Srbin je trenerski hit u Kini: "Partizan me naučio da pobeđujem, svi se čude kako je mali klub došao do vrha"

Milan Ristić ove sezone radi neverovatan posao sa kineskom Hakom koja je, iako taze superligaš, u samom vrhu tamošnjeg fudbala * Govorio je i o Dušanu Vlahoviću kog je trenirao, kao i Partizanu gde je čak i igrao u mlađim kategorijama

Kada su ga dovodili početkom januara 2021. godine, imali su na pameti samo jedno - da ih "stabilizuje" i dovede tim u gornji deo tabele druge lige! Sada, godinu i po dana kasnije, s njim na čelu jurišaju ka samom vrhu Superlige i "kucaju na vrata" azijske Lige šampiona! Da, ovako se ukratko može opisati sve ono što je mladi srpski trener Milan Ristić uradio u kineskom fudbalu, sa ekipom Mejdžou Haka!

Uveo ih je u decembru 2021. u elitni rang takmičenja, iznenadio je mnoge (doduše ne i one koji ga dobro poznaju) da bi posle 14 kola aktuelne sezone Haka postala prava senzacija i sa 23 osvojena boda (šest pobeda, pet remija i tri poraza) nalazi se na visokom 5. mestu, uz četiri "koraka" zaostatka od pomenute LŠ.

U razgovoru za Telegraf, Ristić je otkrio zašto je njegov tim hit šampionata, kako se uopšte obreo u Kini, a dotakao se i Partizana u kom je bio kapiten mlađih kategorija. Zatim i trener Teleoptika u kom je beležio sjajne rezultate u radu sa mladim igračima među kojima je, uostalom, bio i Dušan Vlahović.

- Rezultati Hake su postali interesantna tema koja je izazvala dosta pažnje i o kojoj se mnogo piše u kineskim medijima. Svi se pitaju kako to da se jedan mali klub, koji dolazi iz najmanjeg mesta u Kini koje ima superligasa, nalazi u samom vrhu kineskog fudbala - počeo je Ristić razgovor, a potom nastavio:

- Za mene to nije iznenađenje. Od samog dolaska u Haku ja sam se trudio da igračima prenesem pobednički mentalitet i profesionalnizam, kao glavne odlike mog rada, što su igrači brzo prihvatili. Svaki protivnik, bez obzira da li je to ekipa koja se bori za opstanak ili šampionski tim iz prethodne sezone, mora na terenu da pokaže da je bolji od nas i zasluži pobedu.

Ristić je sa Hakom pre nekoliko dana bio na mestu koje vodi u LŠ. Vezao je tri pobede, zatim i poveo protiv lidera šampionata Vuhana, ali mu je pozitivan rezultat na kraju izmakao. Na pitanje koliko je uopšte teško u Kini držati pobednički kurs, Ristić je dao zanimljiv odgovor.

- Moja je sreća što sam čitavu karijeru proveo u fudbalskom klubu Partizan koji vas od malih nogu uči da pobeđujete svake nedelje. Vremenom taj pobednički mentalitet Partizana postaje deo vas. Želja za pobedom u svakoj utakmici je nešto što je prirodno u meni i što ja pokušavam da prenesem na moje igrače.

A među tim svojim igračima, Ristić imačak  trojicu Srba - Aleksu Vukanovića, Radeta Dugalića i Nebojšu Kosovića.

- Znače mi mnogo, ali istovremeno i obavezuje puno. Dugalić, Kosovic i Vukanović su igrači koji su navikli na visok nivo profesionalnosti i znaju šta se od njih očekuje i kako da pomognu klubu. Stoga nije ni čudo što su nosioci igre ove sezone. Deluju kao moja produžena ruka na terenu i u njih imam bezgranicno poverenje. Ali, istovremeno od njih tražim mnogo više nego od drugih igrača, jer znam da ce prvi biti na udaru ako stvari ne idu onako kako bi želeli. Ali nisu samo njih trojica tu. Kondicioni trener Zdravko Perić je neko ko je svojim radom podigao igrače na viši nivo i pripremio ih za izazove superligaskog fudbala. Uz njega je i analitičar Luka Milićević koji mi puno pomaže u pripremi utakmica i analizi protivnika. Njih dvojica su znatno unapredili rad u klubu i podigli ga na nivo Superlige.

Ono što je posle 14 kola postala činjenica jeste to da su sada mnogi navikli na taj visoko nivo fudbala koji Haka igra, potajno se nadaju toj LŠ, ali Ristić iskusno "spušta loptu na zemlju" podvlačeći da ona uopšte nije ni bila u planu.

