Partizan se polako budi iz letnjeg sna: Crno-belima derbi kao prekretnica u sezoni

Tim iz Humske posle 168. odmeravanja snaga i remija sa Zvezdom, iako na papiru u podređenom položaju, ipak ima više za čim da žali

Daleko od toga da je sve “bajno i sjajno”, ali ako je nekakva smernica 168. večiti derbi, Partizan je napravio znajačan korak unapred u odnosu na turoban početak sezone. Neko će reći – kasno, titula je već izgubljena, no, nije to poenta priče, tako bi bilo i da je situacija obrnuta, da je na kontu crno-belih sedam bodova viška (ko razume – shvatiće), suština je da je tim iz Humske pokazao znake života, odnosno napretka, počeo da se budi iz “letnjeg zna” u koji je dospeo nestručnim radom, bolje reči – neradom, tokom priprema, a što je za posledicu imalo i igrački i rezultatski kolaps, pet vezanih neuspeha u ligi, eliminaciju iz kvalifikacija za Ligu Evrope od duplo slabijeg tima sa Kipra.

Nije Gordan Petrić mađioničar Hudini, niti je sebe tako predstavljao kada se latio posla od koga su posle ostavljenog haosa iza Ilije Stolice svi redom okretali glavu. On je samo neko ko je dugo vremena nosio dres Partizana, potom bio i čelnik crno-belih i veoma je svestan postulata kluba, svestan kako tim i fudbaleri moraju da izgledaju na terenu da bi se dopali navijačima i javnosti. Svako nakaradno odstupanje od tih duboko ukorenjenih nepisanih pravila, a bili smo im svedoci na početku takmičenja, dovodi do opšteg nezadovoljstva, kolapsa, teških reči..

Preporučujemo

Kako je počelo...

Derbi je, uz još poneku anomaliju kojoj ekipa robuje, doneo drugačiju sliku Partizana u odnosu na pre mesec i po dana i učinio da pristalice crno-belih iz remija sa Crvenom zvezdom (1:1) izađu zadovoljniji, čak i da žale što rivala koji je bauljao bez daha u plućima tokom drugog poluvremena nisu surovije kaznili.

Otkako je preuzeo brigu o prvotimcima, Petrić je nekoliko puta napominjao da mu je prva misija da opusti igrače i na taj način im omogući da rade ono što najbolje znaju – igraju fudbal bez grča koji veže noge i samim tim lakše ispunjavaju zahteve u igri.

Prvi mečevi posle promene trenera su bili teški, silom prilika je promenjena formacija, u nedostatku rešenja i balansa u centralnom delu terena, bilo je mnogo oscilacija, praznog hoda, pre svega zato što je ekipa bila potpuno fizički nespremna, a uz to i “ubijenog” samopouzdanja.

Neke osnovne stvari – predaja lopte, pas, postavljanje, ispunjavanje osnovnih zahteva, postali su “špansko selo” za ekipu koja je prošle godine pod Aleksandrom Stanojevićem funkcionisala kao sat i mogla da igra vezanih očiju.

Taj period adaptacije trenera na ekipu i obrnuto je svakako još u toku, kao u sama tranzicija koja nije jednostavna i zahteva vreme koga u Partizanu nikada nema. Tako su pobeda protiv Mladosti GAT i remi sa Hamrunom u gostima bili teški i za gledanje, a kamoli za igranje, nešto bolje je bilo sa Maltežanima u Beogradu i proteklog vikenda sa Radničkim u Kragujevcu, kada je Petrić vratio formaciju (4-2-3-1) u kojoj se fudbaleri najkomotnije i osećaju.

Derbi je, bao kao i u nekim prethodnim mečevima, doneo kritičan početak, ali su “razrada” - reakcija posle primljenog gola i završnica pokazali priličan pomak unapred.

Pre svega na psihološkom planu, jer tim nije upao u očaj kada je rival postigao gol, što se redovno dešavalo na početku sezone, već će uzvratio, “pokazao zube” igrački kvalitetnijoj Zvezdi. Da bi u drugom delu bio dominantniji u polju, daleko više “na lopti”, konkretniji u završnici i daleko stabilniji u defanzivnim zadacima, ne dozvolivši rivalu ništa više od dva jalova udarca sa distance.

Bude se polako i nosioci igre u timu, duboko uspavani na početku sezone, kristališu se lideri i daje poverenje igračima koji ga znanjem i spremnošću da preuzmu odgovornost i zaslužuju.

Pogodak sa Belićem i ostala deca u fokusu

Kako neko ko zna način funkcionisanja Partizana, rezultatski, ali i ekonomski, Petrić od prvog dana forsira i priču sa mladim igračima u timu i to ne kako floskulu i pokrivalicu, već daje klasičan praktični primer iz meča u meč.

Tako je u duelu sa Crvenom zvezdom “gurnuo u vatru” mladog Kristijana Belića i pogodio sa odlukom, jer je vezista dečačkom drčnošću, hrabrošću i energijom opravdao gotovo svaki minut na terenu, očito veoma dobro psihološki pripremljen za veliki meč.

Minute su dobili i Samed Baždar, Nemanja Jović, u Kragujevcu je starter bio Mihajlo Petković, najavljuje Petrić i mladog Vanju Vlahovića u budućnosti... Sve to i te kako “miriše” na Partizanovu priču, na nešto što se zna i primenjuje već decenijama.

Naravno, mnogo toga još Partizan mora da uradi da bi u potpunosti stao na noge, da, za početak, dodatno popravi fizičku spremnost, stekne automatizme kojih u ovom trenutku baš i nema ili se teško sprovode zbog svega navedenog, da se jasno odredi i uigra ko šta radi na terenu u kojoj situaciji.

Pre svega da pojača sastav još nekolicinom igrača kako bi podigao kvalitet i “produžio” klupu, jer je jasno kao da Crvene zvezda neće biti jedini takmac u borbi za trofeje i mesta koja vode u Evropu. Pojačali su se i još to čine Vojvodina, Čukarički, TSC... Svi vrebaju priliku i čekaju svoj trenutak slave.

(Telegraf.rs)