Zvoni evropski budilnik za spas srpskog fudbala, da li ćemo se probuditi?

Na kraju, dođe on na posao, ali raspasan, zaboravio užinu i nesiguran da li je zaključao stan

Crvena zvezda i Partizan su uzeli po uže i kroz olujne i sumorne noći privukli brod našeg fudbala pred luku u kojoj se nalaze dva mesta u kvalifikacijama u Ligi šampiona, jedno u plej-ofu Lige Evrope i dva u doigravanju za Ligu konferencija.

Ili ćemo sačekati dan, ili će nevreme ponovo kroz noć odvući brod na pučinu - sve zavisi od ostalih superligaša.

Preporučujemo

Valja reći realno i valja izaći na čisto. Bez Zvezde i Partizana, koeficijent koji nas sada čini kompetentnim bi bio krajnje sramotan bez "večitih".

Možda jeste vreme za slavlje, možemo sebi priuštiti i euforiju, sve pod uslovom svesnosti da ovakvom pričom imamo minimalne šanse i da zadržimo to famozno 12. mesto na UEFA rang listi. Uspeli smo tom pričom da ga zauzmemo, ali istom ga nećemo očuvati.

Ako je verovati računici, bez rivala preko brda, ostali bi imali takav koeficijent da bi nas radovale pobede protiv Gruzina ili Jermena u najboljem slučaju.

Nejadnokost je nešto što je jednako veliki problem pred brojni izlazak u Evropu. Nije potrebno da odemo dalje od ove sezone, jer se dominacija dva kluba jasno ističe.

Partizanu niko u 11 utakmica nije uzeo bod osim Zvezde, a Zvezdi niko nije uzeo bod osim Partizana i Vojvodine koja je preživela na Marakani nešto što se u ovom svetu nalazi između čuda i iznenađenja.

Svi ostali su padali kao od šale, a baš ti ostali moraju da pokrenu motore, naprave strategiju i dobro razmisle o onome šta ih čeka, a čeka ih dosta toga.

Kada se kaže "ostali", prvo se pomisli na Čukarički, Vojvodinu i TSC. A, ostali se nisu baš proslavili u prošlim godinama.

Ako mislimo da ostanemo sa statusom koji nam sledi, Čuka i Vojvodina ne bi smeli da dožive ono što su doživeli ove godine. Videla se tolika nemoć protiv LASK-a i Hamarbija da nas svaki eventualni jači protivnik i ishod okršaja plaši.

Navikli smo da će Litvanci, Jermeni, Gruzini, kao i neke ostale manje fudbalske nacije, pasti pred Vošom i Čukom, ali čim dođe malo poznatiji tim kojem prosečan srpski kladioničar zna sezonske rezultate, tu pada žestoka muka.

Ukoliko je sada već jasno da će biti "šire Evrope" za Srbe, onda bi Srbi mogli da počnu i šire da razmišljaju. Kod nas se grupna faza može igrati samo u Beogradu, na dva stadiona.

Nadamo se da ćemo imati izlaz u toj istoj grupnoj fazi sa tri tima, a samo dva bi mogla da igraju na svom terenu. Nadamo se bajkama, a junaka malo imamo.

Nije cilj izaći na veliku scenu i pasti na zadnjicu, već ostati na nogama i boriti se tamo gde ti je dato.

Napreduje fudbal, doduše, manjim koracima i krajnje anahrono, ali bitno je usmeriti misli ka toj Evropi koja daje šansu.

Nije ostvaren cilj da bi se olako vratili na početak. Jo-jo efekat je u trenutnoj konstalaciji vrlo moguć, a on bi nas poveo ponovo na nižu stepenicu ukoliko sve ostane kako sada jeste.

Kako? Pa, lepo. Koeficijent bi nam se delio sa pet, a ne kao do sada sa četiri. Ostanak u mestu bi bio u suštini nazadovanje.

Ovi redovi su tu da bi dali prvi i rani alarm.

Neko se budi na jedini alarm, a neko navije budilnik na svakih pet minuta i odlaže buđenje.

Taj koji odlaže buđenje pretežno ima sve manje vremena da se spremi za posao.

Na kraju, dođe on na posao, ali raspasan, zaboravio užinu i nesiguran da li je zaključao stan.

Zato, odmah na noge. Nemojmo odlagati neodloživo.

Imamo nešto, a to nešto moramo da znamo i da koristimo. U suprotnom, ponovo će koristiti neko drugi.

(Telegraf.rs)