Bio na korak od Zvezde, išao na Mundijal, sada stvara reprezentativce: Životna škola Čukinog trenera golmana

Reči i saveti Olivera Kovačevića koje vredi pročitati...

Fudbal je jednostavna igra! Oduvek je takva bila! Ako si pošten prema njemu, on će ti se isto tako pošteno odužiti! Možda ne odmah, ali budite uvereni da vam neće ostati dužan!

To je na "svojoj koži" najbolje osetio Oliver Kovačević, nekadašnji čuvar mreže i sada trener golmana Čukaričkog. Za sve ono što je uradio u karijeri, može da zahvali isključivo sebi. Imao je tu čast da ga uči veliki Vladimir Beara, osvojio je Kup Srbije sa Železnikom, da bi kruna karijere bio odlazak na Svetsko prvenstvo 2006. godine sa reprezentacijom Srbije i Crne Gore.

Preporučujemo

Danas je on taj koji pravi igrače za reprezentaciju, što se ogleda u primeru Đorđa Petrovića je već debitovao za Orlove i koji će stajati među stativama nacionalnog tima i za nekoliko dana protiv selekcije Sjedinjenih Američkih Država.

Ono što je, žargonski rečeno, "zakucano" kada je u pitanju novija istorija Čuke jeste to da Brđani mogu da imaju problema u svim porama tima - osim sa golmanima. Petrovića su prodali u MLS, pred potencijalnim transferom je i Novak Mićović, iz omladinske škole stiže plejada talentovanih golmana, dok je iskusni Nemanja Belić samo "šlag na torti." Naravno, najveće zasluge za to svakako idu na račun pomenutog Kovačevića.

- Razlog tome je što sam dobio puno poverenje kluba kada je u pitanju rad sa golmanima i neko planitranje za budućnost. Uspeli smo da forsiramo golmane iz naše škole, što nam ide dobro. Nakon Đorđa Petrovića došao je i Novak Mićović kao neki projekat. Imamo planove i za dugoročniji period. Ukoliko bude neplaniranih odlazaka, postoije određena interesovanja za Mićovića, mi ćemo morati da reagujemo, ali u ovom trenutku se oslanjamo na naše snage - počeo je Kovačević razgovor za TELEGRAF:

- Plan je jako jednostavan. Sledeći je Lazar Kaličanin koji je na pozajmici u Smederevu, iako je mogao da brani za omladince celu polusezonu. Omladinski reprezentativac, proglašen za najboljeg golmana treće lige, njihove grupe. Sve ide kako smo planirali. Ceo taj plan ne bio mogao da  dođe do izražaja bez podrške kluba. Vlasnika Dragana Obradovića, direktora Vladimira Matijaševića i Gorana Grkinića, i to je jedan od razloga zašto sve ide svojim tokom.

Apostrofirao je Kovačević bitnost sistema koji Čuka trenutno ima, pogotovo kada su u pitanju golmani.

- Tačno se zna plan i program. Ranije sam radio sa prvim timom, omladincima i kadetima, pa onda nisam, a sada sam se ponovo vratio u taj sistem. U tim generacijama imamo jako mlade, perspektivne i interesantne golmane i želim da imam sve pod kontrolom još više. Tu je sa nama sada momak koji ima 16 godina, Vuk Dragović. Kao što smo i ranije radili, što pre pokušavam da ih naviknem na seniorski fudbal. Da prođu, ne samo teren i treninge, nego uopšte način života u prvom timu. Kodekse ponašanja i sve ostale obaveze. Da ne gubimo vreme kada jednog dana dođu u prvi tim. Da se odmah fokusiramo na teren.

Na pitanje kako prepoznaje potencijal kod mladih čuvara mreže, Kovačević je rekao:

- Ja sam celi život u tom poslu, u toj materiji. Pratim uopšte dešavanja i trendove u Evropi, standarde koji golman mora da ispunjava. Mi smo klub koji živi od prodaje igrača, tako i kad su golmani u pitanju. Tražimo ono što se traži na tržištu kad su u pitanju golmanske performanse i detalji.

Čuka s jedne strane ima mladog Mićovića, a sa druge iskusnog Belića. Zanimljivo, tokom jesenjeg dela sezone delili su minutažu "na ravne časti."

