Partizan od sjaja do očaja: Novi poraz crno-belih, Kiprani bliži plej-ofu Lige Evrope

Veoma bleda partija Partizana na Kipru, mogli su mnogo bolje

Nema svetla na kraju tunela za Partizan ni u evropskim okvirima, gde je u prvom meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope poražen od AEK-a iz Larnake sa 2:1, u meču gde je samo u prvih pola časa igre ličio na tim koji je vredan pomenutog takmičenja, dok je ostatak vremena bio u podređenom položaju. Crno-bele su ovoga puta koštali prekidi, očajne reakcije posle kornera, pa su početno vođstvo golom Kvinsija Meniga u potpunosti "potrli" sa dva primljena preko Anhela Garsije i Hrvoja Milićevića, koji su doneli veliki znak pitanja za prolaz u narednu fazu takmičenja, odnosno revanš za sedam dana u Beogradu.

Za razliku od prethodna tri meča u prvenstvu, gde je apsolutno svaki detalj u igri Partizana bio sporan, početak utakmice sa AEK je prilično obećavao dajući nadu da bi crno-beli konačno mogli da se pokrenu sa "mrtve tačke" i ostave bolji utisak.

Preporučujemo

Tome u prilog i mnogo konkretnija igra u polju u odnosu na Kiprane, veći posed lopte u nogama beogradskog tima i konkretnije akcije, koje su krunisane pravovremenim golom, taman da se preveliki respekt domaćina sa kojim je ušao u utakmicu dodatno produbi.

Sa petoricom stranaca u ofanzivi, Partizan je delovao konkretnije, rešenije da meč otvori na pravi način i dođe do rezulata koji bi mu garantovao mirniji nastavak i završnicu utakmice. Tek što se krenulo sa centra, zapretion je Bibras Natho sa 20-tak metara (pravo u golmana), a potom je i Fuseni Dijabate "promešao" desnu stranu odbrane AEK-a i uputio udarac u okvir gola, ali je takođe gađao po sredini.

U nekoliko navrata crno-beli su dobro namučili rivala, odigrali smislene akcije, no nedostajao je ponekad bolji izbor rešenja u završnom pasu, a nekada korak ili dva pre defanzivaca domaćeg tima da bi se došlo do cilja.

Ipak, gol je došao u pravi čas, u 18. minutu i kreirali su ga Fejsa, koji je otvorio kontru, nastavio je Natho sjajnim pasom iza leđa odbrane ka Rikardu, a napadač, ovoga puta na ispomoći na desnom boku, sačekao je, iako je imao i Dijabatea na talenu, da se otvori Kvinsi Menig kome nije bilo teško da pogodi mrežu - 1:0.

Držao je Partizan još dobrih desetak minuta dobar ritam, kontrolisao utakmicu, imao i solidan pokušaj preko Natha, kao i nekoliko obećavajućih kontranapada, a potom je polako počeo da pada. Osetili su to i igrači AEK-a, naviknuti na vremenske prilike na Kipru, pomerili linije ka sredini terena i postali značajno i opasniji i konkretniji nego li u prvih pola časa igre.

Igralo se u tom periodu mahom na polovini crno-belih, bez opasnosti po gol Stevanovića, međutim, AEK je dolazio u priliku da zapreti posle prekida, od kojih je onaj iz 34. minuta bio koban po Partizan.

Dogodio se niz grešaka na centaršut Luisa Gustava iz desnog ugla, koji je prvo slabo procenio golman Stevanović, krenuo, stao, pa nije uspeo da se vrati na pravo mesto, a u inerciji je i Filipović izgubio duel sa Tomovićem, čija povratna lopta je došla do Garsije na peterac i kapitulacija je bila neminovna - 1:1.

Primljeni gol je drastično uticao na samopouzdanje igrača Partizana, jer u završnici prvog dela gotovo da nisu postojali na terenu. Gustavo im je napravio još jedan problem posle kornera, kada je Stevanović pravovremeno intervenisao, a u smiraju je i Rosales uputio udarac sa distance, koji je golman crno-belih nekako odbio u korner. Istina, imao je i Partizan svoj momentum, pošto je Nathov prekid teledirigovao "pronašao" Vujačića na prvoj stativi, no, udarac usamljenog defanzivca je završio iznad prečke...

Nastavak je imao sličan početak kao i prvo poluvreme, s tim da je vremensko ograničenje Partizanove bolje igre svedeno na tek uvodnih desetak minuta, posle čega je bilo jasno da tim Ilije Stolice jednostavno nema snage da visok ritam meča.

Da je bilo malo više sreće, crno-beli su u toj početnoj fazi mogli do drugog gola, što bi svakako uticalo na AEK i verovatno olakšalo posao do kraja meča, međutim, prečka je "sprečila" Rikarda da u 54. minutu zatrese mrežu, a nekoliko minuta kasnije golman Pirić je intervenisao u poslednjem momentu ispred istog igrača, posle pasa Andradea.

Reagovao je ubrzo trener domaćina, izvršio trostruku izmenu i, čini se, upravo tada prelomio meč u svoju korist. Stolica je takođe ubrzo reagovao, ali je promenio samo desnog beka, detektujući da je Filipović slaba karika i da bi Živković mogao da stabilizuje taj deo tima, no, nije to donelo značajan boljitak, jer su crno-beli već počeli da pucaju po šavovima, izubili bitku u veznom redu, dok je prekid bio "maligna" tačka od početka utakmice i često pretnja po gol Stevanovića.

Malo je nedostajalo da Altman matira pola odbrane Partizana u 66. minutu, pošto je dobrano promešao nekoliko čuvara i samo je sreća što je bio previše iskosa prilikom udarca, pa je Stevanović mogao da interveniše na pravi način.

Bio je to zapravo samo nagoveštaj neminovnog, pošto je Partizan samo četiri minuta kasnije surovo kažnjen za očajnu igru u drugom delu meča. Ponovo je prekid bio koban, slaba reakcija na korner, potom i još slabija na "drugu loptu" pošto je Gama ostao sam i uputio udarac, a štoper Hrvoje Milićević kao "duh" na petercu samo skrenuo loptu u mrežu - 2:1.

Partizan posle toga više nije ni postojao na terenu, iako je Stolica pokušao da razmrda ekipu novim izmenama, ali su se crno-beli vratili na "mod" iz Niša, odnosno mečeva sa TSC i Novim Pazarom gde su izgledali nemoćno, sporo, tromo, nespremno, pa i nedovoljno borbeno da nešto učine i okrenu meč u svoju korist.

Poraz je posle svega viđenog bio neminovan, a da se ne lažemo i očekivan...

(Telegraf.rs)