Orlići spremni za polufinale Evropskog prvenstva: "Verujemo u sebe, mi nismo saigrači, nego braća"

Mladi srpski reprezentativci "pucaju" od samopouzdanja pred odlučujuće borbe za tron Evrope

Kadetska reprezentacija Srbije (U17) izborila je plasman među četiri najbolje selekcije u Evropi i već ispisala istoriju kao najuspešnija srpska reprezentacija u tom izrastu. U nedelju, 29. maja (20.00 – Sport klub 1), izabranike selektora Radovana Krivokapića očekuje još jedan meč za istoriju (stadion u Netanji), polufinalni duel sa aktuelnim prvakom Evrope, Holandijom.

Ekspedicija Srbije, posle četvrtfinalnog meča sa Danskom (2:1) napustila je Herzliju (okrug Tel Aviva) i prešla u Ramat Gan (drugi deo okruga Tel Aviva), gde u hotelu Kfar Makabia borave svi učesnici polufinalnih mečeva Prvenstva Evrope u Izraelu. Drugog dana boravka igrači su imali aktivacioni trening, a u kasnim poslepodnevnim satima, odradiće poslednji trening pred meč sa četvorostrukim prvacima Evrope. Selektor Radovan Krivokapić zajedno sa saradnicima uradio je analizu rivala, večeras će ona biti predstavljena igračima, naravno uz jedan obavezan motivacioni detalj.

Preporučujemo

Srbija, ona šira fudbalska javnost, sada je verovatno prvi put čula za Miloševića, Lijeskića, Majstorovića, Serafimovića, Stankovića, Simića, Đekića, Šljivića, Bubnja i ostale momke, fantastičnu grupu talentovanih igrača koja ima neverovatnu hemiju. Sa karakterom pobednika svakom rivalu će ukazati poštovanje, a onda učiniti sve da ga na terenu porazi. Neverovatan je put ovih momaka do četiri najbolje selekcije u Evropi, uostalom i sam selektor Radovan Krivokapić ne krije da je put kroz kvalifikacije, ali i na šampionatu, bio pun trnja i kamenja. I konstatovao, tako se postaje veliki šampion. A kako razmišljaju orlići, najbolji je možda primer Jan Karlo Simić, čije reči potpisuje svaki saigrač. Na pitanje, kakva su očekivanja za meč sa Holandijom, dobićete (ne)očekivan odgovor.

- Ista kao i pred svaki drugi meč. Nama nije važno ime rivala, jer gledamo prvo sebe. Verujemo u sebe, naš timski duh, snagu. Tu smo najjači. Sve poštujemo, ali sebe najviše. Imamo selektora i stručni štab koji vode računa o svakom detalju, na nama je da sve to na terenu pretočimo u delo. I do sada smo imali uspeha. Želimo u finale – ističe Jan Karlo Simić, strelac prvog gola protiv Danske.- Fantastičan osećaj. U ovako važnom meču, za sve nas istorijskom, postići gol u dresu koji ti je najdraži, to je za mene ostvarenje jednog sna. Moram reći da sam isti takav gol postigao dan ranije na treningu, kada nas je selektor postavio da vežbamo prekide. Sa istog mesta je Stanković centrirao, a ja bio na mestu koje je "predviđeno".

Bilo je možda onih koji su na trenutak posumnjali u konačan ishod, pogotovo posle izjednačujućeg gola Danske?

- Ne, za nas reč sumnja ne postoji. Kao što ne postoji prvi ili devedeseti minut. Bez obzira na rani gol, za nas utakmica kao da je tek počela. Koliko puta smo samo kretali iz minusa, pa se vraćali i pobeđivali. Ova generacija ima jak karaketer, nikad se ne predaje i mi se borimo do kraja. Protiv Španije smo primili gol, pa ostali sa igračem manje. Svaka druga selekcija bi se predala, mi nismo. I Bog nas je nagradio.

Po svemu do sada prikazanom, jedan je od najboljih defanzivnih igrača na šampionatu, zajedno sa Serafimovićem i Majstorovićem.

- Ja se uvek trudim da dam sve od sebe. Ulazim u meč maksimalno skoncentrisan, znam šta mi je zadatak. U defanzivi se ne plašim nikoga, slušam savete selektora, uvek dobijemo dobru analizu rivala i njihovih pojedinaca. Znali smo da nas očekuje teška i neizvesna utakmica, uostalom radi se o meču četvrtfinala Evropskog prvenstva. Pogledajte samo ko je ostao iza naših leđa. Nemačka, Italija, Španija, Belgija… A mi smo i dalje ovde.

Momak rođen u Nemačkoj, ali utisak je da niko ne voli Srbiju više od njega. Zato ne čudi ni odgovor na pitanje, kako se uklopio u grupu, sistem koji je drugačiji od onog u Nemačkoj?

- Lako, jer u reprezentaciji nismo saigrači, mi smo braća, porodica. Tako funkcionišemo na terenu i van njega, između utakmica. Svi se družimo, svi smo kao jedan. Imamo međusobno poštovanje, šala je uvek prisutna. Za mene je Srbija porodica i nemam reči da opišem koliko sam srećan što nosim ovaj dres.

Na kraju neizbežno pitanje, da li vidi Srbiju u finalu?

- Svi je vidimo, svi mi koji smo ovde u Izraelu. Od selektora i njegovih saradnika do nas igrača. To je naš san od prvog dana, čak i onda kada smo možda bili otpisani u kvalifikacijama. Rasli smo zajedno i došli do skoro samog kraja. Ostale su još dve stepenica, prva je 29. maja. Da li ćemo je preskočiti? Zar neko još sumnja u nas, naše srce, naš karakter. Znate kako, selektor nam je rekao, momci važno ja da mi damo svoj maksimum, da možemo posle da se pogledamo u ogledalo. I to je najveća istina. Možemo da izgubimo, ovo je sport, ali srce mora biti na terenu. I biće protiv Holandije kao što je bilo u svakom meču od prvog dana našeg okupljanja – rekao je Jan Karlo Simić.

(Telegraf.rs)