Nešto je trulo u Ljutice Bogdana 1a...

Ko je gledao meč, imao je da vidi dosta toga, ali ovoga puta ne pozitivnog

"Nešto je trulo u državi Danskoj" - rečenica velikog Vililjema Šekspira iz Hamleta, može slikovito da se upotrebi i za Crvenu zvezdu posle poraza od Trabzonspora u Turskoj (2:1). Poraz jeste bolan za navijače kluba iz Ljutice Bogdana 1a, ali ne i najbolnija stvar koja je zadesila ovaj klub.

Zvezda je došla u Tursku kao autsajder, obala Crnog mora, kao i na hiljade grla Trabzonovih navijača sa tribina su bile dovoljne da se beogradski klub i aktuelni šampion Srbije okarakteriše tako.

Preporučujemo

Ruku na srce, to je bilo i opravdano u ovom slučaju, međutim, problem Milošu Milojeviću nije predstavljala ni klima na obali mora, niti huk navijača sa tribina, a ni nekoliko vrhunskih igrača u ekipi Trabzonspora.

Mnogi će već sada upreti prst upravo u trenera i reći da je krivica njegova, da je Miloš Milojević problem, ali zapravo i nije. Pravi problem je dosta dublji. Problem Crvene zvezde u ovom slučaju jeste sama Crvena zvezda.

"Riba smrdi od glave, a čisti se od repa" 

Fudbaleri Zvezde u meču protiv Trabzonspora jednostavno nemaju za čim da žale kako bi rekla čuvena fudbalska floskula kada bolji tim na terenu doživi poraz. Nije to bio slučaj. Trabzonspor je diktirao tempo, diktirao je igru i apsolutno je zasluženo osvojio sva tri boda i odbranio svoju "kuću".

Kako ih zovu, "Oluja s Crnog mora" našem predstavniku nije ostavila ni promil šanse za pobedu.

Šta je predstavljalo problem? Najrealnija situacija je ono što je ostalo iza Dejana Stankovića u trenutku kada je otišao iz kluba, što se ponovo videlo na jednoj utakmici.

Dejan Stanković, bivši trener Crvene zvezde, jeste bio veliki motivator i to je bila njegova glavna karakteristika. Miloš Milojević je drugačiji tip trenera i taj "nedostatak" će morati da nadoknadi, dok će u onom taktičkom morati još dosta da se potrudi.

Ideja je tu, vide se obrisi i njegove zamisli, ali jednostavno, neki igrači nisu dovoljno spremni u ovom trenutku i nisu adekvatni da odgovore na njegove zahteve.

Kondicija je ogroman problem, ali i deficit na određenim pozicijama. Primarno, na poziciji desnog beka gde ne postoji rešenje. Odlazak Milana Gajića, potom i raskid ugovora sa Kristijanom Pićinijem su ostavile na ovoj poziciji samo Marka Gobeljića, koji nije igrao ni u jednoj evropskoj utakmici ove sezone, a jedini potez na meču s Trabzonom bio je selfi s turskim navijačima.

Na desnom beku protiv Trabzonspora je nastupio Slavoljub Srnić kome je Trezege načinio dosta velike probleme i ekipa sa obale Crnog mora je najviše napadala upravo po toj strani. Probijala je u svakom napadu, čak je i centaršut kod prvog gola došao upravo sa te strane.

Uvidevši ovaj hendikep, Milojević je promenio formaciju i iz 5-3-2 prešao u 4-4-2, Srniću je tako dodelio drugo zaduženje gde je nastupio dosta bolje, ali i dalje daleko od dobrog.

Srnić nije kriv, jednostavno, kriva je selekcija igrača kao i prelazni rok u kom je Zvezda odlučila da se ne bavi esencijalnim problemjma koji su novog trenera ostavili na milost i nemilost klubova u Evropi.

Ostatak odbrane u meču sa Trabzonom je bio manje-više sasvim zadovljavajuć. Nemanja Milunović je bio praktično igrač utakmice, Aleksandar Dragović je imao nekoliko sjajnih intervencija, dok je Strahinja Eraković u dosta navrata tokom utakmice "lutao".

Nije mogao Eraković da pronađe sebe, što je rekao i sam Milojević, a sve zbog toga što je u prethodnim mečevima igrao na beku.

Apostrofirao je Milojević to na konferenciji rekavši da je "Eraković umom na beku". To se ne može raditi s igračem koji vredi više miliona i koji bi u budućnosti trebalo da predstavlja okosnicu reprezentacije. Strahinja Eraković nije bek.

Motor ekipe koji polako posustaje i usijana glava koja je morala biti smirena

Igra Crvene zvezde se u proteklom periodu svodila na jednog igrača, a to je Gelor Kanga, "problematični" fudbaler, koji ni sam u poslednje vreme ne igra na zadoljavajućem nivou.

Ovoga puta je dobio i svog "naslednika" ali za sada samo po temperamentnosti, Kingsa Kangvu koji je pocrveneo u 63. minutu, i to zbog svoje nepažnje, jer je "sagoreo" od želje, što je u ogromnoj meri i rešilo ovaj meč.

