Srbija je zbog njih na nekoliko sati bila vest dana: Poker majstora kakve niko na svetu nema!
Dva košarkaška i dva fudbalska majstora obeležila jučerašnji dan: Jokić krunisan u Somboru za najbljeg na svetu, Teo odveo Virtus u Evroligu i uzeo MVP trofej, Tadić digao novi pehar sa Ajaksom dok mu je klanjala "Krojf" Arena, Dušan Vlahović dao gol u finalu Kupa Italije
U jednom danu u razmaku od samo nekoliko sati na čak četiri lokacije u Evropi Srbi su bili zvezde, o Srbima se pričalo, Srbima se klicalo, Srbima su se divili Evropa i svet.
Pogađate, opet su sportisti pokupili slavu. Žanju medalje i matematičari, i bravo za to, no svet voli spektakl, ono vidljivo što je većini važno. Zbog sportista se ime Srbije u sredu izgovaralo sa neobično velikim poštovanjem.
Sombor, Bolonja, Amsterdam, Rim. Jokiću uručen MVP pehar, Teodosić MVP finala Evrokupa, Tadić digao pehar, Vlahović dao gol u finalu Kupa.
Slika dana, meseca, slika godine stigla nam je juče iz Sombora. Nikola Jokić je doživeo što niko pre njega nije od silne kamare asova koji su prodefilovali NBA ligom a diče se najvažnijim individualnim priznanjem: delegacija Denvera na čelu sa trenerom Majkom Melounom došla mu je na noge u rodni grad, u kuću, poklonili se kralju košarke.
Ushićeni, pred štalom mu predali sveti gral američke košarke - trofej za najkorisnijeg igrača lige.
Jokić kao da ih je omađijao da ga ovako ispoštuju. Čime to? Kako? Kako je moguće. Lako je. Može svako. Kupio ih je svojm prizemnošću, jednostavnošću, dobrotom, čovek je zvezda a da ne zna da je zvezda. Ne voli svetla pozornice, voli onako kao u pesmi da mu bude, "ali metar moga sela, Amerika cela". Dajte mu još konje i eto mu sreće najveće.
I hajde konačno da u duboke arhive predrasuda pohranimo onu najpopularniju u nas kako "Amerikanci ne vole Srbe". Pitajte Jokića da li nas ne vole. Možete to isto pitati i Bobija Marjanovića. Bogdanovića, Bjelicu, Kokoškova, Rajakovića, Milojevića, možemo u nedogled...
Bacite pogled samo na komentare koji su se nizali na video koji je Denver "okačio" o uručenju MVP trofeja Nikoli, sve će vam biti jasno. Svet je naprosto oduševljen Jokićem. Neko ko obožava Jokića vrlo moguće da obožava i Srbe. Imajte to u vidu.
"Upravo ovako bi trebalo da se ponaša svaki MVP! Kakav prizeman gospodin", "This is amazing" - ovo je samo tračak od sile kometara na Jokićevo nesvakidašnje uručenje MVP trofeja, i svi do jednog su takvi. Baš svi.
Ljudi su u čudu kakav je Nikola, koliko je običan, koliko je nenametljiv, skroman.
A potvrdu teze da je Srbija zemlja sa najviše MVP priznanja po glavi stanovnika dobili smo baš u trenucima dok je trajala fešta u Somboru, malo dalje - u Bolonji. Tamo je Teo plesao, vodio Virtus do pobede u finalu Evrokupa, do Evrolige, i na kraju večeri zaslužio MVP zvanje. Onako kako se Amerikanci dive Jokiću, tako se Evropa divi Teodosiću. Košarku koju oni igraju umeju samo oni, i niko više tako kao oni. Mađioničar iz Valjeva je dočekao da mu na kraju čitava hala kliče ime, da grmi Bolonja - Miloš Teodosić!
Negde u isto vreme, samo u Amsterdamu, Miloš Teodosić među fudbalerima poznatiji i po imenu Dušan Tadić, u dresu slavnog Ajaksa izašao je da primi novi pehar namenjen prvaku Holandije. U tom trenutku čitava "Johan Krojf" Arena je kao jedan, kao po naredbi izbacila uragan. Urlik u čast najvećeg.
- Tadić's on fire!!! - gruvalo je iz grla Ajaksovaca dok je sa razglasa treštao čuveni hit koji su navijači Fulama prepevali i za kralja Čempionšipa Aleksandra Mitrovića.
Dok se u domu Jokića slavilo, Teodosić primao pehar za najbojeg u finalu, a Tadić uveliko pijan od slavlja ludovao zbog nove titule, oči Evrope bile su usmerene kao još jednom biseru iz Srbije.
Dušan Vlahović je u Rimu kidisao za svoj prvi trofej u Italiji. Bio je tako blizu da pokupi slavu, da već kruniše boravak u Juventusu, da bude heroj i da spektakularan dan srpskih sportista zaokruži kako se samo poželeti može.
Srpski napadač je bio strelac za vođstvo "bjankonera" 2:1 u 50. minutu, silno je obradovao crno-beli tifo korpus, preskakao reklame da dođe do navijačkog tabora, ućutkao uzgred kritičare koji prave veštačku krizu oko njegove forme. Dušan je terminator, Dušan je silan pred golom protivnika, njegovo vreme tek dolazi.
Šteta što je Kup trofej ovog puta otišao na drugu stranu.
Na kraju ove ode o pokeru asova - hvala im na tome. Hvala što smo zbog njih na trenutak bili centar sveta.
(Telegraf.rs)