. Ne moraš da zidaš zgradu. Renoviraš stan. Kupiš stari stan, renoviraš, prodaš, zaradiš. Uvek će da bude posla što se tiče nekretnina. To je za mene najveći vid štednje i biznisa. I uvek će ta nekretnina da vredi. Svuda.  Važno je reći i ovo: "Ako kreneš na sitno da varaš, tvoj vek u biznisu je kratak. Teško se ime pravi, to je najteže. Najlakše ga je okaljati."

Iako je glavom non-stop u biznisu, ne zaboravlja Mirković svoju najveću ljubav - fudbal i Zvezdu.

- Idem, naravno, na Zvezdine utakmice. Doduše, ne baš tako često. Igram za veterane, malo se družimo. To mi bude gušt nakon posla. Vidiš stare drugare, neke starije igrače. Legende koji i danas dolaze na stadion. Zvezda traje i zbog njih, oni su napravili taj klub. Neki koji su igrali pre 30-40 godina. Ne bi nas bilo da nije bilo njih. I pre njih. Zvezda će uvek da postoji i lepo je da se to sve održava. Kao i da ostaneš u sportu, da se baviš fizičkom aktivnošću.

Za kraj, interesovalo nas je i njegovo viđenje kvalifikacione grupe u kojoj se Srbija i Crna Gore bore za plasman na EURO.

- Srce mi je i tamo i ovde. Biće neizvesno. Eh, kad bi moglo da Srbija i Crna Gora idu dalje na EP, a ne Mađarska, to bi bilo najbolje. Čudo. ali neće to očigledno biti baš tako. Nadamo se, navijamo i za jedne i za druge.

(Telegraf.rs)