- Snage za LŠ imamo, ali to nije imperativ. Ovo je naša prva sezona u Superligi i glavni cilj je opstanak u ligi i pravljenje osnove za budućnost kluba kao stabilnog superligaša. U uslovima pandemije korona virusa, i mera koje su na snazi u Kini, učešće u azijskoj Ligi sampiona predstavlja samo opterećenje i za najveće kineske klubove. Naime kineski klubovi učestvuju u Ligi šampiona sa omladinskim sastavima, pa su tako ove sezone šampion Šandong i Guandžo završili takmičenje sa 48 primljenih golova na ukupno 12 utakmica, dok je jedan od najbogatijih klubova, Šangaj Port, odustao od takmičenja.

Ono što svakako "bode oči" kada je u pitanju kineski fudbal ove sezone jeste izostanak bombastičnih i višemilionskih transfera, nešto što je prethodnih godina bilo i te kako normalno.

- Potpuno ste u pravu. Globalna ekonomska situacija uslovila je drastično smanjenje investicija velikih kompanija u kineski fudbal, a rezultat toga je izostanak velikih transfera i smanjen dolazak preskupo plaćenih stranih fudbalera. Siguran sam da je to trend koji će se nastaviti i dalje - priznao je Ristić koji je pokušao da nam dočara razliku između elitnog i drugog ranga takmičenja:

- Razlika je očigledna. Počevši od organizacije klubova, preko trenera, pa do izbora stranih igrača. Haka je poprilično stabilan klub. U ovom teškom periodu, kada mnogi klubovi odustaju od takmičenja usled finansijskih poteškoća, Haka nema većih problema. Klub nikada nije imao skupe transfere, niti je davao velike plate igračima, već je poslovao mudro i oprezno. Ali nikada nisu imali superligaske ambicije. Čak ni po mom dolasku. Cilj je bio gornji deo tabele druge lige, ali sam ih ja uveravao da možemo i vise od toga. Prošle godine je plasman Hake u kinesku superligi bio najveće iznenađenje, a danas smo, eto, prava senzacija.

Interesovalo nas je i kako je Ristić stigao do kineskog fudbala, nakon vremena provedenog na klupama Teleoptika i Zemuna.

- Iznenadio me je poziv fudbalskog kluba Haka. Nisam mogao da verujem kada mi je generalni menadžer kluba rekao da je došao u Srbiju da bi razgovarao sa mnom. Sam taj čin, uz činjenicu da mi se jako svideo projekat koji su mi predstavili, je bio dovoljan da shvatim koliko su ozbiljni. Naravno da je bilo sumnji i straha, sobzirom da nikada nisam pre bio u Kini, ali su mi mnogo pomogli naši treneri koji su radili u Kini, pre svega Tumbakovic i Stanojević. Oni su mi približili kineski fudbal toliko da sam se po dolasku osećao kao da sam godinama deo istog - priseća se Ristić i dodaje:

- Fudbal se, kao uostalom i sve drugo u Kini, potpuno razlikuje od svega na šta smo mi navikli. Kineski narod je mnogo okrenut tradiciji, pa su tako i u fudbalu promene jako teške. Pre svega u načinu treninga i pripreme utakmica. Iako su svesni da im je potrebno veće znanje o metodama treninga i fudbalu uopšte, jako je teško da nametnete svoje mišljenje i način rada. Sa druge strane, fudbalska infrastruktura je jako dobro razvijena. Svi klubovi imaju svoje trening baze sa nekoliko terena, hotelom, restoranom i medicinskim delom.

Sada sve izgleda bajkovito kada je u pitanju Ristićev "trenerski život" u Kini, ali daleko od toga da je po dolasku u najmnogoljudniju zemlju sveta bilo lako. Naprotiv, mladi stručnjak je čak pomišljao i da  se možda vrati za Srbiju. Na kraju, apostrofirao je snagu koju je dobio od strane porodice.

- Došao sam u doba korone. Po dolasku sam četiri nedelje bio u hotelskom karantinu zbog mera koje su i danas na snazi. U takvoj situaciji sam se često pitao da li sam napravio grešku i da li treba da odustanem. Sreća pa nisam sudio na osnovu prvog utiska nego sam dopustio da prođe vreme i da bolje upoznam Kinu. Kada prihvatite ovdašnju kulturu, sve što vam nedostaje je neko da sa njim podelite sve lepote ove zemlje. To je upravo i najveći problem sa kojim se srećem - razdvojenost od porodice. Uskoro će dve godine kako nisam video suprugu i decu, jer je u Kinu gotovo nemoguće doći zbog epidemioloskih mera. Da moja Vukica nije tako snažna i istrajna osoba, siguran sam da ni ja ne bih podneo ovaj period naše razdvojenosti.

Otkrio nam je Ristić i kako je uopšte odlučio da se bavi trenerskim poslom.

- Počeo sam vrlo rano. Bio sam kapiten u mlađim selekcijama Partizana, ali prelazak u seniorski fudbal nije išao glatko. Dugo sam se zadržao u Teleoptiku gde sam počeo da se interesujem za sam trening, način rada i organizaciju treninga. Na nagovor Baneta Nikolića sam upisao najpre višu trenersku školu, a potom i kurseve za trenerke licence. Tako da sam odmah po dobijanju neophodnih licenci, prekinuo igračku karijeru i posvetio se trenerskom poslu.

