Vujadin Savić za Telegraf: Otkud penzija, ko me je pozvao na klupu Zvezde, zašto sam hteo da uletim na teren

Nekadašnji stameni štoper je odvojio vreme za naš portal, gde je otkrio neke stvari i zašto je do njih došlo

Mnogi su ostali u čudu ovog leta kada je poput "bombe" odjeknulo to da se Vujadin Savić vraća u svoj klub, u svoju Crvenu zvezdu. Ovoga puta Vujadin neće imati kapitensku traku oko ruke, niti dres, već je odlučio da obuče trenerku, oko vrata postavi štopericu i znanjem i iskustvom pomogne novom treneru Milošu Milojeviću u stručnom štabu. Vujadin je o penziji, ali i o mnogim stvarima pričao za Telegraf.

Porodica Savić je duboko urezana u srž Crvene zvezde, Vujadinov otac, čuveni Dušan "Dule" Savić je ostao sinonim za golgetera u Ljutice Bogdana, dok je Vujadin odlučio da se pozabavi oninm drugim delom terena - odbranom.

Preporučujemo

Čak i tamo, Vujadin je noseći dres Crvene zvezde uspevao da pruži odlične partije, koje su Zvezdu u poslednjim godinama i stavile na "čvrste noge", te su utabale put "evropskoj" sceni u prethodnom periodu.

Vujadin je i dalje u dobrim igračkim godinama (32), ali je odlučio da završi karijeru i sada se oproba u drugoj ulozi, za koju smatra da je došlo pravo vreme.

- Uvek sam kroz karijeru nastojao da budem realan i da dobro promislim pred svaku odluku. Nije bilo lako da okačim kopačke o klin, jer sam ceo život posvetio tome, ali sam osetio da je pravi momenat za novo poglavlje u mojoj karijeri. Uz podršku najbližih, doneo sam odluku koja nije laka, ali mislim da je prava - rekao je Vujadin Savić na početku razgovora za Telegraf.

Otkrio je Savić i ko je "krivac" zašto je on ponovo u Crvenoj zvezdi, kao i koliko mu je značio poziv njegovog voljenog kluba, prema kom ljubav nikada nije ni krio.

- Imam mnogo prijatelja u Zvezdi, što mi govori da sam u igračkim danima zaista bio profesionalac i neko koga ljudi pamte po lepom. Miloš Milojević me je pozvao, kao i ostatak uprave, svi u klubu su bili za to da dođem i pokušam da pomognem u radu stručnog štaba. Imponuje mi to, zaista sam ponosan što sam ponovo u svojoj kući.

• Kakav je osećaj vratiti se "kući", ponovo doći na Marakanu?

- Identičan, kao i uvek kada dođem na stadion, u kakvom god svojstvu. Svi znaju koliko volim Zvezdu, tako da je svaka reč o emocijama suvišna, ali moram da kažem da sam uzbuđen. Možda čak i više nego kad sam bio igrač, jer je ovo sve još uvek novo za mene. Ipak, ono što mogu da kažem je da sam spreman - priča Vujadin Savić, novi član stručnog štaba Crvene zvezde.

Vujadin kao neko ko je igrao na poziciji štopera će ovoga puta u Zvezdi na tom mestu imati i igračku zvezdu poput Aleksandra Dragovića koji ima iskustvo igranja u Bundesligi i Premijer ligi, ali i "zvezdu u nastajanju" u vidu Strahinje Erakovića, kome je Savić predvideo i velike stvari. Međutim, za obojicu kaže da ovde nema pritiska, niti šefovanja, da je bitan samo jedan cilj - zajedništvo.

- Jedini autoritet u koji verujem je autoritet znanja. Ni kao igrač nisam poštovao one koji pokušavaju išta usiljeno. Ne želim da budem nadređeni, niti da ikom naređujem, želim da se svi zajedno okupimo oko istog cilja i da ga uz međusobnu podršku ostvarimo. Dok, što se tiče Strahinje, nemam dilemu da Eraković ima kvalitet za reprezentaciju. Poznajem ga još iz dana dok je bio pionir maltene, i tada je odskakao i znalo se da će da bude vrhunski igrač. Mislim da zaslužuje da bude na Svetskom prvenstvu i od srca mu želim da se nađe na spisku putnika.

