Otkriveni nepoznati detalji o Nacionalnom stadionu: Prvi u svetu sa "bašta fasadom", održavaće sam sebe
Plan arhitekata je da stadion živi 365 dana godišnje
Nacionalni stadion koji bi trebalo da se izgradi u Surčinu i koji će postati dom fudbalera Srbije, predstavljaće jedinstven arhitektonski poduhvat i to će biti prvi "bašta stadion", kako ga nazivaju projektanti.
Španski portal "Metalocus" objavio je i neke dosad nepoznate detalje o najvećem sportskom infrastrukturnom poduhvatu koji čeka Srbiju.
Preporučujemo
Trese se Bombonjera od transfer bombe: Edinson Kavani stiže u Boku Juniors!
Kvote za osvajanje Superlige kakve nikad nisu viđene: Šokiraće vas kolika je na Zvezdu, a kolika na Partizan!
Zadatak da izgradi Nacionalni stadion dobio je španski arhitektonski studio Frenvik Iribaren, koji ima cilj da budući ponos srpskog sporta ima "zelenu i prirodnu" fasadu.
Ova kompanija je projektovala tri od osam stadiona sa poslednjeg Svetskog prvenstva u Kataru, uključujući i stadion 974, koji je bio izgrađen od kontejnera za prevoz robe i koji je montiran za potrebe prvenstva, a potom i potpuno razmontiran. Pored njega, projektovali su i stadion Al Tumama i Edukejšn Siti, koji su se istakli po inovativnim sistemima za klimatizaciju.
Kada je u pitanju Nacionalni stadion, oni donose i određene detalje o o kojima dosad nismo čuli.
Sam stadion će biti kružnog oblika i imaće kapacitet od 52.000 gledalaca. Inovativna fasada sa zelenilom imaće četiri prstena i biće pričvršćena kosim kablovima na kojima se nalaze zelene bašte.
Stadion će imati 4.500 parking mesta i prostiraće se na 32 hektara.
Cilj autora je da stadion "živi" 365 dana u godini i zamišljen je kao prostor na kojem će Beograđani i gosti glavnog grada u Srbiji provoditi slobodno vreme i to uz utisak da su u prirodi, a ne na stadionu, zahvaljujući "ozelenjenoj fasadi".
Oko stadiona će se nalaziti kafići, kiosci, restorani, prostori za odmor i uz jedinstvene prostore za šetnju.
Sam stadion bi trebalo da ima energetsku efikasnost koja istovremeno obezbeđuje i grejanje i hlađenje, zajvaljujući četvorocevnim "kulerima". Sistem pomaže da se zaostala toplota stvorena u procesu hlađenja koristi za proizvodnju tople vode za grejanje, čija temperatura dostiže do 45 do 50 stepeni celzijusa.
(Telegraf.rs)