Partizanova nula protiv Napretka: Crno-beli dali Zvezdi šansu za prvo mesto na tabeli!

Bledi crno-beli napravili kiks

Očajna serija igara Partizana rezultirala je još jednim gubitkom bodova u prolećnom delu sezone, u kome je posle Crvene zvezde u derbiju, i Napredak odoleo crno-belima u Humskoj, remizirajući bez golova – 0:0. Tim iz Humske je na taj način doveo sebe u poziciju da se najveći rival, ukoliko u ponedeljak savlada Metalac u gostima, izjednači na tabeli po broju bodova i u potpunosti vrati u trku za šampionsku titulu.

Visok poraz od Fejenorda u Ligi konferencija definitivno je ostavio traga na Partizan, kako na fizičkom, tako i na psihološkom planu i značajno uticao na izdanje crno-belih u prvih 45 minuta sa Napretkom, koji su bili – nedorečeni.

Preporučujemo

Činjenica je da je trener Stanojević imao i probleme u sklapanju tima, da nije mogao da računa na Bibrasa Natha koji je glavni organizator igre, na Aleksandra Miljkovića, koga je ovoga puta zamenio Aleksandar Lutovac na poziciji desnog beka, kao i na još nekolicinu igrača koji su premoreni ili roviti, pa je sveukupan utisak bio još bleđi.

Ne može se osporiti da je tim iz Humske bio bolji rival od Kruševljana u prvom delu utakmice, više na lopti i na polovini rivala, ali je igra generalno bila nekako stihijska, u “istoj brzini”, bez ritma na koji je Partizan navikao svoje pristalice i bez mnogo prilika za gol, onih pravih iz kategorije stoprocentnih.

Početak je bio, očekivano, veoma “težak”, trebalo je crno-belima vremena da se “upale” i uopšte preuzmu palicu igre na svom stadionu, kao da su noge još bile teške, preteške od naporne utakmice i poraza od Holanđana. Kada je uvodna faza nekako prebrođena i to dobrom akcijom, upotrebljivim centrašutem Aleksandar Lutovca i dobrom intervencijom Đekovića ispred Rikarda Gomeša, crno-beli kao da se trgnuli i odlučili da i u nedelju “dođu na posao”.

Malo ubrzanje, malo konkretniji pristup i Napredak je već bio na svojoj polovini sa svih deset igrača “iza lopte”, no, opet nedovoljno pod presingom i ritmom Partizana da bi bio ozbiljnije ugrožen. Istina, Lutovac i Rikardo su nekoliko minuta kasnije ponovili istovetnu akciju i ponovo je Đeković u deliću sekunde bio ipsred napadača Partizana, koji možda i nije napao loptu valjano da bi bilo obrnuto.

Usledila je potom serija ozbiljnijih napada Partizana, koji su prouzrokovali prekide i to je segment igre koji je u prvom delu bio i najopasnije oružje domaćina. U periodu od 20. do 35. minuta Partizan je izveo dva kornera i prekid i sve tri situacije su bile opasne po Kruševljane.

Posle dva centaršuta Jojića iz ugla pokušavali su Marković (šut u blok u petercu) i Vujačić čiji udarac glavom sa pet metara je završio iznad prečke, da bi “skraćeni korner”, malo iskosa istog “režisera” (Jojić), završio na čelu Miletića koji je ipak bio previše uz gol-aut liniju da bi ugrozio golmana Vasiljevića.

U smiraju prvog dela, Napredak koji do tada nije gotovo ni zapretio, dobio je “pet minuta slave” i sveo ih na jedan dobar pokušaj Saše Marjanovića, koji je, iako usamljen na sedam, osam metara posle centaršuta Sprema, prerano trznuo glavom i poslao loptu daleko od Nemanje Stevanovića. Bilo je to ujedno sve vredno pomena u prvom delu utakmice, koje i nije bilo previše sadržajno.

Koliko je Stanojević bio zadovoljan izdanjem njegovog tima u prvih 45 minuta svedoči i činjenica da je u pauzi zamenio čak četiri igrača, što se nije dogodilo od jesenje utakmice sa Florom u Talinu, a pritom je verovatno u mislima imao i naredni težak meč sa Fejenordom. U svlačionici su ostali Urošević, Jojić, Menig i Pavlović, priliku su dobili Živković koji je zauzeo mesto na desnom beku (Lutovac prebačen na levu stranu), Jevtović, Jović i Holender.

I nije loše počelo, Partizan je odmah pripretio preko Rikarda, posle centaršuta Živkovića iz kornera, potom i Holendera sa distance, ali se potom vratio nedorečeni “mod” iz prvog dela, sa mnogo srljanja bez plana, problemima u organizaciji igre, završnom pasu, uz nervozu koja je vremenom počela da se uvlači u redove domaćina.

U takvom raspoloženju crno-belima je trebalo 15 minuta da dođu do naredne dobre prilike i to pošto je Marković “podvalio” pas iza dvojice devanzivaca Joviću, koji je bio u naletu, uspeo da uđe u kazneni prostor, izdrži duel i uputi udarac vrhom kopačke, iako je možda bilo racionalnije da je pokušao da odigra usamljenom Rikardu, usamljenom na petercu.

Odlučio je tada Stanojević da zameni i Markovića i na teren pošalje drugog klasičnog napadača – Marka Milovanovića, koga je posle samo 60 sekundi Rikardo, koji se izvukao na bok i centrirao, spojio sa golom, ali je udarac mladog igrača završio pored stative.

Nervoza je već ozbiljno počela da uzima maha, na terenu i tribinama, komentarisao se i žučno gestikulirao svaki duel, prekršaj, a bilo ih je i te kako, jer Napredak, svestan da je na korak od podviga, nije birao sredstva da se odbrani.

Iako je delovalo da je to možda najava talasa napada domaćina, jer vreme je neumitno teklo, Partizan je ponovo izgubio igračku nit i postao tim sa kojim odbrana Napredka može da se nosi bez većih problema. Nije bilo smislenih akcija, nije bilo žustrijeg pritiska, nedostajao je napad koji će doneti veliku priliku, makar i posle nečijeg solo prodora. Ne, sve je to delovalo suviše, narodski rečeno – kilavo, bez prave energije, da bi u 80. minutu svima na stadionu “stalo srce”, pošto je Džugurdić proigrao Kunića, koji je pogodio stativu, no, našao se u ofsajdu, pa su strepnja domaćina, a kratko zadovoljstvo gostiju bili uzaludni.

Kako se kraj bližio, napetost se mogla “seći nožem”, igrači Partizana su pokušavali da poslednjim atomima snage dođu do sva tri boda, sa druge strane fudbaleri Napretka su koristili svaku priliku da ukradu poneki sekunda ostajući na travi posle svakog kontakta...

U samoj završnici je Partizan imao još jedan loš pokušaj preko Rikarda, posle auta koji je izveo Miletić, no, njegov “balon” udarac iz prekida nije bio opasnost za golmana Vasiljevića, da bi u prvom minutu sedmominutne nadoknade domaćin promašio najbolju priliku na meču. Bio je to 91. minut kada je Holender sa mnogo osećaja centrirao ka Milovanoviću, koji je ostao sam na petercu i šutirao glavom direktno u nogu Vasiljevića, koji je stajao nepomičan, a potom uspeo da interveniše i praktično donese svom timu veliki bod u Humskoj.

(Telegraf.rs)