Kako je Zvezda prolazila sa strancima? Ovako izgleda najboljih 10, bilo i teških promašaja

Neki od njih ostavili su dubok trag, a bilo je i mnogo onih koji nisu pokazali gotovo ništa

Stranci u srpskom fudbalu nisu novost. Gotovo svaki tim Superlige ima makar jednog inostranog fudbalera u sastavu. Ipak, očekivanja od njih su uglavnom nešto veća nego od domaćih igrača, pogotovo ako je u pitanju fudbaler koji je igrao u nekoj od "jačih" evropskih liga.

Još kada dođe kao veliko pojačanje, u klub kao što je Crvena zvezda, jasno je da je na samom igraču veliki pritisak.

Takvih je u novijoj istoriji bilo na pretek, neki osu ostavili dubok trag, poput El Fardu Bena, koji je nedavno napustio klub posle pet godina na Marakani.

Uz Bena, ima još stranaca koji su uspeli da ostave dubok trag u crveno-belom dresu i da "kupe navijače" za sva vremena.

Pogledajte u nastavku i Top 10 Zvezdinih stranaca u novijoj istoriji.

El Fardu Ben

Ostala je Zvezda bez svog najboljeg stranca. El Fardu Ben je napustio crveno-bele, i otisnuo se dalje, u nove izazove.

Karijeru će nastaviti u kiparskom APOEL-u, timu koji sa klupe predvodi Vladan Milojević, stručnjak pod čijom komandom je Ben u crveno-belom dresu beležio najveće uspehe.

Malo je nedostajalo Benu, da obeleži još jedan jubilej, 200 utakmica u Zvezdi, ali ipak, ostao je na koti od 196 mečeva za šampiona Srbije. Uz to, 83 gola, od kojih će se sigurno najviše pamtiti oni protiv Salcburga, koji su Zvezdu odveli u Ligu šampiona, a pored toga, i visokih 47 asistencija. Miljenik navijača, otišao je tiho i skromno, baš onako kako su i navikli od njega.

Ipak, u novijoj istoriji kluba iz Ljutice Bogdana, bilo je tu još internacionalaca vrednih pomena...

Gelor Kanga

Popularni Gabonac je takođe, jedan od protagonista velikih uspeha Crvene zvezde poslednjih godina. Njegovi "projektili" obeležili su evropsku bajku crveno-belih. Ipak, nema sumnje da će najupamćeniji, biti onaj, koji je crveno-belima obezbedio plasman u grupnu fazu Lige Evrope - "bomba" sa 40 metara protiv Krasnodara.

Obeležio je Kanga jednu eru u Zvezdi, iako je u međuvremenu imao i epizodu u Češkoj (Sparta Prag), ali je ubrzo usledio povratak na Marakanu. Do sada je u crveno-belom dresu odigrao ukupno 171 meč, i uz to postigao 33 gola i zabeležio 46 asistencija. Temperamentni Gabonac, i danas važi za neizostavni deo ekipe koju sa klupe predvodi Miloš Milojević.

Mičel Donald

Jedan od onih, koji su otali upamćeni u crveno-beloj javnosti je i Mičel Donald. Koliki je značaj imao u Zvezdi, govori i podatak da je Holanđanin imao čast da postane prvi stranac, koji je poneo kapitensku traku u zvaničnoj utakmici za Crvenu zvezdu. Odigrao je Donald 107 utakmica za tim iz Ljutice Bogdana, što je "prošarao" sa 14 pogodaka i 10 asistencija.

U više navrata se ponovo dovodio u vezu sa Marakanom, ali kako stoje stvari, neće daleko, već iza južne tribine stadiona "Rajko Mitić", gde će nositi  dres Grafičara, razvojnog tima crveno-belih.

Luis Ibanjez

Zaigraće Donald zajedno sa Luisom Ibanjezom, koji nosi kapitensku traku u Grafičaru. Iskusni argentinski internacionalac, bio je važan šraf za crveno-bele u sezoni 2015/16, kada je uz levu aut liniju, na bekovskoj poziciji, svojim prodorima stvarao velike probleme protivničkim odbranama. Ipak, verovatno da navijači najviše pamte pogodak u 150. večitom derbiju, kada je iz slobodnog udarca, sa dvadesetak pogodio mrežu crno-belih u Humskoj.

Ibanjez je za Zvezdu nastupio na 37 mečeva, i uz to postigao 11 pogodaka i upisao 15 asistencija.

Dijego Falćineli

Pravi, školovani napadač. To se videlo odmah po dolasku na Marakanu, i prvom njegovom meču u crveno-belom dresu. Znao je da napravi razliku na terenu, da igra sa loptom, a isto tako i bez nje. Izdanak italijanske škole fudbala, nešto što dugo nije viđeno u srpskom fudbalu. Za Zvezdu je, tokom pozajmice, odigrao 37 mečeva, i uz to postigao 13 golova. Neki bi možda rekli, nedovoljno za jednog centarfora, ali njegov doprinos ekipi bio je daleko veći od "suvih" golova.

Ričmond Boaći

Jedan od, sigurno, najvećih miljenika navijača, bar kada je reč o inostranim fudbalerima, jeste i Ričmond Boaći. Internacionalac iz Gane je takođe, jedan od povratnika, i od onih koji su imali dva mandata u crveno-belom dresu. Za Zvezdu je odigrao trocifren broj mečeva, tačnije 104 zvanična, a uz to, čak 60 puta je uspeo da se upiše u listu strelaca.

