Sasvim iskreni Sale Stanojević: Teško da ću ostati i ako osvojimo titulu, zvezdaši mi čestitaju na ulici

O tome kakva su mu razmišljanja, kada se zapitao da li sve što radi ima smisla, šta misli o smanjenju lige i igračima najvećeg rivala, možete čuti upravo od trenera Partizana, koji je, kao i uvek, bio iskren do kraja...

Prva sezona je, očito, prosla u prilagođavanju, kako Partizana i tima na Aleksadra Stanojevića, tako i obrnuto i nije donela instant rezultat, iako su navijači to verovatno priželjkivali. Zbog poštenog odnosa prema klubu trener je još u junu ponudio ostavku, smatrajući da mu je to kao detetu crno-belih obaveza i moralni čin, ali su čelnici u Humskoj "iza drveta ipak videli šumu".

Nisu želeli ni da razmišljaju na temu rastanka sa Stanojevićem, štaviše, i tada i sada su raspoloženi da ga obavežu dugoročnim ugovorom, jer veruju u to što radi, veruju da su metodi ispravni, a namere časne, čemu u prilog idu i činjenice da je u tekućoj sezoni doveo ekipu do prvog mesta na tabeli, obezbedio proleće u Evropi i prolaz u Kupu Srbije, što se odavno nije desilo.

Preporučujemo

Medalja ipak ima i onu drugu stranu i to znaju svi oni koji su makar nekoliko dana proveli u Partizanu. Ona ne podrazumeva blješteća svetla, slavu i benefite rada u velikom klubu, nego stres, fizičku i emotivnu potrošnju, odsustvo normalnog, privatnog života, jer je sve usmereno na uspeh kluba. Tome, priznaje u novogodišnjem razgovoru za Telegraf, robuje i Stanojević koji samo iz tog razloga nije još stavio paraf na produžetak saradnje, iako je nekoliko puta pričao o tome sa čelnicima.

O tome kakva su mu razmišljanja i da li će ostati i posle juna, kada se zapitao da li sve što radi ima smisla, zatim šta misli o smanjenju lige i igračima najvećeg rivala, možete čuti upravo od trenera, koji je, kao i uvek, bio iskren do kraja...

- Mnogo me potrošila minula godina u Partizanu, kad si svaki dan na maksimumu, kao kada je automobil "u crvenom" i tek ponekad se uključi ventilator da te rashladi, a onda ubrzo nastaviš po starom. Ogromni su napori, fizički, psihički i to je negde i normalno, nije mi prvi put. Prošao sve to kao igrač od detinjstva do prvog tima, posle dva puta i kao trener, tako da se nosim sa tim, ali nije uvek lako, moram da priznam - kaže Aleksandar Stanojević.

• Da li ste se u minulih godinu i po dana možda nekada zapitali "šta mi je ovo trebalo, mogao sam da radim u drugoj sredini, da imam mir, drugačiji način života?"

- Nisam nikada razmišljao baš u tom pravcu, osim posle meča sa Anortozisom, nedavno, kada su me pogodile neke stvari. Trošiš se, prazniš i doživiš tako nešto. I nisam rekao šta mi je to trebalo, idem negde... Samo sam sam sa sobom pokušavao da raščistim čemu sve, ima li poente. Ne moram nigde da idem, neću da radim šest meseci, ne moram, odmoriću, samo sam se zapitao koja je svrha, šta mi to i za koga radimo.

- Ušao sam u priču sa Partizanom čista srca, iz sportske ambicije, bilo je i lepih i teških trenutaka i ne kajem se ni zbog čega. Posle remija sa Proleterom mi je bilo baš teško, no, nisam razmišljao da odustanem, dignem ruke i odem. Sećam se da sam i prvog dana kada sam sam prihvatio da budem trener razgovarao sa predsednikom Miloradom Vučelićem i on mi je rekao - "samo nemoj da odustaneš ako dospemo u neki problem". Obećao sam da neću i držim se toga.

• Trpi li porodica zbog pritiska kome ste svakodnevno izloženi, preliva li se to i na najbliže?

- Nemoguće je da ne vide ili ne pročitaju neke stvari, ali oko mene su ljudi navikli na moj način života. Kada radim, pogotovo u Partizanu, koji je za mene nešto posebno, drugačija je emocija, a generalno nemate normalan život. To je naprosto nemoguće, iako svuda gde sam bio trener davao sam sebe maksimalno, no, ovo je nešto drugo. Čak i da hoćeš da živiš normalno, nemaš snage za tako nešto.

- Pre nego što sam ponovo kročio u Humsku, svakodnevno sam šetao, trčao, trenirao, vozio bicikl, išao na planine, kretao sam se po gradu. Prosto rečeno - funkcionisao kao sav normalan svet, shodno svojim ličnim interesovanjima. Sada je to nemoguće, jer sam toliko fokusiran na Partizan da ne mogu da se opustim ni kada imam malo slobodnog vremena, ne mogu da uživam u drugi stvarima. Zato "baterije punim" kroz pobede, emocije na terenu, pošto nema drugog načina za "reset". Kad si u Partizanu, za mene normalan život staje, to je činjenica i ne tražim ni pohvale ni sažaljenja.

