Dan kada je legendu Zvezde (34) policajac ubio posle meča: Izvadio je pištolj i pucao mu u stomak

Durković je 11 godina proveo u crveno-belom dresu, sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je OI, a proglašen je i za najboljeg beka sveta

Za većinu navijača Crvene zvezde ime Vladimir Durković verovatno ne znači ništa, ali gledajući kroz istoriju za njega definitivno možemo da kažemo da je jedna od legendi najtrofejnijeg srpskog kluba!

Preporučujemo

Legendi koju se, nažalost, mnogi sete skoro svakog 22. juna s obzirom na to da je upravo na ovaj dan Durković tragično izgubio život sada već davne 1972. godine. I to od strane pijanog švajcarskog policajca koji je napao Durkovića i upucao ga ispred jednog noćnog kluba u Sionu.

Tragedija se dogodila posle prijateljskog meča u kom je Durković pri kraju karijere, u 34. godini, nastupao za Sion protiv Bastije. Nakon što je ničim izazvano upucan u stomak, završio je u bolnici na hirurškoj intervenciji - ali, nažalost, nije uspeo da se izvuče!

Švajcarski mediji su tada pisali da je policajac u civilu "želeo da uzme stvari u svioje ruke", uvredio je Durkovića i još jednog igrača Siona koji je bio s njim, a koji su želeli da uđu u automobil, te je izvukao pištolj i upucao našeg desnog beka.

Durković je prevezen u bolnicu, ali je umro dva-tri sata kasnije. Ta vest je obišla celu planetu, a policajac je kasnije izjavio da nije znao ko je u pitanju i da je od Durkovića mislio da je Italijan. Na kraju, dobio je samo sedam godina robije, a Švajcarci su pisali da je to zbog toga što je bio sin nekog visokopozicioniranog brigadira.

Durković je u Zvezdu stigao 1955. godine iz kruševačkog Napretka. Osvojio je pet titula prvaka Jugoslavije, tri Kupa i Mitropa kup 1958. godine, a nastupao je ukupno na 405 mečeva za crveno-bele u svim takmičenjima.

Igrao je na poziciji desnog beka i na SP u Čileu 1962. godine proglašen je, od strane brojnih novinara, za najboljeg igrača sveta na toj poziciji. Dve godine ranije, na EP 1960. godine, Durković se našao u idealnom timu takmičenja.

Za reprezentaciju je ukupno odigrao 50 mečeva i osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1960. godine, a iz Zvezde je otišao u Borusiju iz Menhengladbaha gde je ostao samo jednu sezonu.

Potom 1967. prelazi u Sent Etjen i za četiri godine osvojio je tri titule prvaka Francuske i dva Kupa, a odigrao je 116 mečeva za ovaj tim. Karijeru je želeo da završio u timu gde neće biti previše opterećen rezultatima. Izabrao je Sion, što se na kraju ispostavilo kao tragično.

(Telegraf.rs)