Evropska Superliga stala pred rampu: Nema dogovora UEFA i klubova, odlaže se donošenje odluke

Sledeći sastanak je 19. aprila, ali je teško za poverovati da će biti ikakvog pomaka

Najavljivano je da će tokom današnjeg dana biti obelodanjena konačna odluka vezana za formiranje evropske Superlige u fudbalu. Prema nekim ranijim pričama, UEFA je samo morala da aminuje odluku i da se krene u realizaciju takmičenja koje treba da počne na jesen 2024. godine, ali ćemo na zvaničnu odluku još morati da čekamo.

Do formiranja takmičenja neće doći tek tako, što je bilo jasno odmah u startu. Današnji sastanak je stoga pomeren za 19. april, jer su UEFA i EKA (Evropska asocijacija klubova) ušle u novi klinč, koji preti da potpuno blokira pregovore.

Preporučujemo

Postoje tri tačke oko kojih ove dve organizacije ne mogu da nađu zajedničku reč, odnosno tri problema koja koče konačno postizanje dogovora. A oni nisu nimalo jednostavni za rešavanje, pa ne bi bilo čudno da se sve dodatno prolongira.

Prvi i svakako najveći problem jeste zgusnut fudbalski kalendar, koji je i bez Superlige potpuno haotičan, što smo mogli dodatno da primetimo ove sezone, kada je koronavirus napravio dodatna odlaganja i pomeranja. U nekim zemljama, poput Engleske i Nemačke, na domaće prvenstvo se gleda kao na nešto glavno, a naročito to treba reći za Ostrvo, koje ne planira da se odrekne ni Karabao kupa zarad promocije evropskog fudbala.

Kada dodamo da će evropska Superliga brojati 36 umesto dosadašnja 32 kluba, odmah u startu je jasno da bi se broj utakmica povećao za više od 60. Pitanje je kako to smestiti, kako otputovati se i vratiti za preostale utakmice, a na kraju krajeva i fudbaleri su ljudi od krvi i mesa – kako će oni imati vremena za bilo kakav odmor?

Ono što je drugi problem ovde jeste pitanje oko toga da li liga treba da bude zatvorenog ili otvorenog tipa. Nešto što u košarci uspešno sprovodi Evroliga. Ne bi igralo istih 36 klubova svake godine, ali bi najveći deo učesnika dobio licence prema uspehu u poslednjih deset godina u evropskim takmičenjima, dok bi ostali dobili samo vajld kardove.

A UEFA želi da se tri mesta ostave otvorena za prave šampione, te da se popune kroz kvalifikacije i ostavi mogućnost timovima iz slabijih liga da zaigraju sa bogatima. Iako ova ideja ima smisla, jasno je da će protiv toga biti dobar deo istočne Evrope, jer je tako ostavljen na cedilu.

I naravno, raspodela novca je ostavljena za kraj. Prema sadašnjim propisima UEFA, zemlje koje ne učestvuju u grupnoj fazi evropskih takmičenja su takođe dobijale određenu sumu novca. Delilo se na njih oko četiri procenta ukupne sume, a sada se traži da to ide na osam odsto. To je zaista velika suma novca, ako dodamo da Liga šampiona prihoduje skoro 2.000.000.000 evra po sezoni.

A nemački Kiker podvlači i četvrti potencijalni problem, koji kaže da se pojedini klubovi zalažu da preotmu suverenitet nad takmičenjem od UEFA. Nije pomenuto o kome je reč, ali je nagovešteno da taj talas dolazi iz Italije. Sve u svemu, pred Superligom je dugačak put i vrlo je moguće da neće startovati u pravo vreme, ako uopšte do ikakvog dogovora oko svega dođe.

(Telegraf.rs)