Lozinka je pogrešna, pokušajte ponovo
Evropa neka putuje do sledeće sezone, ove neka ne čeka na Zvezdu
Iza sedam Zvezdinih muka i sedam Zvezdinih grešaka, sedam azurnih mora i skupoceno ulepšanih gora, nepostojećih dolina i velikih kazina, živeo je jedan strašni Monako. Na stadionu koji se bolje vidi sa pet kilometara nego sa 50 metara, crveno-beli su se oprostili od evropskog proleća na jedan prilično surov način. Nada je mnogo rano potopljena u kišovitom danu dok je Luj Drugi sve to posmatrao.
Možemo mi to dodatno da razvodnimo (još me drži utisak od sinoćnih padavina), ali bi se u vrhu zenice moglo pronaći sedam sigurnih razloga zbog čega je Zvezda 93 minuta patila u Monte Karlu.
Primiti gol u prvih deset minuta u meču u kojem ti je potrebna pobeda protiv favorita je definicija puta ka indisponiranosti. Lepo kaže Majk Tajson, svi imaju plan dok ne dobiju udarac u lice. E, pa, srpski šampion ga je rano dobio, a onda tako ošamućen pokušao da se stigne nešto što se stići nije moglo.
Od sedam muka, prva je zasigurno pročitana i pobijena taktika Miloša Milojevića koji je evidentno imao naum da napadne po bokovima, jer je i on uvideo da će teško kroz sredinu uspeti da napravi proboj. Trojno štopersko bratstvo Monaka je samo malo razvuklo liniju, pripomoglo bekove i taj koridor je bio prelako zatvoren.
U tom momentu stiže do drugog problema - zatvorena krila, a odsečen usamljeni Pešić među Badiašilom, Maripanom i Disasijem koji su dobili apsolutno svaki duel koji im se ukazao frontalno i leđno od strane napadača Zvezde. Zanemarivši skrivljen penal Badiašila pri rezultatu 3:0, sve ostalo je radilo kao sat, a sa otupelim nožem se i zrela kruška teško seče.
Treća muka je nejaka sredina i hrabri potez Milojevića koji je ipak bio kontraproduktivan. Sredina terena sa tolikim ofanzivnim svojstvima je bila teško ranjiva u duelima sa fizički prespremnim kolegama u drugom taboru. Možda tehnički potkovaniji, ali fizički slabi za protivnika. Situacija je bila kao da višedecenijski mornari vuku konopac sa pešadincima. Ono, i jedni i drugi su jaki, samo što je to mornarima jedan od esencijalnih poslova, pa će sigurno biti uspešniji.
Četvrta muka je možda bila i ona kod koje su se trkale kapljice znoja sa onim kapljicama kiše u Monte Karlu - greške odbrane.
Prvo kiks Borjana, pa onda loša reakcija Milunovića, a zatim i autogol Rodića... Te ti, eto, 3:0 na semaforu. Onaj četvrti gol je već bio udarac kada se više ništa i ne oseća.
Propustio je Foland Milunovića i Erakovića, ukopao se na povratnoj i pošteno zaradio titulu najboljeg igrača utakmice.
Peta muka je ona najgora, ona koju niko ne želi ni da čuje posle ovakvih, ubedljivih poraza - nesrećna okolnost.
Znam, znam... Bedno je o tome pričati, ali se makar na kraju uma može iskrojiti slika nastavka meča da je gol Pešića za 3:2 bio priznat. Sigurno bi se dinamika promenila, sigurno bi se ušlo u jurnjavu protiv zbrinutih Kneževa kojima bi doza panike poremetila kišnu harmoniju.
Ipak, VAR je sasekao poslednju nadu, a sasekao je i jedinu dobru stvar koja je viđena na meču od strane Pešića.
Šesta muka je i to što si ti pod moranjem da savladaš na papiru jačeg, i to na njegovom terenu. Džaba i to što je domaćih navijača taman toliko da komotno, bez guranja, putuju linijom 88 od Belih voda do Zemuna. Što bi rekao Burgija, domaći teren je domaćin teren, plus Nibel na golu.
Najveća, ona sedma, muka je to što niko od izmena nije napravio ono što je bilo potrebno. Ruku na srce, Srnić je zatvorio čelni prilaz ka srcu odbrane, ali tada već nije bila potrebna defanziva za glavni cilj, već za sprečavanje eventualnog debakla.
Ofanzivno. To je bilo potrebno da se probudi, ali nije.
Mnogo pogrešnih poteza, mnogo pogrešnih koraka, previše nedoumica. U Monaku se zaboravila lozinka uspeha, a kada se kuca pogrešna nekoliko puta, morate da sačekate neko vreme da vam se ponovo ukaže prilika da ukucate onu pravu.
Mnogo muka, a nijednog leka. Melemi će se tražiti u domaćem prvenstvu gde je ulog veliki, a dobitak direktan plasman u Ligu šampiona.
Evropa neka putuje do sledeće sezone, ove neka ne čeka na Zvezdu.
(Specijalni izveštač Telegrafa iz Monaka, Miloš Bećagović)