• Da li ste nekada, posle povratka u Partizan, imali neku neprijatnu situaciju u gradu, s obzirom na činjenicu da su vremena i naboj među navijačima, pa i običnim svetom, daleko veći pre neko 11 godina?

- Ne, jer ne izlazim nigde. Ne želim ni da dođem u neprijatnu situaciju, niti razmišljam o tome. Odem na 30 metara od svog stana, na mesto koje posećujem 15 godina. Javna dešavanja, skupovi, bioskopi, noćni izlasci me ne zanimaju, nemam energije za to, pa i nema prilike za loša iskustva. Ne znam ni da li bi bilo da živim drugačije, jer svoj posao radim najbolje što znam. Istina, desilo mi se mislim 2011. ili 2012. godine, ne mogu tačno da se setim, neprijatna situacija, bila je neka pretnja iz kola. To je donekle i normalno, veliki je Beograd grad... Dešavalo mi se i suprotno, zaustave me i kažu da su zvezdaši, pruže ruku i kažu "majstore, svaka čast".

"Još vagam, ali ću teško ostati posle juna"

• Partizan je kao prvoplasirani okončao polusezonu, obezbedio evropsko proleće i plasirao se dalje u Kupu Srbije. Krucijalno pitanje u Humskoj: zašto Stanojević do sada nije produžio ugovor koji ističe narednog leta, a bilo je nekoliko razgovora na tu temu sa čelnicima kluba?

- Zato što još uvek nemam nijedan jedini razlog u odnosu sa klubom, ambicijom. Ljudi koji vode klub su izuzetno ažurni, pričali smo nekoliko puta na temu novog ugovora i uvek im kažem, da ne ispadne kako ih odlažem, da nisam spreman. Šta znači taj potpisan papir? Nije problem staviti potpis. To znači da imam ugovor, a u svakom momentu mogu da odem.

- Partizan i mene lično ne vezuje nikakav ugovor, već nešto drugo. Zato meni ta hatrija ništa ne znači, već mi znači što ljudi hoće i žele da naprave dugoročnu saradnju i više puta smo razgovarali na tu temu. Pa, u junu sam, posle izgubljenog Kupa, hteo da odem, a umesto toga oni su mi ponudili novi ugovor, dakle, verovali su u mene.

• Gde je onda problem?

- U tome što je potrošnja nenormalna, gde sebe zapitaš da li si spreman i da li možeš da izneseš još sezona posle juna, kada mi ističe ugovor. Samo je to pitanje. Nije pitanje ni odnosa, ni želje, ambicije, samo da li možeš još posle svega. Teško se zadržavaš posle dve godine, pogotovo posle svih promena, modernizacije fudbala. To je za mene jedini razlog i, sad vam kažem najiskrenije, teško je da ću ostati u Partizanu posle završetka tekuće sezone. Čak i ukoliko se osvoji titula - teško.

- Da ne budem isključiv do kraja, možda se razmišljanje promeni posle odmora, kada se malo sve slegne, napuni energija, ali eto, pričamo u smiraju 2021. godine i tako razmišljam trenutno. Partizan je za mene sve, u klubu sam od malena, imam odrešene ruke da radim svoj posao najbolje što mogu, prezadovoljan sam finansijama, ne treba mi ništa preko onoga što imam, kod kuće sam u Beogradu i da nema tog stresa, ostao bih u Humskoj do kraja života, to vam potpisujem. Mislite li da je lepše i lakše u inostranstvu - nije, verujte.

• Da li ste pratili komentare posle poraza od Flore i Anortozisa i da li su vas pogodili neki od njih?

- Jesam, uvek sve pratim, jer hoću da znam u kom pravcu idu razmišljanja. Promenili su se ljudi koji komentarišu u odnosu na 2010. godinu, kada sam tome davao mnogo veći značaj. Dajem i sada, pratim i slušam, no, ne toliko. Posle Anortozisa me ništa nije zanimalo. Rekao sam šta sam imao, to je bio moj stav, mišljenje i sve drugo me nije zanimalo.

- Flora je bio bolan poraz i zanimalo me je, ali sve to svesno podnosim, jer znam šta nosi Partizan - dobre i loše stvari. Nemam nikakav problem, dokle god su dobronamerni i dokle god su ti stavovi onako grobarsko-čvrsti. E, problem je što nekada komentare pišu deca od osam, devet godina i razvrstavam ih jasno, pošto znam da neki od njih može da mi pruži jasnu sliku neke situacije, dok drugi nema veze sa životom. To je deo našeg posla...

• Na proleće vas takođe očekuje zgusnut raspored takmičenja, sva tri frota - ista meta, isto odstojanje. Koliko je nezgodan termin odigravanja revanša protiv Sparte iz Praga, ako se zna da je tri dana uoči derbija na stadionu "Rajko Mitić"? Ima li vremena da tim uđe u takmičarski ritam za Čehe i koliko će zbog dvomeča u Evropi biti teže na samom derbiju, jer će Zvezda biti odmornija?

