Santa Marija je "luda" za Partizanom: Pogledajte kakva je zvezda Rikardo kod kuće

"U mojoj zemlji mnogo ljudi gleda Partizan, prate sve utakmice, stalno me pitaju za dres i vole Partizan", prenosi Rikardo iz prve ruke utiske o svojim sugrađanima, prijateljima, poznanicima

Na ostrvu Sal, jednom od 18 iz arhipelaga Zelenortskih Ostrva, šćućurio se gradić Santa Marija toliko blisko vodi da ga Atlantski okean "bez pitanja" svakodnevno zapljuskuje, i baš tu je svoje prve fudbalske korake, i mnogo štošta još u životu prvo uradio i napravio najbolji strelac Partizana Rikardo Gomeš.

Miljenik navijača crno-belih je sa te udaljene, nepristupačne tačke usred Okeana, baš one za koju se može reći da je niti tamo, niti ovamo, svojim talentom sebe lansirao na kopneni deo sveta, tamo gde neko i može da ga registruje, na veliku scenu. Mic po mic, iz godine u godinu potvrdio se prvo kao provereni golgeter, a onda, sudbinski, i kao jedan od najvažnijih stranaca u skorijoj istoriji beogradskog kluba.

Preporučujemo

O ljubavi prema Partizanu, i zašto je ona toliko velika, o svojim sunarodnicima, o Zelenortskim Ostrvima, o počecima, Rikardo je govorio za novo izdanje "Partizanovog magazina" na klupskom "Jutjub" kanalu.

- To je lepa zemlja sa dobrim ljudima, veoma dobrog srca - priča Rikardo o svojoj domovini, o lepotama koje pruža svakom oku:

- Mi smo ostrvo koje tokom godine poseti mnogo turista, pre svega zbog vremena. Imamo dobre plaže, lepo more, odličnu hranu, specijalno onu morsku koja je osnovna hrana na ostrvu.

U tom parčetu raja je rastao i zavoleo loptu.

- Od kad znam za sebe san mi je bio da budem fudbaler. Nije lako da odeš sa ostrva zbog fudbala, ali kao što sam rekao sanjao sam o tome i radio mnogo da to ostvarim. Pomogao mi je i otac da pronađem klub. Na Zelenortskim Ostrvima je normalno da napustite zemlju zbog obrazovanja i odlaska na univerzitet, ali zbog fubala to nije uradio veliki broj ljudi.

Priča i kako je sve počelo.

- "Mini foots" je škola fudbala u kojoj sam počeo da igram, ali u njoj nema seniorske selekcije, već samo one do 17 godina. Odatle sam krenuo i uvek se trudim da im pomognem koliko mogu. Uvek se sećam odakle sam došao i to mi daje snagu da nikad ne odustanem. Na Zelenortskim ostrvima nema profesionalnog fudbala, a sva deca gledaju televiziju i sanjaju o tome da postanu fudbaleri jer je fudbal jedan od omiljenih sportova. O tome sam sanjao kao dečak i sada moram da pružim maksimum kako bih ostvario dobre rezultate.

Sebe u budućnosti vidi na relaciji koja mu je najprirodnija.

- Voleo bih da živim u Portugalu zbog dece, a moji roditelji, braća i prijatelji su na Zelenortskim Ostrvima, pa ću verovatno živeti na relaciji između te dve zemlje.

Fan je lisabonskog kluba, a inačese za klubove vezuje samo zbog igrača omiljenih igrača.

- Navijam za Sporting iz Lisabona, a u ostalim zemljama nemam omiljeni tim. Voleo sam Ronaldinja i navijao za Barselonu, ali samo zbog njega. Ista je situacija i sa Kristijanom Ronaldom koji je bio u Real Madridu, a sada u Mančester junajtedu. Podržavam tim zbog igrača, a moj tim je Sporting.

Tako je i sa mnogim njegovim zemljacima, trenutno im je Partizan omiljeni klub jer imaju jak razlog za tako nešto.

- U mojoj zemlji mnogo ljudi gleda Partizan, prate sve utakmice, stalno me pitaju za dres i vole Partizan - prenosi Rikardo iz prve ruke.

Život u klubu je nešto posebno, oseća se kao kod svoje kuće.

- Srećan sam ovde i lepo je biti negde gde vas ljudi vole. To je 50 posto uspeha. Imate motivaciju da radite, a to je jedan od glavnih razloga zašto sam se vratio. Kad znate da vas trener hoće, ljudi u klubu, navijači, to vas gura da se vratite, zamišljate da možete da uradite velike stvari. Zahvalan sam što stvari idu dobro i nadam se da će tako biti do kraja.

O sezoni..

- Sezona je počela dobro i za mene i za tim. Ljudi pričaju o tome kako dajem golove, ali morate da gledate da to ne bih mogao da uradim bez podrške tima. Izam mene igraju dobri igrači koji mi daju mogućnost da uđem u šansu, a na meni je da ih svojim kvalitetom pretvorim u golove. Posebno za pozciju napadača je bitan red iza njega, bitan je tim.

Za kraj, kaže, gde god bude u srcu će nostiti Partizan. Već zna da je tako. To oseća. Tako diše.

- Nije bitno gde sam, ovde ili negde drugde, ali Partizan će uvek biti u mom srcu. zbog prilike koju su mi dali prvi put kad sam bio ovde, i sada ponovo. Zbog podrške navijača i svih u klubu koji imaju poštovanje prema meni Partizan će zauvek ostati u mom srcu i biti moj klub - kaže ovaj momak.

Kompletan njegov intervju možete pogledati u priloženom videu iznad.

(Telegraf.rs)