"Odlazak najvećeg fudbalera u crno-belom dresu": Partizanova oproštajna poruka za Mocu

"Veliki čovek i najveći fudbaler koji je obukao prugasti crno-beli dres. Neko ko je ljubav prema Partizanu dokazivao igrama na terenu i gospodskim držanjem van njega, a ko je u teškim trenucima za klub koji voli odlučio da se vrati i na taj način još jednom zasluži poštovanje", piše u posveti velikom Momčilu

Težak dan, ovaj olovni kišni, doneo je mrak. Srpski sport, srpski fudbal, danas tuguju za Momčilom Mocom Vukotićem (72). Ujedinjeni oplakuju odlazak legendarnog fudbalera Partizana, ikonu kluba, čoveka koji je svojim vladanjem na terenu i van njega, zaslužio status najvećeg igrača koji je kročio u Humsku.

Zauvek nas je napustio legendarni Moca, slava mu.

Preporučujemo

Njegov Partizan mu je posvetio oproštajnu poruku koju prenosimo u celosti.    

Znali smo da je bolestan. Bili smo uz njega sve ove godine dok se borio sa prokletom bolešću, bodrili ga i hrabrili da izdrži i pobedi. Verovali smo da će pobediti, nadali se da ćemo ponovo od njega slušati anegdote sa 791 zvanično odigrane utakmice za naš klub, ali karcinom grla je bio jači. Podmuklo ga je izjedao godinama i na kraju, ovog 3, decembra 2021. godine zauvek nam odneo našeg Mocu.

I to baš na dan kad se rodio još jedan veliki fudbaler Partizana Stjepan Bobek.

U knjigama će ostati zapisan kao Momčilo Vukotić, najpre kao dečak koji je sa dve godine učlanjen u Fudbalski klub Partizan, zatim kao neko ko je sa 12 počeo da trenira fudbal u crno-beloj opremi, odnosno kao mladić koji je sa 18 debitovao za prvi tim našeg kluba. Tu piše i da je do skoro bio rekorder po broju nastupa za Partizan, pre nego što ga je prestigao Saša Ilić, a zabeleženo je i da ima osvojene tri šampionske titule uz 339 postignutih golova.

E, taj Momčilo Vukotić za sve nas u Humskoj uvek je bio i uvek će ostati kratko i jasno – Moca. Veliki čovek i najveći fudbaler koji je obukao prugasti crno-beli dres. Neko ko je ljubav prema Partizanu dokazivao igrama na terenu i gospodskim držanjem van njega, a ko je u teškim trenucima za klub koji voli odlučio da se vrati i na taj način još jednom zasluži poštovanje.

Sedeo je i na klupi našeg Partizana, bio direktor Omladinske škole i džentlmen koji je uvek i na svakom mestu čuvao čast i dostojanstvo, najpre sebe i svoje porodice, a onda i kluba koji je tako iskreno voleo.

Majstor koji je od fudbala pravio umetnost i od fudbalskih mečeva sportske praznike o kojima se dugo pričalo.

Moco, zbogom, hvala ti za sve i neka ti je večna slava.

(Telegraf.rs)