- Belić je jako važan šraf u celoj ovoj našoj priči. Momak koji u svakom trenutku može da odgovori najvišim zahtevima. Koliko smo zajedno ovih pet godina, ne znam da li je pet treninga propustio. Može sigurno na prste jedne ruke da se nabroji. Uzuzetan čovek, izuzetan profesionalac. On je taj koji, pored mene, pruža podršku mladim golmanima. Stvarno je zdrava priča. U smilsu da nema sujete. Postoji konkurencija i samim tim kad je priča zdrava, rezultat ne može da izostane - uz rad i profesionalizam koji je njima nametnut. Ja sa Mićoveićem radim pet godina, isto tako i sa Petrovićem. Oni vrlo dobro znaju koji su zahtevi. Pravila su jasna: Kada ih se pridržavaš, ona nemaš nikakav problem. Čim izađeš, jednostavno dolazi do problema. Mi smo klub u koji bi 90 odsto golmana želelo da dođe."

Petrović je hteo da napusti Čuku, a postao je reprezentativac"

Otkrio je Kovačević i kako je od Petrovića napravio to što jeste, golmana za kog Nju Inglad sada odbija milione.

- Kada sam došao u klub, on je bio rezervni golman u omladincima. Imao je želju da napusti klub, nije bio zadovoljan svojim statusom. Međutim, prepoznao sam nešto, iako je bilo raznoraznih prepreka. Bio sam uveren u to nešto i ispostavilo se da sam bio u pravu. Bilo je tu skeptika, međutim, ništa se nije moglo uraditi bez podrške kluba. Isterali smo svoiju priču i mi kao klub smo ponosni što je na spisku reprezentacije. Ponosni smo na učinak u ligi u kojoj brani. Mislim da je odabrao pravu ligu. Evo, mi smo tu na pripremama i do nas stižu informacije o ponudama koje njegov klub trenutno ima. Oni to glatko odbijaju, jer smatraju da na leto mogu da uzmu više novca. Sigurno smo ponosni. Iskreno, nisam očekivao da će odmah da brani na takvom nivou. Proglašen je za najboljeg igrača od strane navijača. Postoji satisfakcija. Stalno smo u kontaktu, traži savete... Jednostavno, ja sam sa njima uvek imao iskren i otvoren odnos. Ništa nisam krio. Nekad su to bile loše informacije, nekada dobre. Ali uvek sve ide "u glavu" i nema kalkulacija - rekao je Kovačević, te otkrio šta je potrebno da bi neko bio dobar golman:

- Potrebno je mnogo truda, mnogo rada i odricanja. Teško je. Imao sam priliku, to mi je klub omogućio, da pre tri godine odem u Viljareal i sedam dana budem gost, da gledam njihove treninge.  Uslovi u kojima oni rade... Kad se vratite u Srbiju, shvatite da je razlika "nebo i zemlja." E sad, kad bih poredili talenat njihovih golmana i uslove sa talentom i uslovima koje imaju naši, mi smo daleko ispred njih. Mnogo više radimo i treniramo. Gde se gubi ta nit kada naši golmani odu u jače lige, ne znam. Potrebno je vreme, sigurno. Eto, meni je nedavno palo na pamet, otkako sam počeo da radim kao trener golmana, da se 90 odsto onih koji su trenirali sa mnom prodali u inostranstvo. I što je najbitnije - branili su!

"Rešavao sam domaće zadatke sa golmanima, pet godina ih teram da uče jezike"

Ne bi Kovačević verovatno bio ovoliko uspešan kao trener golmana da nije tog nekog tradicionalnijeg pristupa koji on neguje, koji je on sam naučio radeći sa Bearom.

- Jako se bavimo njima. Dešavale su se situacije, možda je to nekom malo smešno, da idem u školu, pratim ocene... Rešavali smo zajedno i domaće zadatke na treningu. Ali to je tako. Ja sam tako naučio. Imao sam sreću da sam prošao celu školu Hajduka iz Splita. Tada je sve drugačije bilo. Mnogo se više vodilo računa o školi i drugim vrednostima. Danas su roditelji ambiciozniji od dece. Ponekad i nerealni. Ja sam više za rad po tim starim vrednostima, pravio se čovek i golman. Ranije su golmani stare Jugoslavije bili jako cenjeni u svetu. Ali tada su se poštovale vrednosti koje su se danas izgubile. Zato, pored tih fizičkih performansi koje su jako bitne, vodim računa i o drugim vrednostima. Teram ih da uče jezike pet godina. Petrović je živi svedok da ga od prvog dana teram. Na kraju je morao da nauči. To su stvari koje sam ja učio i prenosim na njih. Imao sam sreću da je jedan Vladimir Beara bio moj učitelj, to je čovek koji je bio 30 godina iznad svih.

