Branio sam penale Motiki: Evo šta se desi kad golman iz beton lige stane na gol Zvezdinom pojačanju iz Bajerna
Profesionalni fudbaler i zvezda usponu protiv amaterskog golmana iz "beton lige", koji je ostao bez kluba početkom godine
Mnoga deca u Srbiji imaju jedan san - da jednog dana zaigraju za Crvenu zvezdu ili Partizan i postanu fudbalske zvezda. Nešto manje njih se odluči da stane na gol i gleda svoje drugare kako trče, maštajući da će ga lopta pogoditi u glavu. Čudno, ali tad bi bili srećni. Takav sam bio i ja.
Kao mali, sanjao sam da ću stati na gol i biti junak "Večitog derbija", a da ću kasnije ostvariti i mnogo veće domete, Ligu šampiona, dres reprezentacije, a onda ko zna...
Put me ipak nije naveo na te strane, umesto stadiona večitih, dočekao sam livadu, u pravom smislu te reči, te dva kolca zabodena u zemlju - to je bio gol.
Bez kopački, bez patika, samo bosa noga i onaj osećaj golicanja trave po tabanima. Dovoljno je bilo.
Kasnije, livadu je zamenila drugačija livada, ovoga puta je imala kreč po sebi, one kolce su zamenile betonske stative, a na nogama su se mogle naći rukavice. Branio sam u "beton ligi", ali sam opet bio srećan.
Kasnije, sa 21. godinom, konačno se i san ostvario. Stao sam među stative Marakane, onu livadu sam zamenio najvećim stadionom u Srbiji, makar pomoćnim terenom, a svoje prijatelje, kao i protivnike iz beton lige sam zamenio prvotimcem Zvezde.
Naspram mene, stajao je Nemanja Motika, čovek koji je prema informacijama Zvezde za 1.500.000 evra (ili 2.500.000 prema Transfermarketu) stigao iz Bajern Minhena. Iz onog kluba o kom sam mogao samo da sanjam.
Profesionalni fudbaler i zvezda usponu protiv amaterskog golmana iz "beton lige", koji je ostao bez kluba početkom godine.
Hm, interesantna bitka, gde samo jedan može otići kao pobednik.
Trinaest penala sudbine, od kojih vam rezultat ne smem otkriti, ali mogu samo reći - bilo je zanimljivo, a u videu na početku teksta možete da odgledate i našu penal seriju.
(Telegraf.rs)