Intervju - Kristijan Belić: "Engleska je fudbalski raj, došao sam na mala vrata, a želim trofej sa Partizanom"

Mladi fudbaler crno-belih pričao je o svom putešestviju kroz Evropu, snalaženju i dolasku među crno-bele, kao i o saradnji sa Gordanom Petrićem

Nije lako kada na Partizan uđete na "mala vrata", kada nemate ni zvučno ime, niti dovoljan broj igračkih godina iza sebe da bi vam možda nekada i pogledali kroz prste, još ako je situacija "goruća", kada rezultati nisu dobri, kao u momentima kada je Kristijan Belić zadužio dres crno-belih, onda je breme još veće.

Bivši vezista OFK Beograda, Vest Hema, Olimpijakosa i Čukaričkog je stigao u Humsku prošloga leta kada je, posle odlaska velikog broja igrača, klub pokušavao da se stabilizuje u što kraćem vremenskom roku, a da uz to ne trpi na terenu. Bivši trener se setio upravo Belića, iz vremena kada su sarađivali u reprezentativnim selekcijama, pa je klub brzopotezno "zatvorio" transfer, iako niko praktično nije znao šta da očekuje, pa ni sam fudbaler koji na Banovom brdu u tom momentu nije imao minutažu.

Preporučujemo

Ipak, sve se dobro završilo...

A, priča o dolasku Belića u Partizan je prav mali film. Sedeo je u Čukaričkom bez minuta, a onda je zazvonio telefon, pošto je u mediju (Telegrafu) video da će možda u Humsku.

- Nisam znao šta se dešava, pročitao sam u medijima da sam interesantan i posle dva sata me zove agent i potvrđuje i pita me da li bi prešao, Kao iz topa sam odgovorio da bih, jer nisam imao šta da izgubim. Rezonovao sam da je bolje da se okušam u Partizanu i da možda sedim i na klupi tako velikog kluba, da čekam šansu, kad već sedim na klupi u Čukaričkom i ne igram. Bolje da treniram u jačoj sredini, uz dužno poštovanje bivšem klubu, kome sam takođe veoma zahvalan, da ne bude zabune da nekoga nipodaštavam. Žao mi je samo što nisam dobio veću šansu tamo, ali kroz godinu rada na Banovom brdu sam mnogo napredovao. Poziv je stigao u pravi čas, verovao sam da na želju mogu da uradim mnogo toga dobrog i bio sam u pravu.

"Ne bežim od toga da sam stigao na mala vrata, niti se ljutim kada mi to neko kaže"

Početak nije bio jednostavan, Belić nije bio zvučno ime, ali je od prvog trenutka u Humskoj bio spreman da se dokaže i pozitivan u razišljanjima da će u tome i uspeti.

- Apsolutno ne bežim od toga da sam stigao na "mala vrata", niti se ljutim kada neko to kaže, jer je to činjenica. Znao sam donekle šta me očekuje, ali sam imao pozitivna razmišljanja, jer kada jedan klub volite i navijate za njega od malena, kao što ja volim Partizan otkako znam za sebe, onda i sam poziv budi pozitivnu energiju i želju da iskoristite tu jedinstvenu šansu koja vam se pruža. Priznajem, ta prvi mesec nije bio lak, akcenat je bio na drugim igračima, na momcima iz omladinske škole Partizana. što je apsolutno normalno, ali je derbi bio prekretnica za mene lično, ali i za ljude koji su možda sumnjali. Bio je to ispit zrelosti u kome sam pokazao da mogu da se nosim sa pritiskom i gde sam u velikoj meri promenio sliku o sebi u javnosti. Naravno, posle sam u toj silnoj želji za dokazivanjem zabrljao crvenim kartonom protiv Slovackog, pa sam se vratio korak unazad, no, ljudi su ipak počeli bolje da reaguju i nisam želeo da izneverim tu pozitivne vibracije i poverenje. Ako mogu da se opravdam, neka te greške idu na račun mojih godina, ali i stila fudbala koji mi je svojstven, jednostavno kada obučem dres na sebe, želim uvek da pobedim. Imao sam i sreću da je trener Gordan Petrić imao razumavanja za te crvene kartone, nastavio je da mi daje šansu, ali je takođe i radio sa mnom na tome da smirim strasti na terenu, da fokus bude veći kako se ne bi ponovilo.

