Dragan Stojković Piksi - najvažniji čovek srpskog fudbala, koji je vratio veru u reprezentaciju!

Konačno navijači s ponosom idu na stadion i ponosni su i nakon što se utakmica završi, bez obzira na ishod

Dragan Stojković Piksi je čovek koji je morao da se desi srpskom fudbalu! Lider i kapiten dok je bio igrač, a sada podjednako veliki lider i kao selektor, ponovo je vratio veru u reprezentaciju, koja konačno počinje da opravdava onaj čuveni nadimak "evropski Brazilci", po stilu i lepoti fudbala koji je gajila godinama unazad.

Ipak, poslednjih nekoliko godina uz povremene bljeske, Srbija je lutala, izgubila identitet, postala reprezentacija sa luzerskim mentalitetom i igračima koji za mečeve na Marakani kažu da je "realnost da primimo četiri gola od Portugalaca".

Preporučujemo

A onda je došao Piksi i sve preokrenuo munjevitom brzionom, pa je Srbija tu istu Portugaliju, čak i moćniju, pobedila usred Lisabona u meču za plasman na Svetsko prvenstvo.

Sada se protiv Portugalaca ide sa stavom neka se oni plaše naših Mitrovića, Tadića i Vlahovića, a pred meč sa Norveškom sa stavom "Ko je Haland?", na pitanje kako ga zaustaviti. Naravno, nije u pitanju nikakvo potcenjivanje, već stav da se iskaže samopouzdanje kroz šalu, kako bi se dalje lakše to samopouzdanje prenelo i na igrače.

Počeo je Piksi dugotrajan proces, čiji bismo finalni čin trebalo da vidimo u Kataru ovog novembra na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Na tom putu je očekivano da bude i uspona i padova, ali ono što svi vide i što niko ne može da ospori, to je činjenica da navijači ponovo uživaju kada gledaju utakmice reprezentacije.

"Moramo da budemo jedinstveni, da ginemo za dres naše zemlje, grb i himnu. Nema drugog načina da se dođe do uspeha. Rezultat je prioritet, ali isto tako hoću da mi dominiramo, da želimo gol više i mi budemo ti koji će kontrolisati utakmicu. Biće i teških momenata, ali će i tada biti neophodno jedinstvo, vera i optimizam da će prva sledeća utakmica biti bolja" - ovim rečima se Dragan Stojković Piksi obratio srpskoj javnosti kada je pre godinu, a te reči i sada odzvanjaju posle utakmice protiv Slovenije gde je meč završen rezultatom 2:2.

Srbija je u prvom poluvremenu pregazila rivala, igrala je meč za fudbalske udžbenike i delovalo je kao da je u pitanju igra "mačke i miša", ili što bi sam Piksi rekao, izgledalo je kao trening utakmica. Dali smo dva gola, mogli smo još bar toliko. Nažalost, u drugom poluvremenu je došlo do nekih grešaka koje su rivali krunisali sa dva gola, pa je ostala žal što još jedna sjajna partija Orlova nije krunisana pobedom.

Ali, ono što svakako može da se kaže sa sigurnošću, Srbija ni u jednoj utakmici od kako je Piksi postao selektor, nije bila inferioran rival, čak ni u porazu od Danske od 3:0 u prijateljskom meču, ili u porazu od Norveške od 0:1 u prvom meču Lige nacija ove sezone. Imala je Srbija šanse i u tim utakmicama, ali ih nije iskoristila, nije imala ni sreće, kao ni na poslednjem meču sa Slovencima.

Ali, upravo to je taj proces o kojem je Piksi pričao kada je preuzeo reprezentaciju. Ono što je bitno, to je da mu navijači veruju, nema zvižduka, nema zluradih komentara i svima je vraćeno samopouzdanje i vera u reprezentaciju.

Vera da na Svetskom prvenstvu možemo da uradimo konačno nešto veliko. Pa što i Piksi kaže, "Ne mogu ljudima da zabranim da maštaju da ćemo da osvojimo Svetsko prvenstvo". To je upravo stav kakav je potreban. Nema zadovoljavanja malim stvarima, morate da postavite naviše moguće ciljeve ukoliko želite da napravite nešto izvanredno i da ispišete istoriju.

Od Piksija nikada nećete čuti alibi priče, za ovaj ciklus je bio oslabljen neigranjem jednog od najvažnijih igrača - Dušana Vlahovića. Ali, to je iskoristio da stvori dodatnu prednost za reprezentaciju i da "oživi" Luku Jovića, koji mu je vratio za poverenje sa dva gola i probuđenim samopouzdanjem, što će nam tek biti potrebno za Katar.

Piksi je za ova četiri meča pravio velike rotacije, pružio je šansu i debitantima i pokazao da ih nije zvao "samo da bi ih zvao" da budu na spisku, kao što je bio slučaj kod nekih prethodnika, već i da računa na njih, a samim tim dodatno "širi" roster i jača snage nacionalnog tima.

Konačno, sa Piksijem na klupi, ljudi srećni odlaze na stadion i zadovoljni ga napuštaju, čak i bez obzira na rezultat. Posle Norveške je doživljen poraz, ali borba nije izostajala, sada se zaista gine za dres i grb, a fudbal je svakako samo sport gde je nekada potrebna i doza sreće.

A uz ovakav pristup, sigurni smo da će i sreća da na posluži onda kada bude najpotrebnije, na Svetskom prvenstvu u Kataru.

Piksija mnogi sada i "Mister", ali zapravo možemo ga zvati i Alhemičar, jer je od ekipe koju su mnogi smatrali luzerskom napravio čisto zlato. Kada su pravi ljudi na pravom mestu, dogode se i ovakva "čuda", da Srbija igra lep i efikasan fudbal, da je atmosfera oko reprezentacije pozitivna i da uz sve to imamo i rezultate.

(Telegraf.rs)