Bio je najveći talenat Evrope, uništio Srbiju u finalu EP, pa ga doveo Real, a danas radi kao bolničar

Neobična životna priča Rojstona Drentea

Mnogi fudbaleri po završeku fudbalske karijere propadnu ili ne znaju šta žele da rade, neki ulažu u određene biznise ono što su zaradili dok su igrali, dok se neki odlučuju i da se okušaju u novim profesijama.

Na takav korak se odlučio i Rojston Drente, nekada najveći talenat Evrope i bivši fudbaler Real Madrida.

Preporučujemo

Kada kažete Rojston Drente prosečnom ljubitelju fudbala u Srbiji, prvo na šta pomislite je finale Evropskog prvenstva za igrače do 21. godine, kada je holandski fudbaler uništio Srbiju u finalu.

Imali su Orlići tada velika očekivanja, ali su naleteli na paklenu generaciju holandskih igrača, gde su se posebno izdvajali Rojston Drente i Rajan Babel.

Drente je tada proglašen i za najboljeg igrača turnira, a brzo nakon EURA U-21 dobio je i ponudu Real Madrida od 14 miliona evra, koju je Fejenord odmah i prihvatio.

Imali su u Realu velika očekivanja od Drentea, ali je on za pet sezona i 46 utakmica za Kraljevski klub postigao samo dva gola, dok je često bio i na pozajmicama.

Drenteova karijera je več posle Reala krenula silaznom putanjom, a on je na kraju završio u amaterskom klubu Kozaken Bojs, gde trenira i igra, a uporedo sa tim radi i kao bolničar.

Drente je dao i intervju u Holandiji gde je rekao da je čitava njegova porodica u zdravstvu, da želi da pomaže ljudima i da ga to čini boljom osobom.

- Cela moja porodica je uvek bila brižljiva prema drugima. Tetka Helen je medicinska sestra, majka takođe radi u zdravstvu. Pre nekoliko godina sam razmišljao i rekao "Zašto i ja ne bih uradio obuke i kurseve da vidim kako to utiče na mene. 

Drente je zatim prošao obuke i kurseve koje i dalje posećuje, a nedavno je bio na odeljenju za osobe sa demencijom.

- Bila je jedna starica koja je plašila kolege i pacijente. Bila je pomalo agresivna. Nju sam ja vodio - rekao je Drente i otkrio da voli svoje novo radno mesto.

- Sada vidim potpuno drugačiju stranu sveta. To mi pomaže da postanem bolja osoba u ovom društvu. Uvek sam navikao na glamur u fudbalu. To je ono što sam tražio. Mnogo sam se brinuo na kraju karijere. Činjenjica da znaš šta želiš da radiš, ali u trenutku kada započneš nešto pitaš se da li je to zaista ono što želiš. Mislim da je to zato što još ne mogu da napustim fudbal. To ide korak po korak.

(Telegraf.rs)