Kovačević je karijeru počeo u splitskom Hajduku, da tokom rata stigao u Beograd gde je branio za Rad, Sremčicu, Bežaniju, Milicionar i Železnik.

- Odrastao sam na 100 metara od stadiona. Na tim nekim prvim treninzima bio sma igrač. Ali znate kako, svi su tada i igrali i pomalo branili. Menjali smos e. Ja sam stao na gol, a Hajduk je u to vreme imao jako dobru školu i trenere u tim mlađim kategorijama. Beara je jedan od ljudi od kojih sam ja prvi put upoznao tu golmansku materiju. I ostali su mi do dana današnjeg ti principi. U to vreme kada je on radio neke stvari sa nama, mi smo bili u čudu. Kasnije se ispostavilo da je bio ispred svog vremena, barem 30 godina - priseća se Kovačević svojih početaka i nastavlja:

- Sticajem okolnosti, zbog rata, došao sam u Srbiju i bio sam u Radu. Nas dvojica smo iz omladinske škole potpisali stipendijske ugovore i onda idu kaljenja, kako je tada bilo. Sremčica, Bežanija, pa odlazak u Milicionar gde sam bio pet godina. Skoro isto toliko i u Železniku, odnosno četiri godine. Dugo sam se kalio u ovoj našoj ligi. Išao sam korak po korak. Krenuo sam od Prve beogradske lige da bi stigao do Superlige, kasnije i do reprezentacije. Jako je bitno, a takva je politika ovde u klubu, da mi šaljemo golmane na pozajmice. Da pratimo njihov razvoj, da sve ide svojim tokom, da se ne preskaču razredi. Ne možeš iz osnovne škole odmah na fakultet. Mora da se prođe određeni period, da se primi pet komada na utakmici. To je sastavni deo nekog golmanskog odrastanja. Sećam se sa Milicionarom, ušli smo u ligu, primio sam sedam golova od Zvezde. Imao sam utisak da se ceo svet srušio. To je jedan deo koji svako mora da prođe da bi očvrsnuo.

Na opasku da mlađi igračis ada beže od pozajmica, Kovačević je izneo svoje objašnjenje.

- Oni to tragično shvataju. Meni je to sastavni deo odrastabnja svakog igrača, mora to da se prođe. Neka teška gostovanja, da se prime udarci, golovi. Mora! Ali isto tako i klub mora da vodi računa o tim igračima koji su otišli na kaljenje.Da ih prate, da se razgovara sa trenerima. Ja sam Petrovića pratio i u 3. ligi, išao po raznoraznim selima. To mora tako. Po meni, klubovi moraju da vode više računa o momcima koji su otišli. Jednostavno, donose zaključke koju ocenu dobiju u novinama, šta mu je rekao neki lokalni novinar... Ako želite da napravite nešto od njega, morate da ga pratite.

"Imao sam sve dogovoreno sa Zvezdom, ali..."

Zanimljivo, Kovačević je pre odlaska u Železnik iz Milicionara imao sve dogovoreno sa Zvezdom. Međutim, neočekivano je zaobišao Marakanu.

- Sve je bilo dogovoreno na polusezoni. Onda sam ja ostao da branim još šest meseci, do kraja prvenstva. Međutim, raznoraznim sticajem okolnosti nisam otišao u Zvezdu na kraju. Prešao sam u Železnik. Naravno, Zvezda je Zvezda, ali... - ostao je Kovačević nedorečen, pa dodao:

- Otišao sam u Železnik i tamo smo napravili sjajne stvari. Na kraju smo uzeli Kup upravo u finalu protiv Zvezde. Naravno, satisfakcija je bila velika. Meni se tada u tih 15-20 dana promenio celi život. Pobedili smo Zvezdu u finalu golom u 90. minutu, posle par dana sam otišao sa reprezentacijom u Toronto, debitovao protiv Italije, proglašen za igrača utakmice... To su stvari koje se pamte čitav život i onda sve one muke koje su prošao zaboraviš. Jer znaš da si nešto uradio. Fudbal je takav. Nikad ne znaš šta te očekuje, uvek moraš da budeš spreman, u treningu. Ako želiš nešto da napraviš, naravno.