Trebalo je dokazati se, a kritike su pljuštale na sve strane.

- Znao sam da ljudi svašta komentarišu, pišu, jer Partizan ima veliku armiju navijača i prirodno je da su ljuti kada ne ide na terenu, ali nije nam dobro počelo lepo. Ipak, lično sam možda drugačiji od nekih drugih mladih igrača jer i u kritikama vidim nešto pozitivno. Uvek sam realan prema sebi, znam kad sam odigrao dobro, kada loše, nekada ti teško padne kad znas da si dao sve od sebe, poslednji kap znoja, a rezultati su loši. U tom periodu sam ja bio targetiran, nisam došao kao zvučno ime i bio sam idealna meta da mi se "prišije" krivica, no, nikome nisam zamerao. Štaviše. čitajući komentare samo sam dobio motiv više da pokažem da nisam došao da nekome uzimam hleb iz usta, već da pomognem klubu za koji navijam i osećam kao svoj, iako sam školovan u nekim drugim sredinama.

"Nisam imao pojma da ću igrati na večitom derbiju, ali nisam imao šta da izgubim"

Prekretnica je zapravo bio večiti derbi. Većajujući koji bonus će biti starter, trener Gordan Petrić je osetio da bi Belić mogao da bude iznenađenje. Pogodio je u metu.

- Pojma nisam imao da ću igrati. Došlo je do smene trenera, stigao je Gordan Petrić i u prva dva meča nisam bio u planu, bio sam na klupi i pomislio sam: "To je to, Kristijane, ovo je kraj u Partizanu". Međutim, dva dana pre derbija trener mi je prišao i rekao mi da se pripremim, da ću da počnem meč. Imao sam vremena da se pripremim psihološki, jedino me brinulo što nisam imao mečeve u nogama, pet ili šest zaredom nisam bio starter, dve, rekoh već, nisam ni ulazio. Ipak, sam derbi je veliki motiv, zaboraviš da možda nisi spreman, da si umoran, povređen. Hoćeš da izađeš na teren i preoreš ga u potpunosti. Rezonovao sam da nemam šta da izgubim, već me svi kritikuju, osporavaju, pa mogu samo eventualno da izenenadim pozitivno ako se dokažem. Hvala Bogu sve je prošlo super, ceo tim je, sem prvih 15 minuta, bio odličan.

Šest meseci kasnije, Belić je važan igrač u rotaciji trenera Gordana Petrića, neko ko je jesenas odigrao veoma dobro sve izazovne mečeve crno-belih, od večitog derbija do evropskih iskušenja preokrenuvši sliku o sebi, bez obzira što je na samom početku u Humskoj prošao "toplog zeca".

- Uvek sam gledao da zaslužim, da se izborim za mesto gde god da sam igrao i uvek sam izbor ostavljao trenerima, tako je i sada, Ovo su mi prve kompletne pripreme sa Partizanom, sad mogu da kažem da je sve mnogo lakše, prošao sam dril, pa me ne remeti ni činjenica da će možda biti i tri igrača za mesto bonusa na proleće, jer se pored Sameda Baždara i Nemanja Jović nameće. To je zapravo samo svedočenje o kvalitetu Partizana koje me dodatno motiviše da se izborim baš kao što sam to učinio letos - kaže Kristijan Belić za Telegraf i dodaje:

- Gledaću da mi fokus bude na tome da se izborim za mesto mimo kalkulacija sa bonus igračem, da me gledaju kao starosedeoca, nekoga ko zaslužuje to mesto. Zato mi je jesenas bilo drago kada sam igrao i u Evropi, osećao sam se kao "stariji" igrač, neko ko je zaslužio to mesto u prvih 11 bez obzira na godine.

"U OFK Beogradu rade tri generacije istovremeno na jednom terenu, a u Vest Hemu imaju tri centra za trening"

Belić kaže da je njegov karakter najviše oblikovalo fudbalsko školovanje u akademiji Vest Hema.

