Bibras Natho: "Vidim sebe u Partizanu i posle karijere, ostaćemo da živimo u Srbiji"

Izraelski majstor fudbala uživa u Humskoj i Beogradu, a od nedavno je i zvanično postao građanin naše zemlje

Legenda kaže da je Bibars Natho poslednji penal promašio u petlićima - možete često čuti pošalicu među navijačima Partizana, koji izraelskog majstora fudbala i pravog gospodina u kopačkama glorifikuju jednako kao i internacionalce u prošlosti, poput Lamina Dijare, Klea, Žuke, Princa Tejga (...), iako mu, činjenica, nedostaje šampionski pehar. Ova priča nije doticala Nathovo umeće, hladnokrvnost i nepogrešivost sa bele tačke, jer je to samo jedan od kvaliteta kapitena izraelske reprezentacije.

Ticala se mahom aktuelnog trenutka u Humskoj, planova iskusnog fudbalera u bliskoj, ali i nešto daljoj budućnosti, kako u vezi sa samim klubom, tako i privatnim životom...

Preporučujemo

Uvek raspoložen i nasmejan, Natho je prvo prozborio o pripremama i svemu onome što tim prolazi u ovoj fazi rada...

- Okej, spremniji smo nego pre dve ili tri nedelje, imali smo odlične. teške treninge i dobro je vratiti se poslu, Istina, nije baš najbolje vreme za fudbalere tokom priprema, ali imamo dobre treninge, siguran sam da ćemo biti spremni na proleće - kaže Bibars Natho koji, iako je u četvrtoj deceniji života, bio jedan od najkorisnijih fudalera Partizana protekle jeseni.

Kako biste uporedio pripreme letos i sada?

- Drugačije, prošli trener je više zahtevao na taktici i pozcioniranju, dok sada više radimo na trčanju i fizičkoj spremi, nekim drugačijim detaljima u igri. Što se tiče fudbala, svaki trener ima svoje ideje, ali ja ne mogu da kažem šta je bolje.

Kako bi uporedio pripreme u CSKA sa ovim pripremama?

- Razlike postoje, naravno, to je normalno. Sve zavisi od trenera jer, ponavljam, svaki trener ima svoj stil, detalji su u pitanju, više ili manje određenih detalja. Ove pripreme zaista dobro radimo i verujem da će to dati rezultate.

Apropo toga je "izgrađeno brdo" u sportskom centru u Zemunu. Trener kaže da je sjajna stvar, da li je i za vas igrače tako?

- Znate, naši kondicioni treneri traže a mi ispunjavamo, to je nešto novo i za nas. Na kraju, ako budemo imali sjajnu narednu polusezonu svi će reći to je razlog!

Treninzi u Beogradu su trajali po dva sata i radilo se jednom dnevno?

- Da, kada smo se vratili nakon pauze bilo je dosta vremena do utakmica, te smatram da je to bila dobra odluka, trudili smo se. Sada je vreme da treniramo kraće, ali dva puta dnevno. Na kraju sve zavisi od rezultata, ako budu dobri znači da su i pripreme bile dobre, ako ne budu dobri znači da ni pripreme nisu bile dobre.

"Verovao sam da prolazimo grupu u Evropi"

Glavni cilj u drugom delu sezone je verovatno borba za titulu, pitanje je samo da li je to uopšte više realno na deset bodova zaostatka?

- Iskreno da vam kažem, malo sam se umorio sam od ponavljanja istih fraza, ali zaista moramo da gledamo u svoje dvorište, jer smo svi svesni trenutne situacije. Ako gledamo previše unapred možemo da zaboravimo na ono što je za nama, prvo da osiguramo drugo mesto koje vodi u kvalifikacije za Ligu šampiona, a potom i da se približimo večitom rivalu koliko god je to moguće, pa i da ih prestignemo ako nam se pruži prilika.

Natho je realan kada ocenjuje prvi deo sezone, ističući da je Evropa došla samo kao utešna nagrada.

- Naravno da nije uspeh kada zaostaješ 10 bodova za večtiim rivalom, ali Evropa je nešto drugo. Počeli smo sezonu veoma loše, rezultati su bili očajni, ispali smo i iz kvalifikacija za Ligu Evrope, ali smo se potom probudili, uspeli da se domognemo Lige konferencije i bilo je i dobrih stvari. Pokazali smo da

možemo da igramo dobar fudbal, nadam se da ćemo tako i nastaviti.

