'Ajmo Milivoje se ne bi ni desilo: Ćirković nije hteo da šutira kultni penal, ali ga je Ilić naterao

Član generacije crno-belih koja se pamti

Bivši napadač Partizana Andrija Delibašić u razgovoru za podkast Komuna između ostaloga je pričao baš o mandatu u Humskoj i naveo da je srećan zbog takve prilike u životu.

- Veliki je interes bio Partizana. Dosta sam pričao sa roditeljima kojima je bilo najteže da sina od 14 godina pošalju u Beograd, u veliku nepoznanicu. Ali, shvatio sam da se takve šanse dešavaju jednom u životu, ili nikada, i da je moram zgrabiti čim se ukazala. Dolaskom u Beograd upisao sam i Sportsku gimnaziju, mnogo mi se to svidelo, jer se poklopila škola i fudbal. Na kraju se sve ispostavilo kao pun pogodak - kazao je Delibašić.

Preporučujemo

Trofeji sa Partizanom i Liga šampiona

- Pola godine pre Lige šampiona, za trenera je došao Lotar Mateus koji je igrom slučaja bio trener Rapida iz Beča sa kojim smo igrali utakmicu Kupa Uefa. On me u tom dvomeču zapazio i jako sam mu se svideo. Ali, tada su u Partizanu u prvom planu bili Ivica Iliev, Danko Lazović. Pamtim poslednju utakmicu te sezone protiv Javora, pred dodelu šampionskog pehara. Mateus je posle utakmice rekao da idem sa njim na konferenciju.

Bilo mi je čudno. Pričao je o planovima za sezonu i u jednom trenutku novinar ga pita šta će biti sa pojačanjima, jer Danko Lazović ide u Fejenord i otvara se mesto za špica. Lotar i pokazuje na mene "evo, ovo je špic za narednu sezonu. Bacio me u vatru, imao sam 22 godine, ali i poprilično iskustvo kao i standardni član mlade reprezentacije. Naglo sam dobio na samopouzdanju.

Dolaze letnje pripreme u Švajcarskoj gde igramo jako dobre utakmice protiv Bazela i Lugana, kao i famozni meč sa Dinamom gde se prekida utakmica zbog ulaska navijača, a sve je započelo divljačkim startom Dina Drpića na moju stajnu nogu, gde mi posle toga zglob nije funkcionisao. Bio sam razočaran i za duel sa Borcem (pred Njukasl), Mateus mi kaže da imam pola sata da vidimo na čemu sam. Tu postižem dva gola i počinje priča...

Duel protiv Njukasla

- Zamenio me Čakar zbog penala. Da li mi je bilo olakšanje? I jeste, i nije...Bili smo jako umorni, od 100. minuta imao sam grčeve...Svašta se izdešavalo u toj penal seriji. U jednom trenutku vidim kako Saša Ilić gura Ćirković (nije bio planiran da šutira) koji se okreće i govori "neću ja". Ima snimak gde se pomoćni trener Miša Radaković hvata za glavu i govori "ne ovaj u ovom trenutku".

Nekako smo bili ubeđeni da će Ćirko dati gol, jer obično najbolje šutiraju oni koji se nisu spremali, rasterećeni su. Vrištali smo nakon tog gola, trčimo oko stadiona, ne znamo gde ćemo... Sjajno je bilo veselje, mnogo poznatih ličnosti, glumaca, veliki navijača Partizana među kojima i Vlade Divac. Pri dolasku na beogradski aerodrom novinari me zaustavljaju i pitaju koga želim u grupnoj fazi – iz topa sam rekao, Real Madrid. Grupna faza bila je nagrada za sve što smo uradili, a ne opterećenje.

Golovi u Ligi šampiona

- Često smo mi, tada mlađi igrači u Paritzanu, razmišljali kakav bi bio osećaj postići gol u Ligi šampiona – asocijacija je bila, preskačeš reklamu i trčiš ka Jugu. Bukvalno samo sanjao da dajem golove na važnim utakmicama. To nije bio san, nego košmar. Protiv Sportinga sam dao gol (igrali su Kristijano Ronaldo i Kvarežma), ali Partizan je bio kažnjen i nije bilo gledalaca.

Ali već protiv Porta... Prvi gol, prvi bod u novom formatu Lige šampiona. Pamtim taj huk Grobara. Tih šest meseci bilo je fenomenalno, na profesionalnom i privatnom planu. Gde god smo se pojavljivali bili smo zvezde. Pogotovo mi mlađi smo uživali u tom periodu.

Taribo Vest i "Ostala si uvek ista"

- Znali smo ko je, a u početku nismo verovali da će se približiti Beogradu, a ne Partizanu... Istina je priča za sastanak pred Njukasl. Svi su govorili da se ne obrukamo posle poraza u prvoj utakmici. Bjeković, Zečević i Lotar su nam govorili da se potrudimo, slušao je to Taribo dok mu je prevodio Vjetrović. Zamolio je tada da u sali ostanu samo igrači.

Pričao nam je na engleskom i govorio da su fudbaleri Njukasla isto momci od krvi i mesa kao mi. Kazao je da idemo sa njima jako jedan na jedan. Rekao je "ja uzimam Širera, ti ovog, ti ovog".

Održao nam je motivacioni govor, znao je kako da igramo sa Englezima. Posle trijumfa pevao je pesme "Ostala si uvek ista", to mi je bila omiljena, takođe i "Kad bi bio blizu". Znao je tri-četiri pesme. Znao je da uzme i klupski automobil i da ga ostavi sa strane na Gazeli, zovne klub i kaže: "Nema auto više benzina". Pravio je i ludačke telefonske račune, bio je čudan, ali za nas mlađe pristupačan.

Raspoložen za razgovor, šalu i to najviše sa Olujom Ognjanovićem, brzo su se spojile njihove ludačke energije. Super je to ispalo sa njim. Posle kruže priče o njegovim godinama, ali igrao je sve utakmice vrhunski, niko se pored njega nije naigrao... - zaključio je Delibašić.

(Telegraf.rs)