- Zato se nikada ne kajem što sam tako rano otišao, iako bi, da sam ostao u Srbiji, ranije postao prvotimac u nekom klubu. Tamo sam naučio sve o fudbalu, o pristupu treningu, igri, naučio da odigravam unapred, da budem agresivan, da što brže rešavam situacije, jer u toj brzini Premijer lige delići sekunde odlučuju i oni vas pripremaju upravo za to. Treniao sam sa sjajnim igračima u mlađim selekcijama, iako odlična takmičenja. Sve mi to danas koristi i nadam se da ću se jednom vratiti na Ostrvo kao profesionalac.

A, do Engleske je stigao preko OFK Beograda, odnosno reprezentacije Srbije, iako je već imao potpisan ugovor u Belgiji, čiji pasoš inače poseduje.

- Igrao sam sa Srbijom neki meč protiv Hrvarske, selekcija U-14 i zasedio se skaut Vest Hema. Trebalo je da potpišem za Genk, sve je već bilo dogovoreno, a pride imam belgijski pasoš i lako mi je da odem na zapad. Međutim, taj skaut engleskog kluba me je zapazio, pozvali su me da odem sedam dana kao gost, da treniram sa njima. Posle tih sedam dana su bili zadovoljni, pa sam ostao tamo pune četiri godine. Sa ove tačke gledišta to je bila sjajna odluka, načio sam mnogo toga, jer se radi o organizovanom sistemu. Dan ti je popunjen od jutra do mraka, sa 14 godina sam imao popunjen raspored. Odem u školu, posle toga imam trening, pa ručak, potom profesor dolazi u akademiju da održi još dva časa da bi bih propuštao školu, zatim teretana i od devet do pet uveče si zauzet. I Englezi omladinski fudbal posmatraju kao razvojni, dok kod nas i klincima traže trofeje. Sećam se da smo u selekciju U-23 ispali iz najjače lige i trener je rekao da je super, jer će šansu davati još mlađima. A, u OFK Beogradu izgubimo od Zvezde ili Partizana i trener ide iz kluba, dok su uslovi užasni, tri generacije rade na jednom terenu istovremeno. U Vest Hemu smo imali tri centra za trening, za prvi tim, za akademiju i centar gde igra akademija, uz to teretane, terene, sve za oporavak, menze. sveki igrač ima mentora da radi sa njim posle treninga.

Sledeće stanica je bio Olimpijakos.

- Bio sam četiri godine u Engleskoj, već mi je bio 18 i želeo sam da promenim nešto, iako sa ove pozicije kažem da to nije trebalo da uradim. Ipak, i u Grčkoj mi je bilo sjajno, radio sam sa prvim timom, odigrao i jedan meč, radio sa sjajnim igračima Valeboenom, Semedom, Mvilom, Sokratisom, tu mi se našao i Svetozar Marković. Bio sam možda životno srećniji, bliže kući, ali fudbalski je Engleska raj...

Epizoda u Čukaričkom, pa Partizan gde gaji šampionske ambicije, ali je i realan.

- Voleo bih da u udućnosti osvajam trofeje sa Partizanom, jer je to klub koji volim i smatram da bi moj boravak dobio puni smisao. Ipak, moramo da budemo realni u ovom trenutku, imamo veliki zaostatak i ne krivim nikoga drugog sem nas, morali smo bolje da počnemo sezonu, da ne dovedemo sebe u poziciju da jurimo. Sada nije sve u našim rukama, zavisi mnogo od rivala. Moramo da pokušamo da pobedimo sve mečeve do kraja, pa i ta dva derbija... Nažalost, situacija kod nas je takva kakva jeste, neke stvari su predvidive, no, moramo da gledamo u svoje dvorište. U Evropi guramo dobro, smatram da postoje velike šanse da prođemo Šerif, pa ćemo videti koga ćemo posle da izvučemo. Generalno, Liga konferencije je "izvukla" Partizanovu jesen, odigrali smo sjajno većinu mečeva, prošli dalje u teškoj grupi kao jedini srpski tim i čast mi je što sam bio deo tima. Mogu samo da se nadam da to neće biti naša poslednja reč, da ćemo navijačima prirediti još neke lepe događaje na proleće - zaključuje Kristijan Belić.

(Telegraf.rs)