Rado se Kovačević seća tih dana iz vremena kada je igrao za Lavove.

- Kada razmišljam o imenima koje smo imali tada,. mislim da bismo igrali ozbiljnu ulogu u našem prvenstvu danas. Jedne polusezone smo bili drugi. Pobedili smo Zvezdu i Partizan kod kuće i dobili smo Partizan na JNA u Kupu sa 4:1. I to u roku od mesec i po - dva. Samo prvo kolo smo tada kod kuće izgubili od Smedereva, posle nismo nijednom na našem terenu. Sve smo pobedili.

Kovačevićev saigrač u Železniku bio je tada i Matijašević, sadašnji direktor Brđana koji ga je 2018. i doveo na Banovo brdo.

- Teže je sada 10 puta sarađivati s njim nego iz vremena kad je bio igrač - rekao je Kovačević kroz smeh i nastavio:

- Matija je bio sjajan igrač. U to vreme smo igrali sa liberom. Mogao je da igra i libera i zadnjeg veznog. Izuzetno je bio brz, taktički i tehnički potkovan. Igrao je u Zvezdi i u AEK-u, ali po njegovom kvalitetu mislim da je mogao da napravi veću karijeru. Međutim, znam da je imao dosta problema sa povredama i da ga je to na kraju omelo da napravi ozbiljnu fudbalsku karijeru.

Sadašnjeg trenera Čuke Dušana Kerkeza je takođe upoznao kada su bili saigrači na Kipru, mada KOvačević i nije imao toliko sreće kada je u pitanju internacionalna karijera.

- I tu je viđen splet čudnih okolnosti. Iz Železnika sam došao u Tursku, u Samsunsport. Potom se desilo nešto neverovatno da sam poslednjeg dana prelaznog roka morao da se vratim u Srbiju. Pauzirao sam par meseci, otišao u CSKA iz Sofije, tamo bio dve godine pa sam otišao na Kipar. Tamo sam upoznao sadašnjeg trenera Čuke Dušana Kerkeza. Bili smo u istom klubu.

Išao je na Mundijal u Nemačkoj, zbog Golfa mu nisu verovali da je reprezentativac

Kruna karijere verovatno je taj Mundijal u Nemačkoj, gde je bio drugi golman Plavih.

- Ja sam dve godine bio član reprezentacije, cele te kvalifikacije. Moj prvi poziv, kada sam dobio, bio je takođe splet čudnih okolnosti. Mislim da je neko iz Zvezde otkazao iz nekog razloga, putovalo se za Belfast na prijateljski meč sa Irskom. Sedeo sam u kafiću, dobio sam poziv, trči kući po pasoš, onda u ambasadu po vizu. Bukvalno se za sat-dva sve izdešavalo. Ljudi iz Železnika nisu ni znali da sam otišao. To popodne se nisam pojavio na treningu, kao "gde je", pa su na kraju saznali da sam sa nacionalnim timom.

- Na SP sam bio drugi golman, iza Dragoslava Jevrića. Sjajno iskustvo, velika čast. Tek kad odeš tamo, vidiš gde si došao. Ja sam tada još igrao u Srbiji, ali stiže ti 100 pisama nekih ljudi za koje nikad nisi ni čuo. Neki kolekcionari... Kada je meni tako, mogu misliti kako je tim zvezdama, koliko su bili popularni. Za bilo kojim suvenirom i dresom je bila pomama pre nego što smo otišli na SP. Ozbiljan euforija u Srbiji je bila. Međutim, završilo se kako se završilo. Nažalost, to nam se ponavlja.

Imao je objašenje i zašto nam se ponavljaju te negativne stvari i loši rezultati.

- Prvo, mi napravimo euforiju. Ja se dobro sećam. Imali smo ogromnu podršku, igrali smo dobro kvalifikacije, bili prvi u grupi ispred Španije... Neviđena euforija. Posle utakmice sa BiH, sećam se odlaska sa Marakane do Trga gde smo slavili. Trebalo nam je tri sata. I onda, odjednom, čekaju se grupe. Dobijamo Argentinu, Obalu Slonovače i Holandiju. Preteška grupa. Kako je vreme prolazilo i kako treba da počne SP, mi odjednom krenemo da spuštamo tu Argentinu. Ista priča kao sada sa Brazilom, da ćemo ih dobiti 2:0 ili 3:0. Majstori smo da napravimo euforiju i posle doživimo razočarenje. Isto tako smo majstori da sami sebi napravimo probleme unutar reprezentacije.

