Partizanov letnji prelazni rok: Ceo tim otišao, novi tim došao, najmasovnija rekonstrukcija od 2006. godine

Crno-beli osvežili sve linije, neke na vreme, neke sa zakašnjenjem, a crta učinjenog će se podvući na kraju sezone

Odavno se nije dogodilo da Partizan u jednom prelaznom roku promeni ceo tim i to u oba smera, ali je naprosto moralo da se desi, jer, posle turobne sezone bez trofeja, u kojoj su promenjena čak tri trenera, ekipi je naprosto bilo potrebno podmađivanje, ubrzanje, restart, sveža krv koja bi razbila nagomilano zasićenje istih lica i koji bi, ako ne u trenutku, makar u perspektivi donela benefite. Tako je Humsku od juna do kraja avgusta napustilo 11 fudbalera, a angažovano je isto toliko pojačanja u svim linijama tima, u koje je uloženo skoro 4.000.000 evra.

Plan rekonstrukcije na početku možda i nije bio tako glomazan, ali se ispostavilo da su, posle nužnih transfera, drugi nekako došli kao prirodan proces, potreba da se nešto promeni i bar pokuša da se napravi konkurentan tim, jer je prošlosezonski završio na četvrtoj poziciji na tabeli.

Preporučujemo

Plan o mladim igračima i dobrim strancima

Strateški je isprva akcenat stavljen na mlade igrače iz sopstvene omladinske škole, no, svakome ko je proveo dan u Partizanu ili se bar “očešao” o zidove u Humskoj, jasno je da floskula “guramo mlade fudbalere” pije vodu sve do prvog negativnog salda i u Srbiji je naprosto neodrživa, jer se na obe strane Topčiderskog brda, pre svega, traži instant rezultat. Uz to, podrazumeva se, atraktivna, lepršava igra, tako da ideja o sedam, osam klinaca iz škole, čak i povratnicima, nekadašnjim ljubimcima, sa tri, četiri dobra internacionalca, živi do prvog kiksa kada počinju nove muke, kritike, osporavanja... Već viđeno.

Partizan je zato u osnovi i imao motiv da više prostora pruži momcima iz svoje akademije, ali je prevashodno morao da gasi požatre usled odlazaka nekolicine igrača.

Ljubomir Fejsa i Milan Lukač (obojica bez kluba) su sa istekom ugovora napustili klub, Andres Kolorado (Nekaksa) je shvatio “koliko je sati” i sam zatražio raskid pozajmice, Nemanja Jović je tužio klub i zatražio raskid ugovora zbog četiri plate i problema sa buljukom menadžera iz “sive zone” sa kojima se upetljao u vrzino kolo, dok je Fuseni Dijabate (Lozana), iako isplaćen pred same pripreme, nestao sa lica zemlje, jer je sam procenio da iz Partizana treba da ode besplatno kada to poželi.

Uz navedeno, sam klub je rešio da se oslobodi Hamidua Traorea (bez kluba) i Patrika Andradea (Karabag), jer za godinu dana bitisanja u Humskoj nisu pokazali kvalitet vredan daljeg ulaganja u njih, bez obzira što je samim angažovanjem igrača tako slabog kvalieteta šteta već učinjena.

Želju da se okušaju u inostranstvu i naplate trud, posle nekoliko godina igranja u Humskoj, izrazili su kapiten Slobodan Urošević (Aris Limasol – 200.000), Igor Vujačić, Rubin – 1.000.000), za nijansu kasnije i prvi napadač Rikardo Gomeš (Al Šamal – 1.500.000, minus procenti za bivši klub napadača). Klub nije želeo da im stoji na putu, tako da su kao prioriteti označene pozicije centralnog defanzivca, levog beka, zadnjeg veznog i napadača.

Prvo čistka, pa pojačanja...

U međusobnim konsultacijama sportski sektor je još polovinom proleća odlučio da dovede i novog golmana, dok su Aleksandru Popoviću i Nemanji Stevanoviću date “odrešene ruke” čim se sezona završila, jer je klub i na tom mestu tražio osveženje. Popović je nešto kasnije prodat Dunajskoj Stredi za 210.000 evra i procente od dalje prodaje.

Sve navedene pozicije je trebalo urgentno zatvoriti, pre odlaska na letnje pripreme i taj prvi talas Partizan je soldidno odradio. Stigao je levi bek Nikola Antić iz Himkija, potom i povratnik Aleksandar Šćekić (Hapoel Haifa), kao i čuvar mreže Aleksandar Jovanović (Apolon). Posle nekoliko dana rada u Sloveniji, timu su se priključili Frank Kanute (Serkl Briž) i napadač Nemanja Nikolić (Vojvodina).

Partizan je još pre puta nameravao da dovede još jednog bonus igrača i to na poziciji levog krila, usled iznenadnog odlaska Jovića, i izbor je pao na fudbalera Voždovca – Miloša Pantovića, međutim, igrač je, i pored date reči prelršio dogovor i prešao u redove TSC iz Bačke Topole. Priče o Jojiću iz Mladosti, Kabiću iz Vojvodine – bile su samo dimna zavesa... Ta želja za još jednim bonusom nije ispunjena do kraja prelaznog roka, jer crno-beli, iako su pratili pojedine defanzivce, nisu našli pravo rešenje.