Svoj "debi" Vujadin Savić je imao protiv ekipe Monaka, gde je Crvena zvezda nažalost poražena sa 1:0 pred oko 40.000 ljudi na Marakani. Zvezda je pokazala zube, borila se, ali nije imala sportske sreće. Savić je otkrio i šta mu je sve kroz glavu prolazilo tokom ovih 90 minuta.

- Došlo mi je da uđem na teren. Šalu na stranu, moram da se navikavam na to da mi je uloga drugačija nego ranije. Međutim, uvek je teže kada gledaš, nego kada igraš, tu nemam dilemu - kaže Savić, koji se potom osvrnuo i na samu utakmicu protiv Monaka, dok mu to evocira i neke uspomene na njegov period igranja u crveno-belom dresu.

- Žao mi je što nismo ostvarili bolji rezultat, jer smatram da smo zaslužili bar jedan bod, ako ne i sva tri. Imali smo prilike, mogli da rešimo utakmicu ranije, utisak je bio da nećemo primiti gol, ali eto. To je fudbal i nauk za sve nas, ali ono što me raduje je da smo odigrali sjajnu utakmicu, bez obzira na rezultat. Sledeći put će sve te lopte ući u gol, nemam sumnju. Možemo da prezimimo, sećam se i kad sam bio igrač pa smo remizirali sa BATE Borisovim 1:1 na Marakani kad se očekivalo da pobedimo. Tad smo isto zaslužili pobedu, ali je na kraju bio remi, a mi smo dočekali evropsko proleće.

Utakmicu protiv Monaka je obeležio i Slavoljub Srnić, koji je postao tragičar nakon što je skrivio penal u poslednjem kvartalu meča. On je nespretno zakačio Aleksandra Golovina, sudija je odmah pokazao na belu tačku i Bril Embolo je to surovo kaznio. Kasnije je čitav stadion zviždao Slavoljubu Srniću koji je u suzama to propratio sa klupe.

- Srna je neko ko je pravi primer svima kada je reč o odnosu prema obavezama, treninzima i ljubavi prema Zvezdi. To jako dobro znam, jer smo igrali zajedno i bili deo ekipe koja je uvela Zvezdu u Ligu šampiona. Sećam se dobro i gola protiv Kelna koji nas je doveo do toga da prezimimo u Ligi Evrope. Od mene će uvek imati podršku, i ne samo od mene, već i od čitavog tima - kaže Vujadin Savić, koji se potom dotakao i činjenice da su navijači zviždali i Aleksandru Kataiju, jednom od najboljih fudbalera ovog kluba.

- Mislim da Sale nije zaslužio da mu iko zviždi. Koliko je samo bitnih golova dao za Zvezdu... Mislim da neću pogrešiti ako kažem da je jedan najboljih fudbalera koje je Zvezda imala u 21. veku. Smatram da su zvižduci bili nepotrebni i da nema potrebe da se na takav način "podržava" iko. Zvezdaše karakteriše zajedništvo, i kada je dobro i kada je loše i nadam se da se takve scene neće ponavljati - ističe Savić.

Za kraj ovog razgovora, Vujadin Savić je još jednom napravio retrospektiku svih dešavanja u prethodnih pet godina, te se podsetio i tima iz 2017. koji je "utabao" stazu Crvenoj zvezdi ka Evropu, a upravo je on kao kapiten bio vođa te generacije.

- Krenulo je od te naše generacije koja se onako pomalo i tiho okupila. Zvezdina deca, mnogo dobrih ljudi i želja da vratimo klub tamo gde pripada i uspeli smo u tome. To iz ove perspektive deluje realno, da Zvezda svake godine igra grupnu fazu evropskog takmičenja, ali meč sa Krasnodarom u Beogradu je za mene nešto najlepše. Evo i sad se naježim kad se setim svega toga. Nije bilo očekivano, ali smo uspeli. Verujem jednako i u ovu grupu fudbalera, a Zvezda je bez dileme vesnik prosperiteta srpskog fudbala. Treba samo da se uporedi koliko smo mi, a koliko ostali klubovi doneli u smislu bodova Srbiji i sve će biti jasno.

(Telegraf.rs)