Turbulentnih 10 godina užičke Slobode: Bili nadomak Evrope, pa se gasili, a sada ponovo priželjkuju Superligu

Da li je vreme da se klub iz grada na reci Đetinji ponovo vrati među najbolje?

Retki su zaljubljenici u fudbal u našoj zemlji koji se sa setom neće setiti nastupa Slobode iz Užica u Superligi Srbije. Nekada čuveni stadion "Pod Beglukom", a koji sada nosi ime po nadaleko poznatom treneru Radomiru Antiću, bio je velika prepreka za sve rivale koji bi na njemu zaigrali. Umeli su pored Đetinje da padaju Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina, Čukarički, pa i svi ostali klubovi, pre nego što je klub doživeo krah i malo po malo došao do najgoreg scenarija - gašenja i preimenovanja.

Ipak, ispostaviće se da ovaj scenario nije bio niti malo koban po klub iz Užica. Naprotiv, GFK Sloboda, kako se sada naziva ovaj tim, uspeo je brzo da se izgdigne iz mulja i da prebrodi prepreke četvrtog ranga, da bi potom usledile dve godine borbe u Srpskoj ligi Zapad, pre nego što je ostvaren prvi cilj - povratak u Prvu ligu Srbije. Već od avgusta ćemo gledati Rosonere nazad u drugom rangu, a zdušno će se potruditi da to ne bude kraj.

Preporučujemo

Ali krenimo iz početka... Kako je uopšte došlo do toga da klub takvog imena dođe za tako kratko vreme od sjaja do očaja, a da se sada polako vraća na onaj stari, dobri put?

Krcat Gradski stadion na otvaranju i pobeda koja se u Užicu dan-danas pamti

Bio je to 21. avgust 2011. godine, datum koji su svi u Užicu čekali toliko dugo - konačno je otvoren renovirani stadion. A na otvaranju, rival kojeg bi svako poželeo - Partizan. Sloboda je imala ogroman motiv da dođe do pobede, a interesantno je da je na klupi crno-belih i u tom mandatu sedeo Aleksandar Stanojević, a da je beogradski klub bio u jeku evropskih kvalifikacija.

Meč je po Partizan krenuo izvrsno, pogotkom Aksentijevića u 30. minutu meča. Sloboda je poravnala samo sedam minuta kasnije preko sada već čuvenog Filipa Kasalice, koji je potom "zaradio" svoj transfer u ekipu Crvene zvezde. A onda, kada je delovao da će biti viđena podela bodova, malo je nedostajalo da se stadion "Pod Beglukom" sruši. Sa sve krovom.

Igrao se 93. minut, kada je Vojislav Stanković napravio nesmotren prekršaj na ivici kaznenog prostora, a Sloboda dobila poslednju šansu da ugrozi Vladimira Stojkovića iz slobodnog udarca. Pred loptu je stao Slavko Marić, iskusni vuk koji je gađao u stilu velikih majstora i obradovao preko 10.000 Užičana na Gradskom stadionu. Bile su to zaista predivne scene.

Evropa izmakla za dlaku, rezultat iz Jagodine se čekao na Karaburmi

Slobodi je zaista malo nedostajalo da u toj sezoni dođe do izlaska na evropsku scenu. Zapravo, bilo je tu na kraju i dosta povika, pošto je tadašnji predsednik Dragan Subotić zapretio da će Užičani istupiti iz lige zbog kako je rekao "neregularnih uslova" u takmičenju. Problem je bio taj što je i Jagodina završila sa identičnim brojem poena kao i Rosoneri na četvrtom mestu, ali je otišla u Evropu zbog bolje gol-razlike.

Pred poslednje kolo, obe ekipe bile su poravnate na tabeli sa po 48 bodova. Sloboda je igrala sa OFK Beogradom na Karaburmi, a Jagodina kod kuće protiv Novog Pazara. Obe ekipe su ostvarile pobede, s tim da su Užičani svoj meč završili nešto ranije i čekali su i nadali se pozitivnim vestima iz Pomoravlja, koje su izostale.

I sledeće sezone, Slobodi je malo falilo da se domogne Evrope, pošto je ponovo zauzela peto mesto na tabeli Superlige, ponovo iza Jagodine, koja je ovoga puta ipak imala zalihu od pet poena, pa nije bilo toliko razloga za buku i galamu. Međutim, nakon što su i drugu godinu u nizu propustili šansu da se domognu kontinentalnih kvalifikacija, Užičani su upali u probleme finansijske prirode.

