Partizanovih pet razloga za optimizam pred 164. večiti derbi

Crno-beli polažu nade u nivo forme, raspucanost i još nekoliko stavki koje su značajno unapredili u prethodnih nekoliko meseci

Derbi Crvene zvezde i Partizana je pred vratima i oni iskusni, možda i pametniji će, makar u sebi, izgovoriti rečenicu koja se decenijama ponavlja kao mantra: nije do pozicije na tabeli, forme ili nečeg trećeg, već do "srca u junaka", trenutka inspiracije tima ili pojedinca, pa i koncentracije koja izrodi heroje ili tragičare. Slušamo to dugo, dugo od samih aktera, navijača, neutralnih posmatrača, zapravo od svakoga ko je makar jednom, pa i neobavezno, "bacio pogled" na najvažniji meč u srpskom fudbalu.

Poput jesenjeg i predstojeći 164. derbi će biti turoban (sreda, 18.00, Arena Sport 1, B92), u tišini bez navijača, ali se svi nadamo boljem fudbalu, jer sami akteri su se u godini koju su pojeli skakavci sigurno već navikli na vanredne okolnosti. Ako se na sablast praznog stadiona uopšte može navići...

Preporučujemo

Šta to nudi Partizan pred gostovanje na stadionu "Rajko Mitić", šta se promenilo u minulih nekoliko meseci "šefovanja" Aleksandra Stanojevića, kako je to uticalo na tim i šta "pumpa mišiće" klubu iz Humske za utakmicu koja se ni u uslovima virusa korona ne poredi ni sa jednom drugom?

Telegraf vam donosi pet stavki koje crno-belima daju mnogo razloga za optimizam, sa akcentom na činjenice i pozitivnu tranziciju koju je u minulih nekoliko meseci pokrenuo Aleksandar Stanojević.

FORMA

Za razliku od jesenjeg derbija, koji je okončan remijem (1:1), predstojeće 164. odmeravanje snaga sa Crvenom zvedzom Partizan dočekuje u daleko boljim okolnostima. Tada je u Humskoj vladala pometnja usled promene trenera, Aleksandar Stanojević je praktično uskočio usred takmičenja umesto Sava Miloševića, niti je selektirao, niti pripremao tim tokom leta, a neka od pojačanja je dobio u smiraju prelaznog roka.

Crno-beli su tada tražili sebe, grcali između pokušaja da se plasiraju u Evropu i ostanu na površini u ligi, imali velike oscilacije u igri, pobeđujući uglavnom stresnim minimalcima.

Tek u smiraju jeseni kockice su počele da se slažu i Partizan je, posle pomenutog remija sa crveno-belima i šokantnog poraza u Nišu, kada je mogao da uhvati priključak, ušao u seriju koja traja i dan danas, Ipak, od zimskih priprema primetno je da je Stanojević implementirao sve svoje ideje u igru ekipe, koja je postala autoritativna, puna samopouzdanja i u kojoj svaki pojedinac na terenu i van njega ima svoju ulogu, a svi opet rade za kolektiv bez obzira na ime, pređašnju karijeru, status...

SERIJA

Rekosmo već da je pomenuti jesenji derbi, ali, pre svega, poraz od Radničkog u Nišu iz jednog šuta rivala na gol, zapravo bio prelomni momenat sezone i sa trenera Aleksandra Stanojevića, igrače, pa i ceo klub, koji je na krilima rezultata kasnije prodisao.

Svedoci kažu da Stanojević posle tog poraza ni u koga nije uperio prstom, niti nekoga optužio, rekavši igračima da svi moraju da ostanu složni i u pobedama i u porazima i da će samo na taj način naći put za izlazak iz krize.

Naravno, uspon forme se nije dogodio preko noći, bio je to proces sa puno odricanja, spretnih, ali i srećnih okolnosti, koje su gradile veru i samopouzdanje igračima da će vremenom sve doći na svoje mesto. Stanojević je, pak, bio uveren u to, ponavljajući konstantnmo da će se pravo lice Partizana videti posle zimskih priprema.

