Odlazak Silvija Berluskonija u večnost: Fudbalska bajka Milana pod vođstvom kontroverznog biznismena

Najuspešniji vlasnik Milana ostavio neizbrisiv trag u najvažnijoj sporednoj stvari na "Čizmi"

Svetska vest broj jedan prvog dana nove nedelje je smrt Silvija Berluskonija, jedne od najpoznatijih medijskih ličnosti na planeti i u Italiji svakako.

Poslednjih godina čovek koji je duboko zašao u devetu deceniju života imao je zdravstvenih problema, od upale pluća prouzrokovane koronavirusom, preko infekcije urinarnog trakta do leukemije, zbog koje je i hospitalizovan u aprilu ove godine.

Preporučujemo

Osim svog muzičkog, medijskog i političkog angažmana, Silvio je ostavio i dubok trag u popularnom kalču, posebno na crveno-crnoj strani Milana.

Kako je uspavanog džina uzdigao do visina

Početkom 80-ih godina prošlog veka navijači popularnih Rosonera proživljavali su najgore trenutke. Dva puta je njihov voljeni klub ispadao u Seriju B, što su do dana današnjeg Milanove jedine relegacije, a sredinom navedenog veka na tapete su došli i nagomilani finansijski problemi. Tada verovatno nisu ni slutili da će jedan veliki fan ubrzo krenuti da ispisuje nove stranice istorije, i to one najsvetlije, sa najviše zlatnih odličja.

Već tada poznata medijska ličnost, vlasnik dve stanice i jedan od najbogatijih Italijana Silvio Berluskoni odlučio je da otkupi Milan od Đuzepea Farine. Koliko je ustvari bio zagriženi navijač kluba govori podatak da je napisao himnu Milana.

Ne bi on bi to što jeste da iste 1986. godine, kada je otkupio tim, nije održao svečanu ceremoniju ozvaničenja svog mandata. Osamnaestog jula sa tri helikoptera on i njegova grupa saradnika došla je do Arene Čivika, jednog od najznamenitijih mesta u gradu. Na zemlji ih je dočekala muzika iz Kopoline "Apokalipse danas" dok ga je šest hiljada pristalica dočekalo kao spasioca. Za mnoge ja predstava prelazila granice ukusa, međutim njega to nije zanimalo.

- Ovde smo da napravimo tim koji će trajati kroz godine, biti klasan, sa srcem i stilom. Hrabar u zemlji i insotranstvu. Sposoban da osvoji međunarodne trofeje. Zapamtite, ko veruje on i pobeđuje - istakao je Berluskoni po preuzimanju dužnosti.

Svoj mandat dug preko 30 godina započeo je korenitim promenama od starta. Lično je izabrao prve dve ključne figure u Milanu, do tada ne previše poznatog stručnjaka, ili kako bi on sam za sebe rekao stratega, Ariga Sakija i desetku Atalante Roberta Donadonija. Njih dvojica će napraviti pravi mali "bum" na stadionu "San Siro" i pokrenuti preporod giganta evropskog fudbala.

U svojoj debitanskoj sezoni Saki je podario pehar Serije A ogromnoj fan bazi. Tim predvođen Paolom Maldinijem, Frankom Barezijem i Holanđanima Markom Van Bastenom, Rudom Gulitom i Frankom Rajkardom bio je strah i trepet za čitavu Evropu. Milan je dva puta bio na krovu Starog kontinenta i sveta 1989. i 1990, uspesi kakvi su verovatno bili samo plod najdubljih mašta nekoliko godina ranije.

Nakon rastanka sa prvim trenerom, još jednom je iz naftalina Berluskoni gurnuo u vatru početnika Fabija Kapela. Dejan Savićević i Zvonimir Boban bili su članovi njegovog tima koji je igrao čak tri finala Lige šampiona u kojima su trijumfovali samo 1994. ali isto tako čak četiri puta bili najbolji u Italiji.

Nakon nešto mračnijeg perioda, još jedan Don je dobio šansu u klubu, Karlo Anćeloti. Već tada je sadašnji trener madridskog Reala imao iskusvo stečeno u Juventusu, pa njegova uspešna kombinacija sa tada već poznatim politačarem nikoga nije iznenadila. Saradnja je trajala od 2001. do 2009. godine. Osam trofeja dodato je u vitrinu slavnog stadiona, od toga dva najvredniaj iz Lige šampiona. Alesandro Nesta, Đenaro Gatuzo, Andrea Pirlo, Kaka, Klarens Sedorf, Andrij Ševčenko, Pipo Inzagi samo su neka od ključnih imena iz tog perioda.

Odlazak i projekat Monca

Dve godine nakon Anćelotijeve ere osvojena je doskoro poslenja titula pod palicom Masilimilijana Alegrija. Sastav se polako "osipao", nekadašnji nosioci već su bili u poznim fudbalskim godinama, što je nadalje uticalo da Milan po drugi put od Berluskonijevog preuzimanja upadne u krizu. Već tada je i u svom biznisu Silivio bio u problemu jer je usled ekonomske krize njegov medijski magnat polako postao gubitaš. Treneri su menjanji kao na traci, dok je i on sam bio u centru brojnih skandala, od onih vezanih za politički angažman do ličnih optužbi za seksualno uznemiravanje.

Postalo je jasno da će Berluskoni uskoro prodati klub i da će nakon 30 godina biti započeta nova era. Za sumu od oko 700 miliona evra Milan je dobio vlasnike iz Kine. Momenat koji je dotadašnji prvi čovek opisao kao bolan i vrlo emocionalan ozvaničen je 13. aprila 2017. godine.

Ostaće upamćeno da je u periodu tokom kojeg je vodio Rosonere ekipa osvojila trofeja 8 Serije A, jedan Kup Italije, 7 domaćih Superkupova, 5 trofeja prvaka Evrope, isto toliko evropskih Superkupova i tri najviša postolja na svetskom nivou - ukupno 29 trofeja!

Nije tu bio kraj Berluskonijevog fudbalskog puta. Već 2018. je uz podršku svog dugogodišnjeg saradnika iz Milana Adrijana Galijanija preuzeo drugi tim iz Lombardije i to iz grada poznatog po trkama - Moncu. Klub se nalazio u Seriji C u momentu kupovine. Prema Forbsovom istraživanju, i u tom trenutku Silvio je bio najbogatiji vlasnik neke ekipe na "Čizmi", pa je i uspeh bio zagarantovan.

Malo pomalo Monca se uzdizala i u sezoni 2021/22 po prvi put u klupskoj istoriji domogla se plasmana u Seriju A. U tek završenoj takmičarskoj sezoni išli su od očaja do sjaja, i na kraju završili na fenomenalnoj 11. poziciji. Finiš kampanje Berluskoni je većim delom ispratio iz bolnice, odakle je pušten pre nekoliko nedelja.

Videćemo kako će klubu ići nakon ere uspešnog vlasnika, iako ne treba sumnjati u sposobnosti Galijanija i naslednika nekadašnejg premijera Italije u fotelji medijskog magnata.

Ono po čemu će Silvio Berluskoni ostati upamćen jesu i brojne simpatične i kontroverzne izjave koje su tokom godina krasile novinske stranice. Osim toga, razgovori sa trenerima, organzovanje glamuroznih večera i prenos taktičkih zamisli ipak jednog velikog fudbalskog znalca takođe će ostati unikatni i svojstveni čoveku koji je obeležio čitavu jednu eru italijanskog fudbala.

(Telegraf.rs)