Totalni raspad Partizana u Pazaru: Debakl od fenjeraša, užasna igra i velike brige pred nastavak sezone

Crno-beli su "pali" zbog relizovanog penala Mijića, a Saničanin je iskljuečn u 23. minutu zbog drugog žutog kartona koji je prethodio najstrožoj kazni

Jad, čemer i očaj - tri reči za jedan klub - Partizan - pod vođstvom Ilije Stolice, klub koji se protekle sezone borio za titulu do samog kraja, a u tekućoj ima tri kiksa u četiri kola Superlige i već sada i preostali čelnici (a malo je posle ostavke Ivice Ilieva na uštrb šefa struke), fudbaleri i stručni štab mogu da uplate letovanje na nekoj egzotičnoj destinaciji, jer su svakako izgubili sve već u sezoni kupanja.

Ovoga puta crno-belima je "meru uzeo" klub koji je postigao dva gola u tri kola - Novi Pazar i to golom Miloša Mijića iz jedanaesterca koji je skrivio Siniša Saničanin u 22. minutu zbog čega je i isključen. Sve u svemu, velikan iz Humske je na kolenima u najvažnijoj sezoni u novijoj istoriji Srbije.

Preporučujemo

Umesto da početkom tekuće sedmice odrade neminovno i promene trenera, iako to nikada nije popularna metoda šok-terapije, u Partizanu su se povinovali volji jednog čoveka i odlučili da, umesto svetla, potonu još dublje.

Utakmica u Novom Pazaru je trebalo da bude, bar po Iliji Stolici, prekretnica za nastavak sezone, odskočna daska za početak evropskih kvalifikacija, ali se umesto toga pretvorila u novu bruku i fijasko kakvu crno-beli odavno ne pamte.

Kao i u prethodna dva duela sa Radničkim i TSC, Partizan jednostavno nije ličio ni na šta, bez obzira što se vratio u sistem koji je uigravan tokom celih priprema, što je izbor igrača bio sličan onome iz prethodne sezone, jer je jasno već duže vreme da nije ni do postavke igre niti do tima, već da "riba smrdi od glave" i da postojeći stručni štab jednostavno više nema nikakav uticaj na tim.

Tako se ekipa koja je u prethodnoj sezoni borila za titulu do samog kraja i ovoga puta raspala u paramparčad do 22. minuta meča, kada su Pazarci, potpomognuti samovoljom jednog čoveka u Humskoj, udarili poslednji ekser u sanduk velikana Humske za ovu sezonu.

Do pomenutog trenutka, crno-beli, rekosmo već, nisu ličili na tim koji može da postigne gol, niti odigra smislenu akciju, taman da se utakmica igra, ne 90 minuta, nego tri dana, niti su, očigledno fizički nespremni, u stanju da isprate jači ritam duela.

Taj početni privid poseda, ogledao se u jalovim pasovima između dva kaznena prostora, sa očiglednim problemom u organizaciji igre, unosnim pasom iz poslednje linije, ali i distribucijom kada bi se i probio taj prvi blok upornih i "žednih krvi" Pazaraca. koji su naprosto osetili da preko puta njih nije onaj pravi, dominantni Partizan već loša kopija nekakvog Voždovca iz 2017. godine, zastarelih ideja, prohujalog vremena.

Jedna prilika iz nehata Rikarda, posle pasa Natha, bila je samo puki incident u očaju gostiju, koji su potom potpuno potonuli i kapitulirali. Najavu je doneo Majdevac, koji je u 20. minutu umakao Fejsi u kaznenom prostoru, tražili su domaći jedanaesterac, ali se ni sudija ni VAR soba nisu oglasili.

Samo dva minuta kasnije, Partizan nje mogao da izbegne neminovno. Posle pasa iz dubine, Majdevac je "zalomio" Saničanina koji ga je zakačio po nogama, a glavni sudija Marko Ivković je bez ustezanja pokaoa na belu tačku. Odgovornost je preuzeo Miloš Mijić i rutinski savladao Nemanju Stevanovića - 1:0.

Da muka bude još veća, bio je to Saničaninu drugi žuti karton u samo sedam minuta, pa je isključen i crno-beli su ostali sa devetoricom igrača u polju.

Sve posle toga su bile samo muke za Partizan i slatke muke za Novi Pazar, kome je posao bio znatno olakšan, jer je Stolica u polju žrtvovao Fejsu koji se u defanzivnoj tranziciji spuštao u poslednju liniju kako bi zatvorio "rupu".

Uspevalo je to do 36. minuta, kada je Partizan samo sreća spasla nove kapitulacije, jer je Mijić posle soloprodora nanizao četiri igrača crno-belih, a potom lukavo šutirao kroz noge Vujačiću i - pogodio stativu.

Pokušao je Partizan u smiraju prvog dela da izvuče nešto iz "petnih žila", ali se sve svelo na jednom pokušaju Vujačića sa 35 metara i prekidu Natha sa ivice kaznenog prostora koji nisu bili opasnost po bivšeg golmana kluba iz Humske - Filipa Kljajića.

Promenio je Stolica u poluvremenu bonus igrača, pružio priliku Kristijanu Beliću umesto Petkovića, odnosno Fuseniju Dijabateu koji je dobio priliku umesto Natha, no, nije to donelo nikakav boljitak u igri gostiju, bezopasnih do mere nepodnošljivosti.

Novi Pazar je zapravo imao za čim da žali, jer je u 49. minutu Islamović propustio veliku priliku posle centaršuta Ergelaša sa levog boka, ali je udarac petom bivšeg đaka crno-belih lako ukrotio Stevanović.

Pokušao je Partizan da se trgne, da pokuša makar nešto, iako je po teškom vremeu sa igračem manje to bio Sizifov posao, ali je stanje očaja bilo tako veliko da su se, recimo, u jednom momentu Menig i Rikardo sudarili u kaznenom prostoru domaćina, Prilike, ako se tako uopšte mogu i nazvati udarci Meniga i Andradea, završile su u čvrstom bloku Pazaraca, a prodori Dijabatea naprosto nisu adekvatno ispraćeni u opštoj apatiji celog tima.

Nisu Pazarci ni žurili, čekali su da se gosti ispucaju i umore, a potom su polako počeli da vrebaju iz kontre, jer se prostor sve više otvarao i davao im mogućnost da nokautiraju "grogiranog" rivala.

U međuvremenu je i trener Gaćinović izvršio tri izmene, kako bi održao svežinu svog tima, a i Stolica je pokušao sa mladim Samedom Baždarom da dobije bar malo oštrine u napadu i - nije uspeo,

Umesto toga, malo je nedostajalo da Novi Pazar postigne i drugi gol, pošto je u jednoj kontri Nikčević umakao Fejsi na desnoj strani, uspeo da centrira, ali je volej Mijića iz neposredne blizine pogodio spoljašnji deo mreže.

Pokušao je Partizan da uzvrati preko Rikarda, na pas petom Baždara, no, bio je to samo jedan od poslednjih trzaja tima koji se raspao u nemoći, lošem vođenju i odsustvu ideje u toj meri da su Pazarci, samo da su bili malo koncentrisaniji u završnici, mogli da postignu još neki gol i potpuno ponize favorita.

Nisu ipak propustili priliku da to učine verbalno, pošto se iz loža u nekoliko navrata moglo čuti:

- Ode titula, ode titula...

Svi su to čuli i u TV prenosu, pitanje je samo da li su to čuli u Humskoj ili su, robujući jednom čoveku i njegovim neracionalnim i nestručnim odlukama, ostali i bez sluha...

(Telegraf.rs)