Partizan je ostao jedini predstavnik Srbije u Evropi, a ova sezona je specifična po tome što je tim prvi put vezao dva plasmana u grupnu fazu.

- Nisam znao taj podatak, ali mi je drago, jer smo prošli jako tešku grupu, bili ispred Kelna, bili blizu i da budemo prvi u grupi. U nastavku sigurno neće biti lako, teška nas utakmica očekuje sa Šerifom, ali mislim da možemo do osmine finala, pa ako budemo imali malo sreće na žrebu i dalje od toga.

Interesantno da je Natho bio jedan od retkih koji je javno izrekao posle žreba da će Partizan proći grupu pored Nice, Kelna i Slovackog.

- Odmah sam rekao u prvom intervjuu da možemo da prođemo grupu, mnogi su pomislili da pričam bezveze, jer mora zbog teške situacije u kojoj smo se nalazili u tom momentu, ali zaista sam verovao u ovaj tim. Stručni štab je odličan, igrači su na veoma visokom nivou, verovao sam u prolaz. Iako je činjenica da smo se alatili u teškom, zapravo u čudnom periodu. Počeli smo sezonu sa 4:0 na teškom terenu u Ivanjici i onda su nas male stvari odvojile od cilja, možda previše zahteva, a usput smo izgubili glad za uspehom. Kada si u Partizanu moraš da budeš zver koja je uvek gladna uspeha i nikada ta glad ne sme da prestaje. Mi smo više počeli da brinemo o tome da što više držimo loptu u posedu i mislili smo da će sve doći lako. Kiksnili smo, počeo je još veći pritisak i to nas je skupo koštalo.

Da li je vreme da se pobedi derbi, Partizan dugo nije savladao večitog rivala?

- Uvek je vreme da se pobedi derbi! Dugo već nismo pobedili u derbiju, ali imamo priliku već 1. marta. Rival neće igrati u evropskim takmičenjima i biće možda svežiji, imati više vremena za pripremu, ali opravdanje ne sme da postoji. Počinjemo nastavak sezone na teškom gostovanju u Kruševcu, pa imamo Evropu, tako da korak po korak, ima vremena za pravu pripremu.

"Mladi i iskusni Natho nisu iste osobe"

Istakli ste da biste voleli da kada drugi timovi dođu u Humsku pomisle ovaj tim je lud, da znaju da neće lako doći do bodova, da li sugerišeš i mladim igračima da nemaju previše respekta prema protivnicima već da igraju tvrdo i muški?

- Ako gledam po sebi, mislim da sam najfiniji momak van terena. Ali na terenu je drugačije, nekad kažem i sebi, ne možeš da budeš fin. U fudbalu ti niko neće dati ništa ako se sam za to ne izboriš. Da, mora da ostane u granicama sporta, ali moramo da grizemo i da uvek želimo više. Moramo da napravimo atmosferu kao na košarci, dođeš na utakmicu i već je 20:0 za Partizan. Želim da napravimo takvu atmosferu i na stadionu, da je već u svlačionici, pre izlaska na teren 1:0 za nas. Na našem stadionu trenutno zavisi od dana, zavisi od utakmice. Svi to moramo zajedno da promenimo, prvo mi igrači, ali i navijači zajedno sa nama.

Navijači su nekada grubi prema igračima, pogotovo mladim?

- Svugde je tako, mladi igrači u Srbiji imaju dosta prostora, gledam po sebi, pre 15 godina ne bih mogao da sedim i pričam sa današnjim Nathom, drugačiji je to bio mentalitet. Mladi igrači ovde dobijaju veliku podršku od nas starijih i od stručnog štaba. Sa 16, 17 godina već dobijaju priliku da igraju. Naravno, navijači su ponekad strogi ali to je život, moraš da naučiš da se boriš sa pritiskom ako želiš da budeš profesionalac, ako ne želiš bavi se drugim stvarima, igraj stoni tenis.

U Humskoj i posle karijere

Smatrate li da vam je trener Gordan Petrić "dao ključeve" svlačionice i Partizanove igre?