Zahuktalo se posle priprema

Po povratku u Beograd usledio je novi talas igrača – potpisali su Ksander Severina iz Ado Den Haga (dogovoren tokom boravka u Sloveniji), potom i Aldo Kalulu (Sošo), da bi klub iz Humske ubrzo dogovorio transfer Mateusa Saldanje, napadača japanskog Džef junajteda za koga je klub iz Humske isplatio obeštećenje od 1.300.000 dolara (1.200.000 evra).

Tada se prelazni rok, žargonski rečeno, već “otrgao kontroli”, pojavila se još tokom letnjih priprema informacija i mogućnost da se angažuje i desni bek – Aranđel Stojković, koji je u ugovoru sa TSC imao izlaznu klauzulu od 150.000 evra, zaključno sa 31. julom. Dva dana pre početka Superlige Srbije i međusobnog duela sa timom iz Bačke Topole, crno-beli su se “revanširali” za Pantovića, aktivirali klauzulu i uzeli defanzivca TSC.

Još pre početka leta, iako je produžio ugovor, postojala je ideja da se Bibarsu Nathu, koji je uveliko u četvrtoj deceniji života, dovede mlađi konkurent za mesto u timu, sa sličnim igračkim karakteristikama. Imali su u Humskoj nekoliko rešenja na stolu, iz Evrope, Azije, Južne Amerike... Neki od fudbalera su finansijski bili nedostupni, neki, pak, nisu želeli u Srbiju i srpski fudbal, bilo je onih koji nisu “legli” Partizanu.

Ipak, pojavilo se ime Gajasa Zahida, doskorašnjeg kapitena Ankaragučua, čiji profil se u potpunosti uklapao, ali je trebalo strpljenja i strategije kako bi se došlo do igrača koga žele i bogatiji klubovi. Bio je i na spisku Konjespor, koju predvodi bivši trener crno-belih Aleksandar Stanojević, koji se momentalno pokuvao kada je čuo da ga želi i Partizan, pregovarao je sa još nekolicinom turskih klubova, imao i soldinu ponudu iz Saudijske Arabije, rodne Norveške.

Na kraju je, posle mesec dana pregovora, potpisao za Partizan, veče pre prvog meča sa Nordjslendom i pitanje je da li bi se dogodilo da je mogao da prepostavi epilog i činjenicu da klub neće igrati evropsko takmičenje. Zahidovim potpisom ipak nije okončan prelazni rok u Humskoj, jer se priča vratila na početak – centralni defanzivac, “glava za glavu” posle odlaska Igora Vujačića (Rubin) i činjenice da crno-beli na raspolaganju imaju tri štopera – Mihajla Ilića, Svetozara Markovića i Sinišu Saničanina.

U tom slučaju Partizan je debelo zakasnio što ga je možda i koštalo u Evropi. Crno-beli su na talonu imali nekoliko rešenja, ali su odugovlačenjem, odnosno praćenjem nerealnih opcija, dopustili da igrači koji su dostupni i koji su imali kvalitet odu u Grčku, Mađarsku... Kada je izbor sveden na svega nekoliko imena, odlučeno je da se posegne za Natanom De Medinom, bivšim igračem Anderlehta, Muskorna, Arminije Bilefeld, na posletku i Braunšvajga. Da li je moglo bolje? Sigurno jeste, ali u prelaznom roku, kada vam gori, jednostavno morate brže da odreagujete da kasnije ne biste kupili mrvice sa stola.

Krilo i prekobrojni čekaju zimu

Jedina pozicija uz bonus igrača koja, kada se podvuče crta, nije pojačana, a bilo je namere je – krilna. Konkretno, levo krilo gde je Partizan “merio” dugo vremena, imao neka rešenja, ali na kraju, posle eliminacije iz kvalifikacija za Ligu konferencija, entuzijazam je pomalo i opao, pa je odlučeno da se ta priča prolongira za zimu. Postojala su rešenja iz inostranstva, poneko i iz Srbije, ali u “brišućem padu” karijere, te je u Humskoj odlučeno da je pametnije sačekati.

Za kraj da napomenemo da je protekli letnji prelazni rok u Partizanu jedan od najglomaznijih u poslednjih dve decenije. Crno-bele je napustio ceo jedan tim, isto toliko fudbalera je i angažovano i samo je “letnja pijaca” iz 2006. godine, iz drugog mandata počivšeg trenera Milodraga Ješića, kada je dovedeno čak 14 igrača, “masovnija” od minule.

I, nije gotovo, u timu Partizana je trenutno nekolicina prekobrojnih igrača koji, iako im je sugerisano, nisu pronašli angažmane, pa će klub do zime pokušati da nađe što bezbolniji modus rastanka za obe strane.

(Z.Ivković)