Hrvati o Tuđmanu povodom tri decenije HNL-a: "Diktator koji je stvarao državni projekat Dinamo"

"Tuđman je u to vreme imao niz bizarnih ideja s kojima je na veštački način pokušavao stvoriti idilično društvo i apsolutistički poredak u kojem će svi misliti jednako i ponašati se onako kako vođa želi. Ako ne, protiv su Hrvatske. Jednako, kako je želeo u maniru španskog diktatora Fransiska Franka u istu grobnicu položiti kosti pobijenih u Jasenovcu s kostima stradalih u Blajburgu", piše Index

Ovih dana, tačnije 28. februara, navršilo se tri decenije od formiranja Hrvatske fudbalske lige, otcepljene od bivše države. Tim povodom hrvatski portal Index.hr je sastavio obimnu priču u nastavcima kao svedočanstvo jednog šizofrenog perioda, o počecima lige i nezaobilaznom političkom aspektu sporta u godinama kada je fudbal bio najmanje bitan bilo kome, u vremenu ludila, mržnje, rata, stradanja, devalviranja svih vrednosti...

Prva od 30 priča hrvatskog portala bavi se ulogom "oca nacije" Franje Tuđmana u formiranju moćnog Dinama kao simbola Hrvatske, kluba koji je, nezvaničnim dekretom lidera Hrvata, praktično predstavljao državni projekat i snažnu lokomotivu fudbala i sporta u ono vreme.

Preporučujemo

- Tuđman je u to vreme imao niz bizarnih ideja s kojima je na veštački način pokušavao stvoriti idilično društvo i apsolutistički poredak u kojem će svi misliti jednako i ponašati se onako kako vođa želi. Ako ne, protiv su Hrvatske. Jednako, kako je želeo u maniru španskog diktatora Fransiska Franka u istu grobnicu položiti kosti pobijenih u Jasenovcu s kostima stradalih u Blajburgu, tako je želeo da stvori klub koji će predstavljati simbol sveopšteg hrvatskog ujedinjenja te najjači fudbalski klub ovog dela Evrope - piše Index.

Tuđman je bio opsednut projektom Dinama, jednako koliko i proterivanjem Srba iz Hrvatske.

- Problem je samo bio taj što je, da bi ostvario tu ideju, morao bezobzirno, na legalne i nelegalne načine, pregaziti konkurenciju. To mu nije smetalo i ubrzo je na fudbalskom tržištu u Hrvatskoj stvorio monopol protiv kojeg se niko, ni Hajduk, a ni drugi klubovi, nije imao snage boriti. Hajduk je zadnja dva trofeja u devedesetima osvojio u proleće 1995. Bila je to dvostruka kruna, a u leto iste godine vojnom akcijom "Oluja" oslobođeni su okupirani delovi Hrvatske. Rat se završio, Hrvatska je postala slobodna i Tuđman se tad u miru mogao posvetiti svojoj omiljenoj igrački - piše dalje u tekstu.

Dinamo pod Tuđmanom više nije bio Dinamo, postao je Kroacija. Bio je to klub koji je trebalo predstavljati reprezentaciju u malom. Novac nije bio problem. Za Kroaciju se uvek našlo koji milion više iz budžeta. Državni projekat je morao da radi punom parom.

O tome kako je u to vreme bilo tamo svedoče i sledeći redovi Indeksovog podsećanja.

- Kroacija je dovodila sve što je u Hrvatskoj vredelo. Igrače koji su joj trebali, ali i one koji nisu, samo da bi osiromašili konkurenciju. Novac nije bio problem. Svaka ozbiljna firma u gradu pumpala je novac u klub i sponzorirala ga tako da su ugovori igrača za ono vreme bili nestvarni.

I reči jednog od svedoka tog vremena i igrača Kroacije, svedoče o moći zagrebačkog kluba.

- Ne mogu reći da je to bilo delo predsednika Tuđmana ili ne znam koga. Niko nije prisiljavao te jače firme da daju sredstva, ali normalno je da su kroz to ulaganje u Dinamo sebi gradili pozicije i kod predsednika. A i bilo je lepo da dođeš u ložu na utakmici protiv jednog Mančestera ili Ajaksa, pa su ljudi davali - u jednom je razgovoru rekao Nermin Šabić, HNL legenda i igrač koji je 1998. sve bio dogovorio s Hajdukom, da bi u nikad razjašnjenim okolnostima preko noći osvanuo u dresu Croatije.

Kompletan tekst možete pročitati na portalu index.hr.

(Telegraf.rs)