Ostaće upamćena i anegdota kada je jednom došao na okupljanje reprezentacije, a da ga nisu pustilu unutra jer je vozio Golfa 2.

- Igrao sam u Srbiji, u Železniku, i vozio sam Golfa dvojku. Imali smo okupljanje u Teleoptiku. Svi ti momci koji su igrali u inostranstvu imali su besna kola. I sad sam se ja pojavio sa golfom. I pita me portir gde sam pošao, rekoh mu na okupljanje reprezentacije, a on će: "Izađi napolje." Morao sam da izađem, da parkiram napolju, pa peške da uđem. Meni to nije bilo strašno, ostade na kraju dobra anegdota.

Otkrio je i svog fudbalskog idola, kao i ko su za njega sada najbolji golmani na svetu.

- U tom periodu sam bio pristalica italijanske lige i njihovog tipa golmana. Njihova škola mi je bila uzor. Tada su se pojavili Toldo i Bufon, uživao sam da ih gledam. Parma, posle Juventus, i Fiorentina. Oni su mi bili uzori i pratio sam i njihove treninge. Ta njihova škola je tada bila najbolja na svetu, ali, eto, vidite da se trendovi menjaju. Danas više od polovine klubova u Italiji ima golmana stranca. I kod njih se nešto desilo, izgubili su tu tradiciju. Pojavio se kratko Donaruma, otišao je iz Milana, sada su opet tu stranci.

- Oduševljen sam Ter Štegenom i njegovom mirnoćom, igrom nogom. Kurtoa je sjajan... Uvek sam voleo Navasa koji strašno brani i koji je napravio sjajnu karijeru. Oni su mi nekako "na prvu loptu" u glavi.

Danas, kada podvuče liniju kada je u pitanju igračka karijera, može da bude ponosan.

- Kako vreme više prolazi, ne žalim ni za čim. Mislim da sma izuzetno ponosan na ono šta sam uradio, jer znam odakle sam došao i šta sam prošao. Znam da sam sve sam uradio, bez ičije pomoći. Možda je moglo i bolje, ali kad pogledam sebe u ogledalo znam da sam sve uradio svijim radom i trudom. Ne dugujem nikom ništa i nikada i nisam. Sada sam u ovom trenerskom poslu, to volim i posvećen sam maksimalno. Mislim da sam uspešan,. Imam neku svoju golmansku priču i guram napred. Očekujem još bolje.

- Kada radim sa ovim momcima, shvatim da nikad lakše pare nisu mogle da se uzmu. Pogotovo u našoj ligi, jer je nivo sve slabiji i čim malo odskočiš mnogo je lako da se prodaš. Uopšte nisu svesni kakvu šansu imaju. Meni je jako teško bilo otići negde tada. Sada je sve jako dostupno kad su u pitanju informacije. Evo, Petrovića su ljudi kupili, a da ga nisu ni gledali. Ali tehnologija ti pruža mogućnost da vidiš sve. Ukucaš karakteristike i izađe ti profil golmana koji ti je dostupan i koji ti treba.

Za kraj, analizirao je i budućnost srpskih golmana.

- Imamo dobru perspektivu jer su naši golmani posle dužeg vremena postali standardni u klubovima. Pričamo o inostranstvu. jako je bitno da su se ustalili. Mislim na Rajkovića, Vanju Milinkovića Savića, Petroviša, Ilića koji brani u Belgiji. Dmitrović povremeno brani u Sevilji... Vanja mi je jako prijatno iznenađenje. Imao je raznoraznih turbulencija u smislu čestih menjanja klubova. Sada se ustalio u Torinu, branio je dobro na SP, želim mu da nastavi tako. Videćemo šta će biti sa Petrovićem. kako je branio prošlu godinu, sigurno da zaslužuje da ljudi koji vode brigu o reprezentaciji obrate više pažnju na njega. Ne znam koliko im je liga interesantna, ali je sigurno u ekspanziji. Perspektivu imamo, samo ti momci treba da nastave da rade. A mi ćemo odavde da pružamo podršku, radimo i što više golmana šaljemo u inostranstvo i da tamo steknu status reprezentativaca.

(Telegraf.rs)