Koliko je bio omiljen među crveno-belima, potvrđuje i nadimak "Boćković", koji je Boaći dobio od navijača.

Damjan Le Talek

Jednak broj mečeva za Zvezdu, odigrao je i francuski internacionalac Damjan Le Talek, još jedan stranac koji je imao zapažen učinak u dresu kluba sa Marakane. Bio je važan šraf Zvezdinog tima, za dve ipo godine koliko je proveo u klubu, a odličnim izdanjima skrenuo je pažnju francuskog Monpeljea, za koji je kasnije nastupao.

Sa Zvezdom je osvojio dve šampionske titule, a uz to postigao je 7 pogodaka i upisao 7 asistencija.

Hugo Vieira

Portugalski napadač je ostao upamćen u zvezdaškoj javnosti po fenomenalnom pogotku u 149. večitom derbiju, kada je sa ivice kaznenog prostora "projektilom" "iz kolena", pod prečku pogodio gol večitog rivala. Osim toga, još 27 puta je uspeo da zatrese protivničku mrežu, na 51 utakmici, koliko ih je odigrao tokom svog mandata u crveno-belom dresu. Sa klubom iz Ljutice Bogdana, osvojio je i titulu šampiona Srbije.

Evandro

Jedan od, možda i najzapaženijih, stranaca u crveno-belom dresu bio je i brazilski internacionalac - Evandro. U Zvezdu je stigao u januaru 2011. godine, i za nešto više od godinu dana, za klub iz Ljutice Bogdana, odigrao je 49 mečeva, uz 16 pogodaka i 12 asistencija. Zabeležio je preko 4000 minuta za crveno-bele, nakon čega se u leto 2012. godine vratio u rodni Brazil. Kasnije je nastupao i za Porto, Hal Siti, Santos i Šapekoense, u kojem je i završio karijeru.

Kadu

Jedan od zaboravljenih u srpskoj fudbalskoj javnosti je i Zvezdin brazilac, Kadu, koji je itekako ostavio dubok trag na Marakani. Omaleni Brazilac je među crveno-bele stigao u leto 2009. godine, i za četiri godine, koliko je proveo u klubu, odigrao je 100 zvaničnih mečeva. Postigao je 25 pogodaka i upisao 14 asistencija, uz dve titule nacionalnog kupa. Ipak, nema sumnje da sve pristalice crveno-belih najviše pamte onaj gol u 142. večitom derbiju, kada je u nadoknadi vremena sa tridesetak metara "zakucao" loptu u mrežu.

Kristijan Borha

Pitanje je koliko se fudbalska javnost u Srbiji seća Kristijana Borhe, Zvezdinog Kolumbijca. Među crveno-bele je došao u januaru 2011. godine, na preporuku Dejana "Ramba" Petkovića. Pod komandom Roberta Prosinečkog, odigrao je ukupno 54 meča, i uz to upisao 17 pogodaka, a jednu od najboljih partija odigrao je u kvalifikacijama za Ligu Evrope, protiv Ventspilsa, kada je sa dva prelepa pogotka bio jedan od najistaknutijih aktera u redovima tima sa stadiona "Rajko Mitić".

Mnogo je onih koji se nisu proslavili

Od sjaja do očaja, i tako u krug. Rečenica koja možda i najbolje opisuje sve strance koji su nosili Zvezdin dres u novijoj istoriji. Uvek su očekivanja od stranaca u srpskom fudbalu znatno veća, nego što je do slučaj sa domaćim igračima, pogotovo u klubu kao što je Crvena zvezda.

Samim tim, i pritisak na samim igračima je veći. Mnogo je onih koji su najaviljivani kao velika pojačanja, a po dolasku na Marakanu nisu pokazali gotovo ništa.  Jedan od najskorijih slučaja je i španac, Kristijan Pićini, koji nikako nije mogao da pronađe pravi ritam, a stigao je kao veliko pojačanje, i to iz poznatog evropskog kluba - Valensije.

Kada je reč o defanzivi, bili su tu i Tomas Fibel, brazilac Edson, kao i Žander, koji je prilično neslavno završio svoj mandat u Zvezdi. Ipak, niko od njih nije pokazao ono što se od njih tražilo, a u neku ruku i očekivalo.

Pokušavala je Zvezda dugo vremena da pronađe špica u inostranim fudbalerima, a čini se da im to i dalje nije baš pošlo za rukom onako kako su želeli.

Kalifa Kulibali je stigao na Marakanu kao veliko pojačanje, ali se i dalje čeka da "proradi". Od njegovog dolaska, postigao je samo jedan pogodak, mada, ruku na srce, odigrao je "samo" sedam mečeva.

Prošla su preko Marakane i mnoga druga imena, poput Radživa van La Pare, Tomanea, Kafua, Rikardinja, Pabla Moučea, Ruiza... Svi oni su dolazili kao pojačanja, ali ubrzo, neslavno završavali, bez ikakvog uspeha.

Jasno, svaki igrač se na drugi način prilagođava novom klubu i sredini. Ipak, bilo je tu i onih koji možda i nisu dobili pravu priliku, poput Ohija, ali, o tome ćemo nekom drugom prilikom.

(Telegraf.rs)