Da je Ripli živ, Zvezdina eliminacija bila bi najveća bizarnost rubrike "verovali ili ne"

Dan kasnije, i dalje je glavni utisak zvezdaša - kako ovo nismo prošli?!

Čuveni Robert Ripli se zanimao sakupljanjem uvrnutih i bizarnih stvari početkom 20. veka. Detalje svoje kolekcije je počeo da objavljuje u novinskim stripovima davne 1929, u kojima je predstavljao neverovatne priče do kojih je dolazio na svojim putovanjima po svetu.

Da je gospodin Ripli danas živ, vrlo verovatno da bi u zbirku bizarnosti na koje je naišao u životu uvrstio i eliminaciju Zvezde od Rendžersa u osmini finala Lige Evrope. Zaveo bi to u posebnu kategoriju neobičnosti iz sveta sporta.

Preporučujemo

Ukupni, na kraju ubedljiv poraz srpskog prvaka (4:2) i nije za drugu kategoriju no za rubriku čiji je Ripli rodonačelnik - verovali ili ne.

Ko nije gledao 180 i kusur minuta fudbala srpskog i škotskog prvaka, verovatno bi pomislio da tu nije bilo mnogo neizvesnosti, jer na to, na kraju krajeva, ukazuje i konačan rezultat. Neko bi rekao, rutina Škotlanđana.

Ali svako ko je sa pažnjom ispratio oba meča je naprosto u čudu kako je uopšte bio moguć ovakav epilog posle svega viđenog.

Čudo na Marakani se i desilo - čudo kako Zvezda nije prošla dalje.

O tome danas "tvituju" brojni navijači crveno-belih još u neverici kakva je šansa propuštena, šta su sve i odakle su sve igrači Zvezde uspeli da promaše u oba meča. U drugom tek. Premotava se film na tri poništena gola u Glazgovu, na penal Kataija, na prečku Kange, na šansu Ohija...

Niko ne može da se otrgne utisku da je dalje prošao srećniji tim. Mnogo srećniji. Rendžers mora da je učinio neko veliko dobro delo u prošlosti kad im se ovako vratilo.

- Momci su odigrali stopostotno, uspeli smo da pobedimo, ali smo ispali, ne znam da li je bolji tim prošao. Da se pozivam na sreću, ne želim. Ja sam preponosan, ovo je prava utakmica, kakve će, nadam se, Zvezda imati u budućnosti - rekao je trener Zvezde Dejan Stanković posle utakmice.

I statistički posmatrano, Zvezda je "ubila" Rendžers kada je reč o šansama i udarcima u gol i ka golu. Većina je išla u okvir Mekgregora, a ovaj kao da je boginja Šiva sa nekoliko ruku hvatao sve što je išlo u njegovom pravcu. Kao da je popio eliksir mladosti, sa 40 godina branio je kao da ima refleks dvadesetogodišnjaka. Čista klasa.

Kažu, sreća u životu, tako i u fudbalu, mora da se zasluži. Ako je tako kako kažu, Zvezda je za prikazano u dvomeču sa Renžersom morala biti nagrađena sa nekoliko golova, sa velikom pobedom i prolazom dalje. I nikako drugačije nije smelo. To je zaslužila.

U praksi, ipak, kada ti se otvori kao što se Zvezdi otvorilo u četvrtak uveče, kada napraviš sve da ti ostane samo Mekgregor kao poslednja prepreka na putu do slave, tad se mora biti i snalažljiv, vešt, biti rutiner, znati kako i kad šutnuti, i gde.

To je već nešto što se uvežbava, trenira, na čemu se radi godinama.

Iza Zvezde je sjajna evropska sezona, a ispred - to sad već zavisi od Dekija, igrača, kluba. Ako nastave kao dosad neće biti zime, već samo proleća (u Evropi).

(Telegraf.rs)