Kako je Ćiro govorio o Zvezdi: To je klub kom Partizan, Hajduk i Dinamo ručak nisu mogli da osole

Priznao je hrvatski stručnjak i zašto je to bila jednostrana ljubav

Miroslav Ćiro Blažević i Crvena zvezda, neostvarena želja sada već pokojnog hrvatskog trenera koju znaju i "ptice na grani."

Nije Blažević, koji je u 88. godini preminuo u sredu ujutru, nikada krio da mu je klupa najtrofejnijeg srpskog kluba, odnosno nedolazak na nju, velika trenerska rana.

Preporučujemo

Pominjao je to skoro u svakom intervjuu koji je davao poslednjih nekoliko godina, ali verovatno nikada bolje nije opisao to što je osećao prema Zvezdi kao u razgovoru za "Tempo" davne 1988. godine.

Na pitanje "Koji su razlozi što jedan san Blaževića - on u beogradskoj Crvenoj zvezdi - nikada neće postati java?", hrvatski stručnjak je rekao:

- Crvena zvezda je naš najveći klub! Bez diskusije. Zbog mase navijača, milionske armije ljudi koji je vole, pa tek onda zbog stalnog učešća u evropskim kupovima. To je klub u Jugoslaviji kom ni Partizan, ni Hajduk, ni Dinamo, da se pretvore u so, ne mogu ručak da osole - priznao je Ćiro i dodao:

- Zato sam ja voleo da dođem tamo. Ali Zvezda, osim pravila da ne menja trenera tokom sezone, imao još jedno pravilo koje sam ja teško shvatio, čak i dockan. Zvezda nikada nije angažovala već poznatog trenera. Ona je uvek pravila od dotičnog čoveka velikog trenera.

Nastavio je Blažević da priča na istu temu.

- Ko je bio opšte priznat trener Zvezde pre nego što je bio u njoj: Miljanić? Zec? Stanković? Vasović? Tek su stekli ime i ugled. U Zvezdi nije trener najbitniji deo mašinerije. Ona to ne da. Igrač može da bude Bog - ali trener ne! I to je realnost naše neostvarene, rekao bih, jednostrane ljubavi. Ja hoću da budem trener - Bog u klub. Zvezda to ne dozvoljava. I tu nema ljubavi, ostao je samo peting. Što je meni lično žao. Ali ja imam već 52 godine i da se menjam, to bi bilo smešno. A ja da menjam Zvezdu i njen način, to bi bilo nemoguće - rekao je Blažević pre 35 godina.

(Telegraf.rs)