Bili sa igračima Zvezde u Skadarliji, jutro posle otišli u smrt: Sećanje na najmračniji dan u istoriji fudbala

Na današnji dan, pre 63 godine, ekspedicija Junajteda je doživela stravičnu nesreću u Minhenu - nakon meča sa Crvenom zvezdom u Beogradu

Datum 6. februar zauvek će biti zaokružen u kalendarima svih onih koji su povezani sa Mančester junajtedom, jer je tog dana 1958. godine viđen najmračniji dan u istoriji kluba - takođe jedna od najmračnijih u istoriji fudbala!

Preporučujemo

Dan kada su poginule 23 osobe ekspedicije Junajteda, uključujući osam igrača i tri člana osoblja. Dan kada je viđena avionska nesreća, poznatija kao Minhenska tragedija.

Junajted se vraćao sa utakmice protiv Crvene zvezde (3:3), kada se njihov avion zaustavio u Nemačkoj da dopune gorivo. Prva dva pokušaja poletanja po snežnom vremenu su prekinuta, a nakon trećeg avion se srušio.

Jedan od osmorice igrača koji su izgubili život bio je supertalentovani Dankan Edvard. Imao je 21. godinu, a umro je 15 dana posle nsreće u bolnici. Čak i u momentu kada je nepomično ležao u minhenskom snegu, Edvards je pokazao koliko voli Junajted. Njegove reči bile su upućene pomoćnom treneru.

- U koliko sati je utakmica protiv Vulvsa? Ne smem propustiti taj meč - buncao je mlađani Edvards ne znajući da više nikada neće istrčati na Old Traford. Bio je sin jedinac, najmalđi fudbaler koji je debitovao u tadašnjoj Ligi 1, skroman momak koji je biciklom dolazio na treninge sve dok mu nisu rekli da mora barem autobusom jer je postao profesionalni igrač.

Lijam Vilan je život, nažalost, izgubio odmah na aerodromu, a nekadašnji golman Đavola Heri Greg je svojevremeno otkrio potresne reči svog preminulog saigrača.

- Ako je ovo smrt, ja sam spreman - rekao je Vilan pre nego što je izdahnuo. Njegovi saigrači Džon Beri i Džeki Blanšflauver su uspeli da se izvuku, ali nikada više nisu zaigrali fudbal.

Mislilo se i za Mata Bezbija da nikada više neće videti teren. Ne samo to, nego da se neće ni izvući. Ipak, samo tri meseca kasnije, ponovo je bio na klupi.

- Moje noge, moje noge - vikao je Bezbi nakon pada aviona, dok su doktori bili zabrinuti: - Svaki minut koji ušedimo biće krucijalan u spašavanju Bezbijevog života - preneo je doktorove reči Bil Folks, koji je, zajedno sa Gregom, učestvovao u izvlačenju ''žrtava''.

Greg će ostati upamćen i po tome što je spasio trudnu jugoslovensku državljanku Veru Lukić i njenu tada 20-mesečnu bebu. Greg je preživeo i postao poznat kao heroj iz Minhena, pošto se dva puta vratio u zapaljeni avion kako bi pomogao povređenima. On je iz olupine aviona izvukao svoje saigrače Bobija Čarltona i Denisa Vajoleta.

Zanimljivo, noć pred tragediju, fudbaleri Junajteda su zajedno sa igračima Zvezde bili u noćnom provodu - u Skadarliji! Ekipe su  najpre bile na banketu u Mažestiku, gde je Mat Bezbi održao govor kojim je možda i predosetio nešto, da bi se nakon večere uputili ka gradu.

- Vodili smo Mata Bezbija i njegove igrače u Skadarliju. Kako smo se lepo proveli, a naročito su bili oduševljeni naši gosti. Vraćajući se u hotel, negde oko tri sata ujutru, Bezbi je oduševljeno rekao da mu je ovo bilo najprijatnjije veče - prisećao se te noći dr. Aca Obradović.

I na licima fudbalera se videla velika tuga, nakon teške nesreće Mančesterovih fudbalera.

- Kada se samo setim kako smo proveli ugodno veče u njihovom društvu. Radovali su se dečački, razdragano - istakao je tadašnji prvotimac Jovan Cokić.

- To su nezaboravni sportisti. Doček koji su nam priredili u Mančesteru bio je krunisan na kraju utakmice kada su Bezbijevi fudbaleri stali pored aut linije i pljeskom ispratili naš izlazak sa terena - rekao je Bora Kostić i dodao:

- Sinoć na banketu pristupio mi je Berni i preko tumača zamolio da ga izvinim za jedan faul. Nasmejao sam se i zagrlio ga, a on, još u neverici da mu praštam, nastavio je da se pravda.

Možda i najveća tuga izbijala je iz Dragoslava Šekularca. Imao je zajednički dogovor sa Tomijem Tejlorom.

- Ne, ne mogu da verujem. Rastao sam se sa fudbalerima Junajteda jutros rano i ispratio Tejlora do hotelske sobe. Za vreme utakmice nas dvojica smo se posebno sprijateljili. Pozvao me je u goste. A ja sam mu predložio nešto drugo. Da, posle Svetskog prvenstva, prvo dođe on kod mene. Da zajedno odemo na more, a posle za Englesku. Bio je pristao - rekao je Šekularac svojevremeno.

Ostaće upamćena i ona njegova izjava za promašen zicer. Jer, da je veliki Šeki pogodio mrežu pri rezultatu 3:3, tragedija bi bila izbegnuta. U prvom meču je bilo 2:1 za Junajted, u revanšu je vođstvo od 3:0 obećavalo lagan prolaz u polufinale. Međutim, Zvezda kreće da se budi i uspeva da izjednači na 3:3. Golovi u gostima nisu značili ništa i Junajted bi morao da sačeka na odlazak kući još koji dan ili bi se igralo na neutralnom terenu. U Mančester se svakako ne bi išlo.

Tu je prste umešala sudbina. Čuveni Šeki je u finišu promašio zicer...

- Ma, ko zna koliko puta sam sebi rekao: E, Šeki, što nisi bio bolji golgeter, svi ti momci bi ostali živi da si zatresao mrežu. Zbog te generacije celog života beskrajno poštujem Mančester junajted i danas u kući nemam svoju fotografiju, ali čuvam uokvirenu sliku ekipe koja je nestala tog 6. februara u Minhenu. Tuga... Eto šta ti je život - pričao je svojevremeno Šekularac za Novosti.

Zvezda se u međuvremenu javila na društvenim mrežama, kao i svake godine, i podsetila je da žrtve nikada neće biti zaboravljene.

(Telegraf.rs)