- Rekao bih da jeste. Osećam da veruje u mene i moj stil igre, zna šta mogu da donesem timu, srećan sam zbog toga i poverenje je obostrano. Moram to da iskoristim, da radim jako, ako gledam samo svoj učinak mislim da sam odigrao dobru polusezonu i želim tako i da nastavim.

Klub takođe veruje, potpisali ste novi ugovor pre nego što je stari istekao?

- Da, imam sjajan odnos sa svima u klubu, od uprave do sportskog direktora, uživam u njihovom poverenju, nadam se da će se saradnja i nastaviti. Ali naravno, sve zavisi od mojih igara na terenu.

Četiri godine ste proveli u Rubinu, takođe četiri u CSKA iz Moskve, Partizan mogao da obori taj lični rekord ako se ispoštuje ugovor do kraja?

- Da, to bi bilo pet godina, a nadam se i šest, sedam. Sjajno se osećam, telo me dobro služi i siguran sam da mogu da igram minimum još dve sezone na ovom nivou, a za posle ćemo da vidimo.

Deluje da nećete napustiti Partizan dok ne osvojite titulu?

- Pogađate me u najbolniju tačku moje karijere u Partizanu. Moram da donesem titulu Partizanu. Ne želim da pričam o domaćem prvenstvu jer je situacija komplikovana i iz poštovanja prema navijačima i rivalu, ali svestan sam kakva je situacija. Nadam se da ću barem uvesti Partizan u Ligu Šampiona, to bi bilo sjajno za navijače. Neću se zaustaviti dok ne napravimo nešto veliko!

Taj vaš cilj deli i Rikardo Gomeš takođe...

- Naravno, obojica imamo isti mentalitet, želimo uvek da pobedimo, često se i posvađamo zbog nekih igrica, to je pravi sportski mentalitet, da želiš uvek da pobediš. To je važno i za utakmice, često smo bili jako blizu ali je uvek malo falilo. Haziza je igrač za Partizan.

Razmišljate li da postanete deo menadžementa kluba?

- Zašto da ne, mnogo volim fudbal, mislim da imam dosta i iskustva, proveo sam dosta vremena u dobrim, organizovanim sredinama, vidim i da mi i klub veruje ako kažem nešto. Voleo bih nakon karijere da ostanem u Partizanu, ne znam tačno na kojoj poziciji, ali nakon 35 godina počeneš da razmišljaš i o tim stvarima, to je normalno.

Za sada ste se preporučili tako što ste predložili Doleva Hazizu, na čijem transferu klub trenuto radi. Možeš li nam reći nešto više o Hazizi?

- Igrao je sa mnom u reprezentaciji, gledao sam njegove utakmice. Sjajan je igrač, u poslednje dve sezone se mnogo poboljšao i dokazao u svim segmentima. Uvek je bio darovit i tehnički potkovan, ali u poslednje dve sezone zaista je eksplodirao. Mislim da bi mnogo mogao da nam pomogne, nadam se da će klubovi da se dogovore oko novca. On želi da se oproba u inostranstvu, rekao sam mu da u Partizanu može da odskoči. Mnogo je lakše skrenuti pažnju na sebe u Partizanu nego u izraelskim klubovima i bilo bi dobro za njega. Dobar je dečko i ja mu želim sve najbolje.

Osećam se sjajno kao građanin Srbije

Nedavno ste postali srpski državljanin, dobili ste pasoš naše zemlje. Kako se osećate povodom toga?

- Sjajno, počinjem da učim srpski, moji klinci bi takođe uskorio trebalo da dobiju pasoše, supruga i ja takođe uživamo u Beogradu, ona je započela i privatni biznis, ovo je naprosto naša druga kuća! Ljudi su uvek jako dobri prema nama, odaju nam poštovanje kao i mi njima i kada pričam sa ženom želimo da ostanemo u Beogradu i nakon moje karijere, bićemo presrećni ako se tako i desi.

Srpski nije tako lak?

- Tačno je da nije lak, ali srećom sličan je ruskom i otuda mi učenje ne pada teško. Gotovo sve razumem, ali mi je teže da pričam. Vežbam svakoga dana, pa polako. Možda nije primereno da vam kažem neke srpske reči, to je više za posle ponovi - nasmejao je Bibars Natho, aludirajući da je kao i svi stranci prvo naučio psovke...

(Telegraf.rs)