Duljaj uveo stroga pravila igračima u Teleoptiku i "isprašio" vlasnika restorana koji je hteo da ugura igrača

Filijala crno-belih, koja je nekada bila važan stepenik pred ulazak u prvi tim je na novom početku, sa novim trenerom koji je zaveo ozbiljan red i uveo pravilnik ponašanja za igrače

Novi trener Teleoptika, Igor Duljaj, nova pravila, reklo bi se onakva kakva su negovana od osnivanja Partizanove škole, a ticala su se ponašanja i na terenu i van njega, učenju fudbalu, ali i lepom vaspitanju, jer u Humskoj je odvajkada bilo jednako bitno da, pored dobrih igrača, "proizvedu" i dobre, vaspitane ljude.

Novo vreme, generacije, pomodarstvo i loši primeri u najbižem okružeju (čitaj: sportskom centru i prvom timu) su u dobroj meri minulih godina narušile sve ono što je negovano decenijama, ali je Duljaj sa preuzimanjem funkcije rešio da to ispravi u selekciji koju vodi, koliko god je to moguće...

Preporučujemo

Pravila ponašanja je mnogo, ali prenećemo vam samo neka osnovna, čisto da shvatite poentu da novi trener Teleoptika želi da prenese na mlade igrače sve ono čemu je i sam učen kroz školovanje u Humskoj, da pored fudbalske obuke, momci koji su u osetljivom životnom razdoblju postanu dobri, odgovorni ljudi i na pravi način predstavljaju i sebe i klub svuda i na svakom mestu.

Pravilnik ponašanja za igrače: Svi isto odeveni, zabranjeno zavrtanje šortseva, žvakanje kašičica za kafu, najmlađi čiste smeće...

Za početak postoje pravila pre i za vreme treninga što se tiče odevanja i ponašanja. Trenera zahteva da svi igrači budu jednako odeveni, da, na primer, ako se dogovore da obuju crne čarape onda je obaveza da svaki igrač u timu nosi istu boju. Zabranjeno je zavrtanje šortseva, odnosno pretvaranje istih u "kupaće gaće" na treninzima, što možete videti kod nekih prvotimaca, a isto tako je zabranjeno nositi čarape "nazuvice", koje se i ne vide od kopački.

Takođe je strogo zabranjeno gestikulirati na treninzima, bilo ka saigračima koji možda nisu dodali loptu u nekom trenutku ili ispratili akciju, dizati ruke, komentarisati, negodovati, a nije dozvoljeno i koriti samoga sebe, jer trener je taj koji koriguje, hvali, kritikuje, dok igrači treba da obavljaju zadatke na terenu najbolje što mogu i pomognu timu, saigračima i sebi samome da budu što bolji.

Još nešto, nisu pravila ponašanja usko vezana samo za sportski centar Partizana u Zemunu, već su koncipirana tako da fudbaleri crno-belih, odnosno filijale Teleoptika, svuda i na svakom mestu ponašanjem i kulturom na pravi način predstavljaju svoj klub.

Tome u prilog i činjenica da je Duljaj kupio i kese za smeće, koje su "zadužila" dva najmlađa fudbalera među "optičarima" i oni su u obavezi da posle utakmice, na domaćem i na gostujućem terenu, pokupe sve što je ostalo iza tima kod i oko klupa za rezervne igrače, kao i u svlačionicama, da ostave apsolutno čisto kako su zatekli u trenutku dolaska na meč.

- Kad pričam o Partizanovoj školi i o tome kako ona treba da izgleda moj stav je vrlo jasan – budućnost od nas zahteva da mislimo na sadašnjost. Drugi klubovi kupuju gotove igrače, a mi moramo da ih stvaramo. Imao sam tu sreću da sam radio sa tvorcem Partizanove škole Florijanom Conjom Matekalom, kasnije sa Milanom Gicom Damjanovićem, Brankom Rašovićem, Mišom Radakovićem i Ljubišom Tumbakovićem, koji mi je bio trener u “petlićima”, a kasnije me dočekao i u prvom timu – rekao je Igor Duljaj gostujući u Partizanovom podkastu.

Nije to sve, fudbalerima je sugerisano i da u sportskom centru ne žvaću plastične kašičice od kafe, a i nekim saradnicima da ne se puši u kancelarijama za sastanke...

Kako se proveo vlasnik restorana

Da Teleoptik više neće biti "sabirni centar" za mamine i tatine sinove, igrače koji su preko ove ili one "veze" nekako upali u filijalu Partizana, bez dana fudbalske škole u Humskoj, svedoči i primer vlasika restorana u centru grada, koga je Duljaj "isprašio" pre nekoliko dana i odbio da "vidi talenta" koga je doveo na probu.

Naime, pomenutog čoveka je u Teleoptik poslao (naj)niži klupski "činovik", iz sektora koji nema veze sa sportom, bez ikakve najave treneru ili bilo kome. Vlasnik restorana iz centra grada je prvo ostavio poruku na prijavnici, ali kada je shvatio da trener nije želeo ni da je pogleda, sačekao je posle treninga ne bi li "talenta" ipak nekako ugurao.

Pozvao se prvo na čoveka koji ga je poslao i - udario u zid, a onda je počeo da hvali svoj restoran, pre i od igrača koga je doveo, pa se onda setio zašto je zapravo došao i poželeo "da ga trener vidi". I tu je takođe udario u zid, Duljaj mu je vrlo brzo objasnio da takva priča više neće prolaziti, pa se podvijenog repa vratio odakle je i došao...

(Z. Ivković)