Ispovest Dragiše Gudelja o najtežem periodu u životu: "Kad ti kažu da ti je srce stalo..."

Vreme čitanja: oko 3 min.

Fudbaler Kordobe i rođeni brat Nemanje Gudelja je u martu na utakmici svog kluba doživeo srčani zastoj

Foto: Twitter/samstreetwrites

Dragiša Gudelj se uspešno oporavio i nastavio karijeru, nakon što je krajem marta na utakmici svog kluba - Kordobe doživeo srčani zastoj.

U svojoj emotivnoj ispovesti za špansku Marku ispričao je kako je prolazio kroz težak životni period, koje reči podrške su mu uputili brat i otac...

- Kada sam saznao da smem da nastavim sa karijerom, razmišljao sam samo da ću morati da budem jači nego ikad. Zbog toga sam želeo da dam sve od sebe odmah na povratku. Zahvalan sam Bogu što sam se vratio na teren i što sam u mogućnosti da se borim za ono što sam se borio ceo život. Osećao sam se dobro, samouvereno i veoma jako. Srećan sam što mogu da razmišljam samo o onome što je ispred mene - započeo je Dragiša.

Istakao je da su to bili teški meseci i da je bio podvrgnut detaljnim ispitivanjima kako bi se utvrdilo da li u bliskoj budućnosti može da nastavi karijeru.

- Bili su to teški meseci, fizički i posebno psihički. Bilo je dosta emocija i sumnji oko testova kroz koje sam morao da prođem. Odužio se proces. Srećom, sve je prošlo dobro, naučio sam puno - nastavio je Gudelj.

U toku intervjua srpski fudbaler je pomenuo i veliku pomoć danskog fudbalera Kristijana Eriksena koji je isto doživeo na Evrospkom prvenstvu dve godine ranije.

Foto: Twitter/samstreetwrites

Mislim da je on osam meseci pauzirao, ja sam igrao tačno 111 dana nakon onoga što se desilo. Veoma sam zahvalan Eriksenu jer mi je puno pomogao u procesu kroz koji sam prolazio. Već u prvoj nedelji u bolnici sam pričao sa njim puno preko mobilnog telefona. Razumeo me je savršeno i mogao sam da razmišljam sa njim o mojim osećanjima i emocijama. Nastavio je da mi pomaže i u narednim mesecima - kazao je fudbaler Kordobe.

Prisetio se i svog pada na terenu i trenutka kada se sve to desilo. Ističe da je mislio da je dobio udarac i zahtevao je da se vrati na teren.

- Sećam se skoro svega, osim tih sedam, do 10 minuta. Kada sam se probudio na nosilima nakon što sam pao na zemlju, sećam se svake sekunde. Video sam ljude oko mene kako me stavljaju u kola hitne pomoći i pitao sam ‘šta se desilo?’. Rekao sam treneru da želim da nastavim utakmicu, nisam shvatio šta se dogodilo, mislio sam da sam dobio udarac - nastavio je svoju ispovest srpski fudbaler.

Nije shvatao da je situacija bila toliko ozbiljna sve dok nije ugledao preplašeno lice svog oca. Kasnije su srpskom fudbaleru celu situaciju objasnili doktori u kolima hitne pomoći. Naveo je da tada nije mogao da opiše svoja osećanja.

- Čudno je jer sam se osećao dobro, doduše sa dosta adrenalina naravno. Tada sam video oca. Rekao mi je ‘Dragi, smiri se, smiri se sada’. Po njegovom izrazu lica video sam da se nešto ozbiljno desilo. U kolima hitne pomoći doktor mi je objasnio. A, kada ti kažu da ti je srce stalo na tri i po minuta i svet ti stane na nekoliko sekundi. Ne mogu da objasnim osećanje kada su mi objasnili - rekao je pouzdani vezista.

Za kraj intervjua ispričao je da su mu mnogi savetovali da ne gleda snimak svog pada, ali je on ipak učinio suprotno. Kasnije se zbog toga "gorko" kajao.

- Samo jednom sam odgledao ceo video, da bih video šta se desilo. Otac i brat su mi rekli da ne gledam ništa, ali kada se tako nešto desi osećanja su prejaka. Video sam scene i zaplakao sam nekontrolisano. Videti sebe kako padaš na zemlju, ne pomeraš se i znaš da ti je srce stalo… Onda vidiš oca i njegovu reakciju, reakciju saigrača. To je video koji boli. Isključio sam ga i poželeo da zaboravim - završio je svoje izlaganje Dragiša Gudelj.

(Telegraf.rs)