- Gledam uvek sa pozitivne strane. Možda nam je i bolje da imamo neku jaču utakmicu pred derbi i tako gledamo. Imaćemo dobre rivale na pripremama, pa Spartu i jedino ne znamo kakvo će vreme tada biti. Problem bi bio da smo u "zamoru materijala", da smo odigrali već 15 mečeva i onda nam dođe raspored Sparta - večiti rival. No, kako igramo tri, četiri meča pre toga, pa tek onda pomenuti mečevi - nema nikakvih problema.

"Nemamo uslove na stadionima, zato je poseta slaba"

• Šta je razlog sve slabijih poseta na stadionima naša dva najveća kluba. Partizan je posle sedam godina prvi na tabeli, igraće u Ligi konferencija na proleće, a na stadionu su mizerne brojke posetilaca?

- Uveren sam da je razlog infrastruktura, da je to najveći problem našeg fudbala. Drugačije je kada u novembru i decembru odeš u halu, a sasvim druga priča na stadionu. Setite se da je Partizan protiv Sočija imao 20.000 ljudi na tribinama, iako Rusi ne spadaju u red najatraktivnijih klubova. Verujem da će navijači dolaziti u znatno većem broju kada bude lepšte vreme, jer kako da dođu sa detetom na tribine, da ih "zaliva" kiša, da se smrzavaju, to će retko ko da uradi. Uvek je bilo negative, uvek smo osparavli svoju priču, ali prevashodno su uslovi problem.

• U planu je bilo smanjenje lige koje su podržali i večiti, ali se potom intervenisalo sa "vrha" i odustalo od toga. Smatrate li da je smanjenje neminovnost, ako želimo kvalitetnije takmičenje i da li biste bili spremni da agitujete za to iz pozicije struke?

- Reći ću svoj stav, koji sam nekoliko puta isticao - liga je glomazna i trebalo bi da bude manja, kako bi takmičenje bilo kvalitetnije i neizvesnije. Ako imaš deset klubova koji imaju adekvatne uslove, budžete, infrastrukturu, imali bismo i veći broj dobrih fudbalera koji bi se iz toga izrodili. Milsim da je to neminovnost, kao što je Jadranska liga u drugim sportovima odlično rešenje za koje bih isto glasao, tako bi i smanjenje broja klubova u ligi donelo boljitak.

- Ponavljam, ovo je moj stav, ne znam kako u klubu razmišljaju o tome, nismo pričali. Ako me neko pita, braniću taj stav, no, neću da pokrećem nikakve inicijative, jer postoje ljidi kojima je to u opisu posla. Mađari su dobar primer svemu navedenom, imaju sjajne stadione, mali broj klubova i sve to jako lepo izgleda.

• Bilo je minule jeseni mnogo izazova za Partizan i Stanojevića, koji se prvi put u Genku susreo sa posrednom komunikacijom sa timom, pošto je isključen u beogradskom duelu. Kako ste uspeli da vodite tim uprkos kazni?

- Prvi put sam se susreo sa takvom situacijom, ali nema tu neke mistifikacije. Prvo, mi smo pre meča dogovorili sve detalje, šta radimo u kojoj situaciji, plan A, B, C, D... No, meč zahteva korekcije i pored mene u loži je bio klupski operativac Dragan Velanac, koji je opet imao komunikaciju sa jednim članom stručnog štaba. UEFA to nije definisala precizno, jer niti sam bio u slvačionici, niti sam sa nekim direktno pričao, ali saradnik je imao komunikaciju.

"Soči i Metalac - dva najjača utiska jeseni"

• Kada sve sabere, Stanojević izdvaja dva detalja koja su ostavila veliki utisak na njega u minuloj jeseni. A to su?

- Rekao bih da je to gostovanje Sočija u Beogradu. Aleksandar Šćekić ulazi sa klupe, postiže izjednačujući gol i posle idemo u produžetke, potom i penali za koje ulazi Nemanja Stevanović i rešava pitanje pobednika. Sve su to stresovi, ulazi vam golman da brani jedanaesterce, a jednom je dotakao loptu... Najjači utasak je ipak bilo navijanje na pomenutoj utakmici, imao sam osećaj da je na tribinama 100.000 ljudi i da svi guraju za Partizan, to nas je i odvelo gde smo želeli.

- Drugi jak utisak je svež i to sa meča protiv Metalca u gostima. Isto tako veliki naboj, odlaže se utakmica danima, idemo bez mnogo važnih igrača, a mač je nad glavom. U svlačionici koncentracija, fokus na maksimumu i tu smo pokazali snagu i zašto smo zaslužili sve ovo što nam se trenutno dešava. Takođe smo imali neverovatnu podršku i energiju sa tribina, koja je igračima dala krila - zaključuje Aleksandar Stanojević.

(Telegraf.rs)