Mančester siti je plastika i nema istoriju? Sedi, ispričaću ti jednu priču...

Više od jednog veka postoje, da li je pravedno reći da nemaju istoriju?

Mančester siti je konačno uspeo u svojoj nameri i svom cilju da postane deo elite. Pep Gvardiola je taj čovek koji je zlatnim slovima upisao ovaj klub u knjigu uspeha, doneo im je taj dugo čekani pehar Lige šampiona i učinio ih je besmrtnima. Ipak, ljudi i dalje osporavaju ovaj uspeh.

Otkako je Mančester siti dobio nove vlasnike, bogatog šeika Mansura bin Zajeda koji je upumpao silan novac, dobio je etiketu "plastičnog kluba", tima koji je preko noći postao to što jeste, ali, da li je?

Preporučujemo

Istina, jesu se Darius Vasel, Stiven Ajrlend, Ričard Dan i ostali zamenili igračima poput Robinja, Teveza, Šona Rajta-Vilipsa, ali to je ono što moderan fudbal i zahteva. U svetu u kom je svaki transfer ispod 100 miliona evra pravo čuđenje, gde je Kepa Arizabalaga najskuplji golman ikada ili gde je Hari Megvajer plaćen preko 70 miliona evra, novac i igra presudnu ulogu.

Ali, nije uvek i sve u tom novcu, postoji nešto u istoriji, u mentalitetu kluba. Mančester siti nije preko noći postao uspešan, prošlo je 15 godina otkako je kupljen od strane šeika Mansura, a tek sada su došli do titule, do "ušatog" pehara koji im je nedostajao.

Ljudi su zli, ponovo se čuje odjek glasina "oni su plastika", ali, čekaj... Sedi, vreme je za jednu priču o tome koliko je Siti zapravo veliki.

Od crkvenog kluba iz 1880. godine, do pehara Lige šampiona - za samo 143 godine

Pre svega, nepravedno je reći da klub koji postoji skoro vek i po nema istoriju ili da je preko noći postao velik, jednostavno, ne ide. Pogotovo ne nakon što su napravili najveći uspeh u njihovoj istoriji i osvojili su najprestižnijih trofej u Evropskom fudbalu.

Kako bi najbolje razumeli veličinu ovog tima, potreban je put u prošlost daleku 143 godine, u davnu 1880. godine, kada je sve počelo od jednog crkvenog kluba.

Tokom druge polovine 19. veka, lokalne crkve širom Britanije su osnivali razne sportske sekcije, zajednice u kojima bi se ljudi nečim zanimali, da bi radili nešto korisno. Jedan od njih jeste i Mančester siti. Prvo su iz jugoistočnog Mančestera osnovali klub Sent Marks, koji nije baš preterano dobar i sjajan.

Ali, fudbal nije bio važan makar po pitanju kvaliteta. Potom je ovaj klub 1884. godine ušao u fuziju sa jednim drugim timom "Belom Vu", ali to je zaživelo tek godinu dana, ali su oba tima imala nova imena i to je bio put ka onom što danas znamo.

Tim Sent Marksa je promenio ime u Gorton Asosijejšn, a potom se preselio u Ardvik i postao - Ardvik Asosijejšn. Za to vreme, u Mančestseru se pojavio i Njuton hit, klub koji je preteča Mančester junajteda.

Ardvik je svoju prvu pobedu zabeležio 1892. godine protiv najvećeg rivala, što je bio korak od ulasku u FA, ali i učešću u Drugoj diviziji. Međutim, tadašnji troškovi putovanja, kao i zahtevi fudbalera za platu su postali preveliki, pa je Ardvik otišao u istoriji. A te 1894. godine je nastao Mančester siti.

Rekordi Sitija i najposećeniji klub u Engleskoj

Siti je nastao na ruševinama nekadašnjeg Ardvika, a napredovao je dosta velikom brzinom. Ogroman broj navijača se ustremio ka stadionu, pa je već 1895. bilo i više od 30.000 navijača na stadionu Mančester sitija, prosek je bio nešto manji, možda 20.000 tokom sezone.