Ispadanje iz Superlige, a potom i ponor do "beton" lige

Sloboda je u sezoni 2013/14 ispala u drugi rang takmičenja, iako je u poslednjem kolu protiv Voždovca na svom stadionu mogla da igra barem za baraž u najvišem rangu takmičenja. Rosoneri su i taj meč izgubili, pa su se zajedno sa ivanjičkim Javorom preselili u Prvu ligu Srbije, samo tri godine nakon što je otvoreno veliko fudbalsko zdanje kraj reke Đetinje.

Problematično po Slobodu je dugo bilo to što nisu uspeli do kraja da izmire sva potraživanja na račun transfera Filipa Kasalice i Nikole Maksimovića. Bilo je pored toga i mnogih drugih problema, zbog kojih su Uprave krenule da se smenjuju jedna za drugom. Svi su mnogo obećavali, ali niko zapravo nije uspevao da Slobodu vrati na pravi put. Bili su tu i popularni Bata Đora, odnosno Milovan Đorić, ali ni on nije našao magični štapić za sve nagomilane probleme užičkog kluba.

U međuvremenu se pojavila informacija da Slobodu želi da preuzme i američki biznismen, Saša Turović, koji je želeo da uloži velika sredstva u klub i da organizuje akademiju fudbala za mališane iz Užica, ali je na kraju odustao zbog toga što mu tadašnja Uprava nije dala sve podatke o dugovanjima, zbog čega je sredstva preusmerio u košarkaški tim Slobode, koja se takmičila u međuvremenu i u ABA 2 ligi i stigla do plej-ofa.

Gurala je nekako Sloboda u Prvoj ligi Srbije narednih godina, uspevala je da sačuva drugoligaški status sve do 2019. godine, kada je Grad Užice presekao i rekao da je dosta. Nisu želeli čelnici više da dotiraju klub koji je bio u gubicima, pa je doneta razumna odluka da se krene - od početka. Rosoneri su se preselili u četvrti rang takmičenja, promenili su naziv u Gradski fudbalski klub Sloboda, a navijači su verovali i nadali se da je ovo reinkarnacija nekadašnjeg Superligaša.

Četvrti rang preskočen kao od šale, Sloga iz Požege "večiti rival" za plasman u Prvu ligu Srbije

Takmičenje u četvrtom rangu takmičenja, odnosno Zoni zapadno-moravskoj nije predstavljao veliki problem za Slobodu, tim pre što je takmičenje prekinuto na pola zbog poznate situacije sa koronavirusom. U tom momentu, Užičani su imali četiri boda više od Budućnosti iz Arilja na vrhu tabele, pa je doneta odluka da se Erama dodeli direktan plasman u Srpsku ligu Zapad.

Prethodne sezone, Sloboda je pokušala odmah da preskoči i drugi uzastopni rang, ali je naletela na veoma nezgodnu prepreku u vidu Sloge iz Požege, koja je oduvala konkurenciju i završila na prvom mestu bez ikakvih problema. Međutim, u dogiravanju za mesto u Prvoj ligi Srbije poraženi su od Timoka, pa nam je preostalo da gledamo "večito rivalstvo" Užica i Požege i u minuloj takmičarskoj godini.

I zaista, bila je to jedna od najuzbudljivijih sezona u ovom rangu od kako on postoji. Ko bi rekao da će konačnog pobednika i putnika za viši rang na kraju presuditi upravo međusobni skor, koji je bio na strani Užičana zbog pobede na stadionu "Radomir Antić" rezultatom 3:2, dok je u Požegi pred sam kraj sezone odigran meč bez golova, na kojem je pravdu delio jedan od naših najboljih sudija, Novak Simović.

Krajnji skor u bodovima - 63:63, pa je slavlje preko 4.500 ljudi u Užicu moglo da počne uz dosta pirotehnike i vatromete nakon ostvarene pobede nad RSK-om iz Rabrova proteklog vikenda kraj Đetinje. Još jedan fudbalski centar se time polako, ali sigurno, vraća na mapu Srbije.

Ostaje da vidimo šta sledi u budućnosti za ekipu Slobode, odnosno da li će ona doneti Užičanima novu radost i plasman u dugo očekivanu Superligu, prvi put posle osam godina.

(Telegraf.rs)