A kao trener imao je tu privilegiju da trenira Dušana Vlahovića, sadašnjeg reprezentativca Srbije i napadača Juventusa.

-  Vlahović je od malih nogu bio pravi lider i vođa svojoj generaciji. Kako na terenu tako i u svlačionici. Izdvajao se od svojih vršnjaka zrelošću, upornošću i željom da uči i napreduje svakog dana. Mnogo je talentovanih igraca prošlo kroz omladinsku školu Partizana, ali su retki oni koji su prihvatili da je samo naporan rad put do uspeha. Gotovo svakog dana smo ostajali na terenu po završetku treninga da bi dodatno radili na stvarima za koje sam mislio da mora da popravi. Njegov talenat je neosporan, ali je naporan rad kroz mlađe kategorije od Vlahovića napravio dijamant koji su Italijani samo izglancali da bi počeo da sjaji. Što se tiče ostalih momaka koje sam trenirao, svakako da je Vlahović postigao najviše u igračkom smislu u karijeri. Ali sam ja ponosan sa sve njih, jer su izrasli u dobre ljude, vredne i poštene, koji znaju da fudbal nije jedina stvar u životu.

Na pitanje da li je Vlahović možda trebalo da dobije veću šansu u prvom timu Partizana, Ristić je dao zanimljiv odgovor.

- Svi bi voleli da igrači iz naše omladinske škole igraju za prvi tim što duže, ali je realnost da oni najtalentovaniji najpre odu. Nažalost, situacija u srpskom fudbalu je takva da što ste veći talenat, to ste kraće tu, a Vlahović, kao najveći srpski talenat u poslednjoj deceniji, nije mogao drugim putem. Siguran sam da su treneri, ali i sam Dušan, želeli da u Partizanu igra što duže, ali to jednostavno, nije realno - poručio je Ristić koji se svojevremeno i sam povezivao sa klupom crno-belih iz vremena dok je sedeo na onoj Teleoptikovoj:

- Promene trenera su sastavni deo funkcionisanja svakog kluba, pa tako i Partizana. Normalno je da, ako ste u trenutku promene trenera, trener u Teleoptiku, da budete jedan od kandidata za klupu prvog tima. Tako su šansu dobili Vermezović, Rašović, Tomić... I Albert Nađ je sada slovio za jednog od kandidata. To je normalan proces razvoja trenera u fudbalskom klubu Partizan.

Zanimljivo, mogao je Ristić još ranije da ode u inostranstvo - u Grčku.

- Bilo je, svojevremeno, određenih kontakata sa Olimpijakosom. Na njihovo insistiranje. Ali su se na kraju ipak odlučili za drugog trenera.

Dotakao se mladi stručnjak i trenutne situacije u Partizanu. Crno-beli su loše startovali, promenili su trenera, zatim ušli u grupnu fazu Lige konferencija, dok u javnosti preovladava mišljenje legendi da bi klub možda trebalo više da se osloni na resurse iz svoje škole.

- Situacija nije laka, ali nikada nije ni bilo lako. Partizan uvek traži više i bolje, i od svakoga zahteva maksimalnu posećenost, ali i vrhunsko znanje, pogotovo danas. Partizan je uvek okrenut svojoj omladinskoj skoli i svake godine promoviše igrače za prvi tim. Ali uvek ćete naći oprečna mišljenja. Neko smatra da je nedovoljno igrača iz omladinske škole u prvom timu, a nekome smeta što na klupi za rezerve nema nikoga osim dece koja su tek ponikla iz omladinske skole. Činjenica je da rezultati sa početka sezone nisu bili dobri, a to se prenosi na funkcionisanje čitavog kluba. Sada je potreban zajednički rad na svim nivoima kako bi se situacija stabilizovala i kako bi se klub izdigao iz trenutne situacije.

Za kraj, interesovalo nas je i Ristićevo mišljenje o pravilu bonus igrača u srpskom fudbalu. Najviše zbog toga što je i sam dosta vremena proveo u radu sa mladim fudbalerima.

- Siguran sam da je stručni odbor FSS podrobno razmislio pre nego što je doneo tu odluku. Uostalom, takvo jedno telo, sastavljeno od najeminentnijih fudbalskih stručnjaka, i služi da bi donosilo odluke koje služe za dobrobit i razvoj srpskog fudbala, nezavisno od uskih interesa klubova. Ja sam mišljenja da je mnogo važnije baviti se razvojem igrača pre prelaska u prvi tim, kako bi tranziciju iz omladinskog u seniorski fudbal što jednostavnije podneli i spremni dočekali daleko ozbiljnije zahteve seniorskoj fudbala - jasan je trener kineske Hake.

(Mario Marić)