Reči su počele da dobijaju potvrdu od prvog prolećnog meča sa Napretkom, posle koga su redom padali Novi Pazar, Javor, Radnik, Inđija, Vojvodina, Rad, Voždovac, Zlatibor, Bačka i na posletku Metalac, uz odlične igre i strašnu statistiku, koje crno-belima daju za pravo da se nadaju pozitivnom rezultatu i u sredu.

STATISTIKA

Neko će odmah da se priseti floskule koja pomenuti parametar uspešnosti poredi sa bikinijem, ali u slučaju Partizana koji predvodi Aleksandar Stanojević ona je i te kako relevantna. Jer, koliko god da je na početku drugog mandata trenera u Humskoj bila "mršava" i neubedljiva, toliko u minulih 15-tak utakmica uteruje strah u kosti rivalima u Superligi.

Imao je i taj segment prelomni momenat tokom takmičenja i to na meču sa TSC u Senti, u kome je crno-belima predviđan mogući krah, a sve je okončano ubedljivom pobedom od 4:0, uz pregršt promašenih prilika.

Sve je posle te utakmice bilo nekako još lakše za Partizan, ubedljivije, da bi danas "na semaforu" pisalo: ukupno 19 pobeda u nizu, računajući i dva kola Kupa Srbije, uz gol razliku 57:3, što zaokružuje statistiku od tri gola po utakmici.

RAZIGRANOST

Prethodna tri trenera Partizana koristila su najviše 13 fudbalera iz kompletnog sastava i to najčešće skupo plaćala rezultazima usled potrošenosti na više frontova, Aleksandar Stanojević je i taj segment podigao na daleko viši nivo.

Još tokom priprema u Turskoj trener crno-belih je istakao:

- Moj fokus je usmeren na bar 20 fudbalera u timu i svi su jednako važni za Partizan. Nema povlašćenih, nema bitnih sa posebnim statusima, svi smo u službi ekipe i bez svakoga od nas se može, važan su samo klub i rezultati.

Takvim razmišljanjem, direktnim pristupom i otvorenom komunikacijom sa fudbalerima, ne samo da je uspeo da podigne nivo igre svog tima, već je svaki trening zapravo pretvorio u neku vrstu utakmice, međusobne borbe za mesto, koja je vremenom u kolosek vratila i neke igrače za koje se mislilo da su izgubljeni (recimo,

Lazar Marković, Vujačić...).

Zato se svaki izostanak u Partizanu gotovo ne oseća na terenu, jer svaki igrač tačno zna šta treba da radi i kako da se ponaša kada dobije priliku, što i pred predstojeći derbi Stanojeviću daje daleko širi dijapazon rešenja i mogućnosti iznenađenja protivnika.

CEO TIM POGAĐA

Iako kuburi sa nedostatkom klasičnog napadača, jer Filip Holender, bez obzira što igra sjajno, po vokaciji to nije, dok Žan Kristof Bajbek grca sa povredama, a mladi Nikola Štulić vodi borbu sa neiskustvom, Partizan, rekosmo već, ne da nema problem sa efikasošću već je izuzetno raspucan.

Tome svakako najviše doprinosi raznovrsnost strelaca, jer sve linije crno-belih ovog proleća i te kako daju doprinos u golovima. Na tu činjenicu je sigurno uticalo znatno unapređenje igre u prekidima, u kojima su defanzivci, pre svega štoperi, i visoki vezni igrači postali ozbiljna pretnja po protivnike.

Potom u presingu na kome strruka insistira, a u kome vezisti crno-belih u ranoj fazi napada oduzimaju lopte rivalima i dolaze u priliku ili da razigraju ili da sami okončaju akcije i upišu se u strelce. O ofanzivcima ne treba trošiti reči, Asano, Holender, Lazar Marković, Suma, Natho, mladi Jović (...), svi su pretnja za protivničke odbrane i svi su se po nekoliko puta upusivali u strelce.

Podatak da je ukupno 17 fudbalera Partizana, gotovo jednako raspoređeno po linijama, zatreslo mrežu rivala najbolje govori o pomenutom kvalitetu crno-belih.

(Telegraf.rs)