Što samo govore da su tribine "Hajd rouda", nekadašnjeg doma Mančester sitija bile energične i da su bile pravi melem za oči. To je sve guralo i sam klub do prvog nastupa u Prvoj diviziji, koji je stigao pri samom kraju 19. veka.

U klub je stigao i Bili Meridit, legenda kluba, koja će u 12 godina nastupanja za Siti odigrati 339 meča i postići 129 golova, a upravo će im doneti i trofej FA kupa 1904. godine. Potom su ovog fudbalera, ali i sam klub preplavile dosta velike kontroverze vezane upravo za Meridita, koji je navodno nudio mito nekim fudbalerima.

Klub je pokušao da se ogradi, ali je Meridit suspendovan, a klub nije želeo da ga plaća. Potom je Meridit prijavio klub, koji je morao da plati kaznu od 250 funti i Mančester siti je bio doslovno pred gašenjem, jer su morali da rasprodaju čitav tim.

Kada se situacija smirila, ili se bar tako učinila, klub je zadesila nova katastrofa. Požar je zahvatio Hajd Roud, glavnu tribinu ovog stadiona je progutao plamen, pa je Siti morao da se preseli i to na Mejn Roud, koji je brojao kapacitet od 80.000 mesta.

Ubrzo je klub napunio i taj stadion, a rezultati su se ređali, velika imena su oblačila dres Sitija, a stigli smo i do priče o najvećem.

Priča o Bretu Trautmanu - Legenda Sitija koja je rizikovala život zbog kluba

Kada bi se pričalo o Mančester sitiju, postojali bi feljtoni o istoriji dugoj skoro 150 godina, ali, kada se o njoj priča, jedno ime je posebno interesantno - radi se o Bretu Trautmanu, golmanu koji je uneo renesansu u fudbal.

Trautman se borio na strani Nemačke tokom Drugog svetskog rata, kada su ga Englezi zarobili. Bio je tek jedan od 200 preživelih zarobljenika, a tokom svog života je mnogo voleo fudbal. Bavio se njim, ali i rukometom u rodnoj Nemačkoj, pa je tako i u Engleskoj počeo da se bavi istim.

Prvo je branio za amaterski klub u Engleskoj Sent Helens, pre nego što su ga zapazili iz Sitija i doveli u svoje redove. Taj transfer je doveo do velikih protesta zbog činjenice da je vojnik iz Nemačke postao deo kluba, ali, sve je umireno, a Trautman je postao legenda.

Branio je 15 godina za Siti i doneo je brojne rezultate, od čega je najvažniji FA kup osvojen 1956. godine, koji za njega ima posebnu težinu. Pobeđen je Bolton sa 3:1, ali je meč obeležio neumoljivi Bret Trautman koji je sa slomljenim vratom branio poslednjih 10 minuta, jer nije želeo da ostavi igrače na cedilu.

Preko 500 puta je nosio dres Sitija, a u istoriji važi za jednog od najboljih golmana koji su se pojavili na fudbalskim terenima. Njegov život je protkan tužnom pričom u kojoj je izgubio dete ispred svoje kuće, ali, njegova veličina je i dalje pojam za Mančester siti.

Koliko je Trautman bio cenjen i poštovan, govori u prilog i činjenica da su navijači Sitija posle njegove poslednje utakmice na Mejn Roudu odlučili da slome golove i zakopaju - jer niko ne sme stajati među stativama gde je branio Bret.

Prošlo se tek nešto više od 70 godina od postanka do dolaska Breta Trautmana, a to nije ni pola. Siti je potom imao uspona i padova, ali je konstantno bio u vrhu fudbala u Engleskoj, čekali su trofeje, ali, dočeklai su ih.

Štaviše, o tome govore i Kup pobednika Kupova, prestižno takmičenje kojim se takođe mogu podičiti, pored Lige šampiona tek osvojene

(Telegraf.rs)