Ovaj čovek "čuva" igrače Partizana već 20 godina, a u Kataru je pazio i na Orlove: Upoznajte doktora Rosića

Vreme čitanja: oko 5 min.

On je "čovek" iz senke koji vodi računa o svemu

Foto: Privatna arhiva

Fudbalske timove u njihovoj veličini ne čine samo igrači na terenu, niti čovek koji stoji kraj aut linije u odelu dok ih usmerava. Čitav mehanizam se nalazi u sastavu jednog fudbalskog kluba kako bi on bio to što jeste. Ako je neko kvalitetan čovek, on godinama i opstaje, a to je slučaj i sa doktorom Ilijom Rosićem.

Doktor Rosić je medicinski čuvar "nacionalnog blaga", njegov posao jeste da se brine o čitavoj reprezentaciji Orlova, dok radi i u Teleoptiku. On je u crno-belom ostao duže od 20 godina, što samo govori o njegovim kvalitetima.

Zbog toga, on je obavio i intervju o svojoj karijeri za "Žurnal".

Na početku, on je pričao o verovatno i najtežem periodu, periodu korona virusa.

- Za trajanja pandemije urađeno je preko 2.000 testova samo u A reprezentaciji: ekipa i stručni štab se po okupljanju testiraju po četiri puta, rezultat je validan 48 sati. UEFA je objavila osam verzija protokola: navedeno je ko je za šta odgovoran i kako se izvode procedure testiranja i obezbeđuje zona na stadionu. Prva verzija počela je da se primenjuje 5. avgusta 2020, poslednja 5. septembra 2022. U početku je bilo naporno, testirao sam skoro sve selekcije u FSS, posle su se uključile i kolege – ima razloga za ponos dr Ilija Rosić.

Takođe, doktor Rosić je bio i deo čete koja je putovala u Katar na Svetsko prvenstvo.

- Katar je u svakom smislu zaslužio desetku! Medicinski tim Srbije imao je sve na raspolaganju, većinu pitanja vezanih za igrače sam je rešavao, za dijagnostiku je bila zadužena bolnica Aspetar, jedna od najprestižnijih u tom delu sveta. Svaki medicinski tim imao je tablet na utakmicama na kome je mogao da vidi da li je došlo do povreda glave i da pored pet izmena traži dodatnu zbog eventualnog potresa mozga.

Foto: Privatna arhiva

Govorio je Rosić i o tome koliko je medicinski tim poštovan u reprezentaciji.

- Medicinski tim je privilegovan što može da sarađuje s Draganom Stojkovićem: imamo veliko poštovanje prema Misteru i stručnom štabu, uz obostrano uvažavanje. U stalnoj smo komunikaciji sa našim igračima u inostranstvu i sve funkcioniše odlično.

On je preko 23 godine u Partizanu takođe, gde je stigao čim je završio studije.

- U Partizanu sam, zapravo, od 2000, otkad sam završio studije. Vodio sam brigu o svim omladinskim selekcijama i do 2011. medicinski pokrio oko 750 utakmica uključujući i turnire u Italiji, Španiji, Francuskoj, Danskoj, Austriji, Nemačkoj i regionu Balkana. Na klupi prvog tima sedeo sam od 2011. do 2019. i računajući prvenstvene, kup, međunarodne i prijateljske okršaje zabeležio 520 mečeva. Radio sam sa 11 šefova stručnog štaba, osvojili smo pet titula i četiri kupa. Dve duple krune! Od 2019. sam u Teleoptiku i omladinskoj školi. U tom periodu medicinski sam pokrio 120 utakmica sa pet trenera. Pritom, za kadetsku reprezentaciju Srbije, kod selektora Saše Ilića, 2019. i 2020. imao sam šest utakmica. U A timu Srbije deo sam medicinske službe od 2020 - na 34 meča Lige nacija, kvalifikacija za SP, Mondijala u Kataru i kvalifikacija za EP u Nemačkoj. Još malo pa 1.500 utakmica...

U svojoj bogatoj karijeri je morao da se suoči i sa nekim veoma teškim povredama.

- Bilo je nezgodno kad se povredio Radiša Ilić 2011. protiv Šamroka u Beogradu: branio je i produžetke s prelomom jagodične kosti. Sećam se i pokidanih ukrštenih ligamenta Eduarda u Subotici i Marka Šćepovića na pripremama u Izraelu, Gregora Balažica u Bilbau, Vulićevića na derbiju, teže povrede lumbalne kičme Nikole Drinčića, kolena Zorana Tošića, pa prelom ključne kosti Vladimira Stojkovića protiv Javora u Humskoj... čulo se i na klupi. Teška je bila i situacija sa Fofanom - doživeo je nespecifično zapaljenje pluća i ležao na VMA ceo mesec. Najteže mi je bilo na pripremama u Turskoj zbog doživljenog šoka igrača Liteksa – imao sam samo jedan set injekcija, srećom, bilo je dovoljno.

Pored praktičnog rada, bio je zadužen i za teorijski.

- Da, od 2019. ordinaciji je promenjen izgled. Potpuno je renovirana uz pomoć kluba i prijatelja i ima sve što je potrebno za lečenje i rehabilitaciju igrača iz škole i Teleoptika - oko 500 fudbalera različitog uzrasta. Edukacije su održavane u SC: doping u sportu, kovid i sport, polno prenosive bolesti, duvanski dim snus i nargile i psihoaktivne supstance...

Uspeo je čak da stigne i da se usavršava.

- Dr Branislav Milojević i ja prisustvovali smo UEFA medikal simpozijumu u Frankfurtu. Učestvovao sam i na dvodnevnom kursu BLS i ALS od strane Evropskog restitucionog saveta, u Kući fudbala u Staroj Pazovi održana je edukacija lekara na temu traume i hitnih stanja. Na HISPA kongresu u Beogradu razgovaralo se o iznenadnom srčanom udaru u sportu. Što se tiče noviteta u Teleoptiku, po uzoru na reprezentaciju Srbije uveli smo u upotrebu Scribe-pro aplikaciju za medicinsko praćenje celog tima na lap-topu i telefonu. Sproveli smo, pride, SKAT5 test - vezano za potres mozga, u saradnji sa Harvard univerzitetom iz SAD započeto je skupljanje podataka za izradu velike studije vezane za fudbalere, pored Partizana – u programu učestvuju i Real Madrid i selekcije FS Nemačke – otkriva dr Ilija Rosić, vlasnik i prestižne FIFA diplome.

Na kraju, on je otkrio i ko je bio najbolji košarkaš među fudbalerima.

- Što se Partizana tiče, to su bili Andrija Delibašić i Saša Ilić, pa Džin Ranković. Od trenera, bez premca je Dražen Bolić, možda i najbolji protiv kog sam igrao. Tu je i moj prijatelj Zoki iz agencije Partizan travel, inače, najbolji basketaš. U reprezentaciji su najbolji šuteri Vlahović i Milenković, Vanja Milinković Savić je, takođe, odličan, „amerikanca” igraju dobro i Jović i Mitrović.

(Telegraf.rs)