Šok ispovest igrača kog je htela Zvezda: "Ljudi su ubijani pred mojim očima"
Kolumbijac Kasijera se prisetio svog odrastanja u domovini
Bio je Mateo Kasijera tokom leta velika želja Crvene zvezde koja je želela da iskoristi situaciju u ruskom fudbalu, ali je Kolumbijac na kraju izabrao Zenit i, sudeći po njegovom mišljenju, nije pogrešio!
Kasijera je odlično počeo epizodu u svom novom klubu, čak je dao i gol Zvezdi u prijateljskom meču, dok je u razgovoru za "Sport Ekspres" odlučio da otkrije i neke nepoznate detalje iz svog života.
Preporučujemo
Može li maleni Škupi da "po glavi" Dinamo lupi? Zvezda se iz 2 razloga nada porazu Modrih u Skoplju
Đuričić ipak ostaje u Seriji A: Srbin na dobrom putu da nađe novi klub
To se posebno odnosi na detinjstvo koje je očigledno bilo veoma teško za Kasijeru.
- Moje detinjstvo se ne može nazvati jednostavnim. Nisam rođen u velikom gradu, već na selu. Bilo je dovoljno nasilja i na ulicama u Barbakoi. Recimo da je bilo mnogo loših ljudi koji su imali autoritet i moć. Oni su postavljali svoja pravila i ponekad su odlučivali ko će živeti, a ko ne - počeo je Kasijera i nastavio:
- Ali visok kriminal nije bio jedini problem. Barbakoa je bila veoma daleko od najbližeg grada, zbog toga je mojoj porodici bilo teško da dođemo do hrane. A ako bi nekome pozlilo, onda je pacijentu trebalo nekoliko sati da dođe do bolnice po lošim putevima.
Na pitanje da li je bio svedok pucnjave ili ubistva, Kasijera je rekao:
- Da, video sam pucnjavu. Ljudi su umirali pred mojim očima, uključujući i nevine. Kada je dolazilo do obračuna između bandi, obični ljudi su mogli da nastradaju u unakrsnoj vatri. Naravno da je sve to strašno, ali na svu sreću to je sada prošlost. Situacija u Barbakoi je postala bolja.
Priznao je Kolumbijac da se plašio za sopstveni život.
- Kada sam se preselio u Kali, živeo sam u problematičnoim kraju. I sada shvatam da uopšte nije bilo bezbedno izaći iz kuće rano ujutru. A morao sam to da radim. Činjenica je da je trening često počinjao oko 7-8 ujutru,a ja sam do trening centra Deportiva imao dva i po sata vožnje autobusom. Stoga sam često izlazio u 03.30 iz kuće ili oko 04.00. I to sasvim sam. A u to vreme mnogi opasni ljudi su završavali svoje noćne poslove i postojao je rizik da se "sudariš" s njima.
(Telegraf.rs)