Milojević je odlučio da na sredini izvede najočekivaniji mogući duo - Gelor Kanga i Seku Sanogo. Jedan da bude plejmejker, mozak i kreator, a drugi da bude "radilica" i da pokvari svu moguću igru koju kreira Marek Hamšik.

Nije mu uspelo. Zvezda nije imala ideju kako da stvori napad i priliku. imala je problem da poveže odbranu i napad, a to "breme" je moralo pasti na Gelora Kangu, koji od one utakmice protiv Makabija ne igra onako kao što se od njega očekuje, na šta je ljude navikao. Sve od one utakmice gde ga je Dejan Stanković izveo, a on tu žustro odreagovao.

U Trabzonu je ponovo "prodao" loptu posle koje je pao drugi gol, a to mu je postala praksa na poslednjih nekoliko utakmica.

Nisu nešto bolji bili ni Kings Kangva, niti Osman Bukari. Pokušao je Milojević da iznenadi protivnika i na teren umesto Aleksandra Kataija izvede mladog Kangvu iz Zambije, ali se ovaj potez odbio samo njemu o glavu.

Kangva je u prvih 20-ak minuta igrao sa veoma niskim nivoom samopouzdanja, rani žuti karton ga je poremetio i krenuo je da igra tek oko sredine prvog poluvremena. Polako je podizao svoju igru i kada je bio blizu svog "zenita", on je pocrveneo i uskratio svoju ekipu jednog igrača, što će se kasnije ispostaviti i prevagom na ovom meču.

Sredina je ovde bila neupotrebljiva, nije imala svrhu i nije uspela ništa da uradi, nije se video smisao u igri. Igralo se po principu vrućeg krompira - gurni prvom do sebe, kako bi sebe spasao.

Moraće Milojević da "opameti" Kangu ili da pronađe novi motor, pošto je ovaj malo "zapušen".

Crvena zvezda trenutno ima samo jednog napadača - i to povređenog

Kada se sve sabira i oduzima, mora se pomenuti i to da je klub sada uslovljen na samo jednog napadača - Aleksandra Pešića, koji je takođe povređen i koji igra sa slomljenim prstom već nekoliko utakmica.

Još jedno pitanje jeste, kako je klub koji vodi bitke u Evropi i koji igra najvažniju sezonu u Evropi dopustio sebi da od tri napadača dođe do samo jednog u jeku sezone.

Pešić je pokušavao da se bori sa štoperima Trabzonspora, uspevao je donekle, možda je mogao bolje kod prvog gola da odreaguje, ali napadač nije imao taj instinkt defanzivca i desilo se šta se desilo.

Bukari je imao ulogu lažnog napadača u prvom poluvremenu i imao je nekoliko situacija, pomagao je Pešiću, ali krilni fudbaler u ovoj utakmici nije mogao da se osloni na svoju brzinu, zatvarali su ga, udvajali i odmah "sekli", kao što je to radio i Makabi nekoliko nedelja ranije.

Pronađen je "penicilin" za Osmana Bukarija, što treba da zabrine Zvezdu.

Umesto Pešića je u drugom poluvremenu ušao Kalifa Kulibali koji je daleko od bilo kakvog takmičarskog fudbala. Fudbaler nije uspeo da se snađe, promašivao je skokove, dok je ponekad izgledao i kao "muva bez glave", što ga je u nekoliko navrata i moglo koštati povrede, jer se sudarao s fudbalerima Trabzonspora.

S ove distance, mnogo fali Ohi Omoijuanfo koji je prodat ekipi Brondbija, jer Kulibali je, makar trenutno, daleko od njegove zamene.

Čovek vredan pohvale i veliko pitanje za Miloša Milojevića?

Ako je nešto bilo svetlo u ovoj utakmici, to je ulazak mladog Veljka Nikolića koji je uspeo i da postigne gol. Veljko Nikolić je fudbaler koji je ogroman deo prethodne sezone propustio zbog povrede i tek je sada kod Miloša Milojevića uspeo da se vrati u tim.

Milojević ga je na svojoj prvoj utakmici protiv Javora ubacio u igru, mladi Nikolić je već tu postigao gol, dok je i protiv Trabzonspora bio poprilično solidan uz jedan gol.

Ibrahim Mustafa je takođe uspeo da osveži igru svojim ulaskom, upravo on je i asistirao Veljku Nikolića kod gola, te se ove dve izmene mogu podvesti i pod sintagmom - pun pogodak.

Osim ove izmene, evidentno je da je Milojević uvideo neke greške, te je pokušavao da ih ispravi tokom meča, što ga je dovelo do pomalo čudne situacije. Meč je završio sa četiri štopera, i to u trenutku kad je gubio sa 2:0.

Teško je pronaći pravi razlog takve odluke, teško je reći šta mu je bila zamisao, ali ono što se videlo na terenu jeste malo ofanzivniji Nemanja Milunović, koji je mogao i da zapreti po gol protivnika, dok je Veljko Nikolić i uspeo da savlada Ugurčan Čakira.

Milojević je ovim potezom ponovo pokazao da važi ono "tanka je linija od genija do ludaka", dok će se to tek pokazati u narednim mečevima, gde će Miloš Milojević morati da ispravi još mnoge stvari koje je zatekao u klubu, a koje su se pokazale na ovom meču...

(Telegraf.rs)