Berbatov je u Bugarskoj želeo da menja fudbal isto kao i Vidić u Srbiji: Kakav će ovde biti epilog?

U oktobru 2021. godine bivši napadač Junajteda izgubio je na predsedničkim izborima za Savez od čoveka koji ulazi u 18. godinu vladavine na čelu FS Bugarske

Bugarska i Srbija - geografski blizu, a još bliže su narodski, po karakteru i mentalitetu. Sličnosti i te kako postoje, očigledne su između dva naroda pa se ta podudarnost, igrom slučaja, preslikala i na aktuelna dešavanja u oba Fudbalska saveza. Onaj u Pazovi i onaj ne tako daleko, u Sofiji.

Kandidatura Nemanje Vidića za predsednika Fudbalskog saveza Srbije mnoge je obradovala i ohrabrila, dala nadu, neke očito i zabrinula, a pojedine odavde, ali i u Sofiji, podsetila na gotovo identičan slučaj borbe za fudbalsku vlast koji se desio u Bugarskoj pre dve godine - i oko kojeg još trepere kontroverze.

I tamo je korenite promene želeo da sprovede nekadašnji as Mančester junajteda. 

Mnogima je i poznato, Vidićev dugogodišnji saigrač iz Mančester junajteda Dimitar Berbatov, živa legenda tamošnjeg fudbala, kandidovao se na izborima za predsednika FS Bugarske u oktobru 2021. godine želeći da, kao i Nemanja ovde što želi, "korenito promeni stvari, uspostavi prave vrednosti i pokrene fudbal iz blata", međutim popularni Berba na kraju nije uspeo u svojoj misiji jer nije ni izglasan.

U tesnoj borbi koju je vodio sa dugoustoličenim patronom bugarskog fudbala Borislavom Mihajlovim, Berbatov je dobio 230 glasova, a njegov oponent 241, dok je trećem kadidatu Hristu Portočanovu pripalo osam glasova.

Pobednik je proglašen, ali je Berbatov osporio pobedu Mihajlova jer je tvrdio da ovaj nije dobio 51% glasova deputata koliko je bilo potrebno da se jedan do kandidata proglasi predsednikom. I onda su krenule "igre" van okvira Fudbalskog saveza. Berbatov je slučaj predočio redovnom Sudu u Sofiji, a potom je pokušao da zada udarac oponentima tako što je na već zakazanoj novoj sednici Saveza, 18. marta, okupio predstavnike 75 klubova koji su njega onda izglasali za predsednika.

Taj skup je, prema tvrdnji FS Bugarske, bio nelegalan jer je ta sednica ranije otkazana pošto nije bilo uslova "da se sprovede registracija odluka donetih na skupštini održanoj u oktobru te je dalje suspendovano njeno održavanje zbog tekućih pravnih izazova". FS Bugarske je dva dana pred održavanje te "nelegalne sednice" upozorio organizatore iste da ništa što bude odlučeno na njoj neće biti priznato.

- Bugarski fudbalski savez najoštrije osuđuje farsu koja se odiggrala u centru glavnog grada pravne, demokratske i evropske države. Održavanje apsolutno neregulisanog događaja i njegovo proglašenje zvaničnim, istovremeno pred ravnodušnim očima državnih organa, nedopustiva je manifestacija koja daje legitimitet anarhizmu i bezakonju u našoj zemlji - glasilo je tada vrlo oštro saopštenje FS Bugarske.

Situacija se od tada nije menjala. Mihajlov je ostao na čelu Saveza međutim malo toga dobrog i pozitivnog je za svoj 17-godišnji mandat doneo bugarskom fudbalu ovaj nekadašnji kapiten nacionalnog tima. Bugarska i na klupskom i na reprezentativnom nivou tavori, pri smom je dnu svih lestvica bez naznakle da se bilo šta može promeniti.

U žižu čak i evropske javnosti dospela zbog nekih drugih, nimalo lepih stvari.

Naime, pravi skandal se dogodio 2019. godine na meču kvalifikacija za Euro 2020. na stadionu "Vasil Levski" u Sofiji kada su reprezentativci Engleske bili na meti rasističkih uvreda bugarskih huligana. Taj meč, u kojem su gosti deklasirali Bugare 6:0, dva puta je prekidan ali to je bio i najmanji problem posle svega onoga što je usledilo. Bugarska se kao država našla na stubu srama evropskih medija, reagovao je i bugarski predsednik što je sve dovelo do ostavke pomenutog šefa bugarskog fudbala Mihajlova.

Međutim, Mihajlov je, kao što vidimo, i dalje prvi čovek bugarskog fudbala! 

Verovali ili ne, Izvršni odbor FS bugarske nikada nije prihvatio njegovu ostavku na mesto predsednika tako da se ovaj, posle pomenutog skandala, ponovo aktivirao i na kraju, psole izbora, i zvanično povratio najvažniju funkciju u bugarskom fudbalu.

U međuvremenu, Berbatov ne odustaje od namere da se nametne kao novi lider tamošnjeg fudbala i primenjuje sva raspoloživa sredstva da to čini. Nedavno je, na primer, na svom Instagramu podelio izjavu direektora Saveza Giorgija "Gonza" Ivanova da "dok je on na funkciji nikad neće dozvoliti da u reprezentaciji igraju tamnoputi fudbaleri".  Berbatov je samo želeo da pokaže svetu kakvi ljudi vode bugarski fudbal i zbog čega su neophodne promene na svim nivoima.

Tako stvari stoje u Bugarskoj. Reklo bi se da suštinski nema mnogo razlike u odnosu na ono što se kod nas dešava već godinama u Fudbalskom savezu.

Berbatov, za sada, nije uspeo da nametne "prave vrednosti" jer očito da vodi borbu protiv jakog oponenta ukorenjenog skoro dve decenije u rukovođenju Savezom. I to lošem rukovođenju. Berba bi da menja, ali će mu za tako nešto, očito, biti potrebno mnogo više od onoga što nudi kao vrhunski fudbaler, čovek od integirteta, slavljen i poštovan u Evropi i svetu.

Da li će i njegov nekadašnji saigrač iz Mančester junajteda, Srbin, naići na sličan otpor u svojoj zemlji saznaćemo već sredinom marta kada će fudbalska Srbija dobiti novog vođu.

Bugari su u konstatnom nazadovanju na svim nivoima, a nisu pokazali želju za promenom.

Zvuči poznato...

(Telegraf.rs)