Mitrović otkrio svoju veliku tajnu: "Nikad ovo nisam rekao, ali sam razmišljao o povlačenju iz reprezentacije"

Razlog je bila ta utakmica sa Škotskom

Srpski napadač Aleksandar Mitrović prešao je u proteklom periodu od tragičara do heroja fudbalske reprezentacije Srbije!

Mitrović je novembru 2021. godine odveo Orlove na Mundijal golom protiv Portugalije u 90. minutu, a godinu dana ranije promašio je odlučujući penal protiv Škotske u baražu za odlazak na Evropsko prvrenstvo.

Preporučujemo

Upravo taj promašen penal mogao je da mu završio reprezentativnu karijeru, što je as Fulama otkrio u razgovoru za RTS.

- Bio je to jedan od najtežih trenutaka u mojoj karijeri. Nikad nisam rekao ranije, ali sam razmišljao možda i o povlačenju iz reprezentacije. Kreneš da preisputuješ sebe da li je važno da opet igraš fudbal. Svašta mi se motalo po glavi sedam, osam dana. Prva četiri nisam bukvalno ustao iz kreveta - rekao je Mitrović tokom razgovora sa novinarom Aleksandrom Stojanovićem, pa dodao:

- Zasmisli, ceo život se spremaš za taj trenutak, radiš, treniraš svakodnevno... U sedmici koja je prethodila utakmici sa Škotima šutnuo sam 20 penala, sve je izgledalo super, dođe trenutak kad svi veruju da ćeš da daš gol, vide sebe u tvojoj poziciji. I ti odeš i – promašiš. Da li je moguće? Šta više da uradiš? Kao da sam razočarao svoj narod, celu zemlju. Spremao sam se ceo život za taj trenutak, da odvedeš svoju reprezentaciju na veliko takmičenje, gde nije bila 20 godina. I promašim. Onda kreću misli: „Zašto treniram?“ Preispituješ sebe, mozak kreće da se igra s tobom, ne kontrolišeš misli. Jedan negativan komentar će te pogoditi više nego 100 pozitivnih. Onda se setiš da nisi jedini fudbaler koji je promašio penal. I opet bih ga šutirao.

Zanmljivo, ali postojala je realna bojazan da Mitrović uopšte i ne igra u Lisabonu gde je postao heroj nacije pre godinu dana.

- Na prvom treningu po okupljanju sam povredio zadnju ložu. Sedam dana sam bio od jutra do uveče kod Andreje Milutinovića. Samo sam odradio trening dan pred utakmicu. Iz kluba su me zvali, poručili da ne rizikujem, da ne igram, jer je Fulamu bitan period. Kažem im: „Važi, važi, biću uz ekipu, ne verujem da ću igrati“. Da ih smirim.

- Na treningu pred utakmicu gledao samo da ne napravim neki nagli pokret, ne pogoršam povredu, a opet da selektor vidi da mogu. Usledile su vežbe, masaže, kreme. Ujutru mi šef kaže: „Polako, čuvam te za drugo poluvreme, tad se rešava, a ti ćeš da uđeš i daćeš gol". Kažem: „Važi, šefe“. Bukvalno se tako desilo. Na terenu nisam mogao lepo da se krećem, čekao sam neki centaršut i desilo se. Tad se sve usporilo, kao da sam gledao film, vratile su mi se slike kako je bilo dok sam kao dete davao golove na ulici, hoće srčka da me strefi, samo da bi izbacio to iz sebe. I sad sam se naježio.

(Telegraf.rs)